Bisljimi: Za održavanje izbora 3. aprila srpska vlada mora da kontaktira kosovsku

Da bi bili organizovani srpski predsednički i parlamentarni izbori na Kosovu 3. aprila, potrebno je da Vlada Srbije uputi službeni zahtev Vladi Kosova, u kojem bi zatražila pomoć u prikupljanju glasova, a zatim je potreban sporazum, kazao je u intervjuu za Kossev šef kosovskog pregovaračkog tima Besnik Bisljimi.

Bisljimi je ostavio otvorenu mogućnost da se "postigne dogovor“ o održavanju izbora 3. aprila na Kosovu, ukoliko Srbija preko prištinske Kancelarije za vezu podnese zahtev.

Naveo je i da je Beograd pristao da koristi Kancelariju za vezu kako bi poslao takav zahtev. Na pitanje novinara da li će izbori biti održani, Bisljimi kaže da to ne zna.

"U slučaju da postoji sporazum, održaće se. Što se nas tiče, ne postavlja se pitanje toga da mi želimo da se postaramo da nikada ne ograničimo glasanje građana koji imaju pravo glasa na tim izborima. Već da se oni uvek održavaju u okvirima kosovskog Ustava i sporazuma koji jasno ističu teritorijalni integritet i jasno navode da se izbori održavaju za građane van teritorije Srbije koji imaju pravo glasa", dodao je on.

Dodao je da je Srbija iznela nameru da održi izbore na Kosovu, ali da je kontaktirala OEBS na Kosovu, što je, kako kaže, pogrešan potez.

"OEBS ima kancelariju u Srbiji koja ima svog sagovornika – Vladu Srbije, OEBS na Kosovu ima svoj pandan – Vladu Kosova. Zatražili su od OEBS da pomogne u prikupljanju glasova 3. aprila", izjavio je Bisljimi.

On je dodao da su zemlje Kvinte, zajedno sa izaslanikom EU za dijalog Beogarada i Prištine Miroslavom Lajčakom, ponudile svoju podršku.

U susret isteku roka trajnom rešenju za registarske tablice, 21. aprila, Bisljimi navodi da su na stolu u Briselu trenutno tri opcije, od kojih kosovska strana podržava to da se zadrže postojeće bez nalepnica, dok srpska strana, pak, za sada inistira i dalje na stikerima.

"Jedna od njih je da se zemlje dogovore da su trenutni režimi koje obe zemlje imaju u skladu sa EU i biće izuzetno jeftino za obe zemlje jer neće dovesti do dodatnih troškova. Druga opcija bi bila da se modifikuju tablice iz obe zemlje, nacionalni simboli bi se zadržali, skraćenice bi se promenile. Obe zemlje bi promenile skraćenice, svaka zemlja bi odlučila kako želi da promeni svoju skraćenicu. Treća opcija bi bila da se zadrži skraćenica, ali da se modifikuju nacionalni simboli – bilo da se u potpunosti uklone ili da se modifikuju", naveo je on i dodao da je cilj pronaći trajno rešenje koje je u skladu sa najboljim EU standardima i praksama.

Negirao je da na poslednjem sastanku u Briselu upravo on nije želeo da se sastane sa srpskom delegacijom, već je naveo da je sastanak odbijao direktor Kancelarije za KiM Petar Petković i naveo da nije sasvim ispravno tvrditi da se za njegovog mandata nije bilo trilateralnih sastanaka. 

"Nije sasvim ispravno tvrditi da nije bilo trilateralnih sastanka u Briselu tokom mog mandata. Istina je da od kraja septembra nismo imali trilateralne sastanke", naveo je Bisljimi.

Dodao je i da je Kosovo je jedina zemlja na Zapadnom Balkanu koja još uvek nije član Saveta Evrope i dodao da je pravi trenutak da to postane. 

Na pitanje novinara zašto je pogrešno saopštio javnosti da je zamenik generalnog sekretara Saveta Evrope Bjorn Berg “pozdravio” inicijativu Kosova da se prijavi za članstvo u SE, Bisljimi je naveo da je za njega najvažnije da da je "sastanak dobro prošao".

Dodao je i da smatra da tokom rasprave, imate pravo na "slobodnu interpretaciju" o tome kako smatrate da je nešto prihvaćeno od druge strane.  

Na pitanje novinara zašto se kosovska vlast ne oseća bezbedno, iako ih čuvaju NATO trupe koje su na Kosovu već 23 godine, već prave paralele između Kosova i Ukrajine Bisljimi navodi da oni te paralele ne prave. 

"Mi ne pravimo te paralele. Mi jedino kažemo da postoji potencijal za destabilizaciju. Nećete naći nijednog zvaničnika Kfora koji će Vam reći da ne postoji potencijal za destabilizaciju. Javno, oni govore nešto drugo. Ali, da Vam kažem, general Kfor je nedavno išao u Beograd, verovatno ne zbog registarskih tablica", naveo je Bisljimi.

Na konstataciju da kosovska vlast danima horski ponavlja najteže optužbe na račun Srbije kao novog agresora i na pitanje da li je svestan kako se Srbi osećaju toj atmosferi, Bisljimi kaže da oni nikada nisu "krivili srpsku zajednicu na Kosovu za teške zločine na Kosovu 1999", već "srpske snage". 

"Dakle, ja znam da se Vi kao građanka srpske nacionalnosti ne osećate prijatno u ovakvoj situaciji, ali isto tako treba da razumete da se zbog teških zločina i genocida i sami Kosovari ne osećaju prijatno. Oni se osećaju žrtvama jer se teški zločini još uvek nisu rešili. Postoji teška frustracija", navodi Bisljimi i daodaje da je "zaista zna kako se Srbi na Kosovu osećaju o ovakvoj situaciji", ali da je jedini put da se ta frustracija prevaziđe suočavanje sa prošlošću.

On je za Kosev naveo da se na redovnim osnovama sastaje sa udruženjima nestalih, kao i da odnos sa NATO mora da bude bliži jer je "potencijal za destabilizaciju u potpunosti različit ukoliko je Srbija svesna da se nosi sa jednim članicom NATO".

Takođe, dodao je da, kada Srbija kaže da neće priznati Kosovo, "svi u EU ovu izjavu smatraju za unutrašnju političku upotrebu u Srbiji".

"To znači da oni misle da sa tim mogu da kupe glasove. A kažu nešto drugo na sastancima sa evropskim zvaničnicima. A mi kažemo sledeće – za nas, dobri, susedski odnosi svakako su važni, ali ne krucijalni. Možemo živeti bez priznanja od strane Srbije", dodao je Bisljimi.