Tužilac Džek Smit upozorio EU na uništavanje dokumenata i nestanak svedoka protiv Tačija

Džek Smit
Izvor: Reuters

Na sastanku sa članovima Komiteta Evropske unije za politička i bezbednosna pitanja, koji se odigrao mimo očiju javnosti, specijalni tužilac za ratne zločine počinjene na Kosovu Džek Smit izneo je da se njegova Kancelarija suočava sa izazovima bez presedana, jer se ometa rad Specijalnog suda, uključujući uništavanje dokaza i nestanak svedoka, saznaju Večernje novosti od izvora u Briselu.

Smit je na sastanku koji je održan pre desetak dana, kako tvrde sagovornici lista, rekao da je saradnja sa kosovskim vlastima "nula", da problematičnim smatra to što će suđenje Hašimu Tačiju početi sa odlaganjem, a njegov ostanak u pritvoru do početka suđenja, kao i ostalih optuženih u istom slučaju, naveo je kao "upitan".

Tužilac je, kako prenose ovi izvori, apelovao na članice EU da daju doprinos po pitanju zaštite svedoka. Na pomenutom događaju, inače, učesnicima nije bilo dozvoljeno da u sali u kojoj su bili uz sebe imaju bilo kakve elektronske uređaje.

Tragom ovih saznanja, Večernje novosti su od tužioca Smita zatražile odgovore na nekoliko pitanja u vezi sa očekivanim terminom za početak suđenja bivšem lideru OVK i nekadašnjem predsedniku Kosova Hašimu Tačiju, opcijama za zaštitu svedoka, kao i o mogućnosti da se Tači nađe na slobodi. Rečeno je, međutim, da Kancelarija specijalnog tužioca ne može da diskutuje o stvarima koje se odnose na Komitet EU za politička i bezbednosna pitanja, kao i da u medijima ne razmatraju pitanja bezbednosti svedoka i saradnje sa određenim zemljama.

Uputili su na dokumenta u kojima je tužilac u prethodnom periodu izneo svoje stavove u vezi sa suđenjem Tačiju i još trojici optuženih, a u kojima je naveo da bi ono trebalo da počne u decembru 2021.

U međuvremenu, Veće Apelacionog suda je 30. aprila odbilo zahteve za privremeno puštanje na slobodu Tačija, Kadrija Veseljija, Redžepa Seljimija i Jakupa Krasnićija. Međutim, prema nekim tumačenjima koja se mogu čuti u Prištini, optuženi bi ipak mogli da se nađu na slobodi jer, navodno, postoji mogućnost da za njih garancije u vidu kaucije daju treće države. Bivši pripadnik OVK Hisen Beriša tvrdi da su garancije već ponudile Hrvatska, Austrija i Slovenija.

Miodrag iz Peći
04. Maj 2021.
Prvo. Sud se zove "Specijalni sud za ratne zločine OVK (UQK) u Hagu za period od 12.06.1999.god do 31.12.2000.god." dakle sudise OVK a ne nekim imaginatnim ratnim zločinima i isključivo Albancima pripadnicima zločinačke UQK.
Drugo. Svi oni koji bi da daju garancije za optužene ratne zločince su produžena ruka tij zločinaca i namera im je da unište dokaze i pobiju svedoke i na taj način pokazuju da su zločincu na samo pojedinci već država i drža e koje bi im eventualno dali garancije.