Tužilac Pač: OVK žrtve mučile na najsuroviji način, odgovorni za zlodela moraju biti kažnjeni

Žrtve koje su preživele mučenja u zatvorima OVK i dan danas imaju posledice, psihičke i fizičke traume, rekao je tužilac Džejms Pač u Specijalnom sudu u Hagu na suđenju liderima OVK, ističući da odgovorni za njihovu patnju moraju biti kažnjeni.

On je pobrojao lokacije na kojima su zatvarane žrtve OVK i naveo sve zločinačke radnje koje su pripadnici te oružane organizacije vršili nad svima onima za koje su smatrali da su špijuni i protivnici njihove politike.

Ocenio je da su žrtve širom Kosova mučene po istom šablonu: prebijanje bejzbol palicama, metalnim šipkma, kundacima i pištoljima, čupanje noktiju, držanje u nehigijenskim uslovima bez hrane i vode.

Takođe, tužilac je naglasio da je žrtvama prećeno silovanjem i ugrožavanjem njihovih porodica.

Pač je zaključio i da su sve žrtve bile osumnjičene da sarađuju sa Srbima i da su izdajnici.

„U Bajcu Hašim Tači i Sabit Ljeci su ispitivali zatočenike, nazivali ih da su 'rugovci' i tražili im da pišu izjave kojima se odriču Ibrahima Rugove i LDK, kao i da daju ostavke na svoje parlamentarne mandate. U Kahanu zatočenike su ispitivali i zlostavljali, takođe isti slučaj je u Bublju, Koštecu, Verbanu i Tuzusu. Sve žrtve su optužene za veze i kolaboraciju sa srpskim vlastima“, naveo je tužilac.

Na mestima Likovac, Jablanica, Lapušnik, Mališevo, Budakovo, Ješkovo i Zlaš, kaže tužilac, zatočenike su držali u prostorijama koje su bile zaključane i čuvane od strane OVK.

„Zatočenici su bili vezani ili sami za sebe, jedan za drugog, ili za predmete kao što je drvo ili za radiatore u Uroševcu, a koristili su konopce i žicu“, rekao je on.

Tužilac je rekao da je u Lapušniku severno od Prištine bio štab Lapske zone, gde je glavni komadant imao svoju kancelariju, a nedaleko odatle je bio štab vojne policije, kao i štala koja je bila pretvorena u pritvorski centar.

Od novembra 1998. do marta 1999. najmanje 52 zatočenika su bila držana u Lapušniku, kaže tužilac, dodajući da tu, kao i na drugim mestima, zatočenici nisu dobijali dovoljne količine hrane, vode i nisu imali adekvatne sanitarne i higijenske uslove, kao ni lekarsku negu, niti mesto za spavanje.

„Čućete da je u Lapašniku bio betonski pod na kome je bio životinjski izmet. Zatočenike su držali u lancima, morali su da mokre i vrše nuždu u kantu dok su pri tom bili vezani lancima, a onda su i spavali u toj istoj prostoriji. Čućete o uslovim pritvora na određenim lokacijama i to da su bili toliko užasni da su ljudi koji su tamo živeli mislili da im je smrt bolja opcija“, rekao je tužilac.

Pač je ocenio da pripadnicima OVK nije nedostajalo mašte kada je reč o mučenju otetih.

„Tukli su ih po celom telu palicama za bejzbol, zatim su ih šutirali, udarali šakom, rezali i boli noževima. U Drenovcu tukli su ih palicama, šutirali, udarali i mučili strujom. U Klečki zatočenike su šutirali vojnim čizmama, udarali šakom, tukli kundacima, pištoljima, i tvrdim plastičnim cevima. U Zlašu su bili mučeni strujom, paljeni vrelim voskom i vrelim željezom, tukli su ih čeličnim palicama i drškama od sekire, a bili su i ubadani noževima. Tukli su zatočenike, čak i kada su oni izgubili svest. U Cahanu u Kasarni zatočenike su tukli gvozdenim palicama, drvenim štapovima, gumenim palicama, bičevima, sekli ih žiletima. U Lapušniku i Vebanu su čupali pritvorenicima nokte kleštima“, naveo je tužilac.

Tužilac je kazao da su ovakvim delovanjem čitave porodice trajno upropaštene, a pojedinci ili ubijeni ili doživotno hendikepirani.

Kazao je da preživeli nasilje OVK pored mentalnih trauma imaju i teška fizička oštećenja poput gubitka sluha, nedostataka ekstremiteta i delova tela, kao i da su neki trajno sterilni.