25 godina od usvajanja Rezolucije 1244: I dalje temeljni oslonac Srbije u rešavanju odnosa sa Kosovom

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija
Izvor: Kosovo Online

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija pre 25 godina na današnji dan usvojio je Rezoluciju 1244 u kojoj se već na samom početku kaže da ovo telo "ponovo potvrđuje privrženost svih država članica suverenitetu i teritorijalnom integritetu SR Jugoslavije". Takvo polazište u dokumentu usvojenom dan nakon što je zaključen Kumanovski sporazum kojim je okončana agresija Natoa na SRJ, prema oceni pravnika, i posle četvrt veka je najvažniji i temeljni oslonac Srbije, kao naslednice SRJ, u rešavanju kosovskog pitanja.

Princip suvereniteta i teritorijalnog integriteta SR Jugoslavije pominje se i u Aneksu 2 Rezolucije u kojem se navode principi za političko rešavanje krize na Kosovu.

Iako su brojne tačke Rezolucije 1244, pa i ove pomenute, nebrojeno puta bile prekršene, a neke nikada nisu sprovedene, i uprkos tome što je stav Prištine da ova Rezolucija pripada prošlosti, sagovornici Kosovo onlajna ukazuju da ništa od toga ne dovodi u pitanje pravnu punovažnost ovog dokumenta i ističu da značaj Rezolucije mora da bude reafirmisan.

Prema ovom aktu, naime, na Kosovu je trebalo da se uspostavi privremena administracija kao deo međunarodnog civilnog prisustva "pod kojim će narod Kosova moći da uživa suštinsku autonomiju u okviru SR Jugoslavije". U odgovornost civilnog prisustva, kako je navedeno, spada "unapređenje uspostavljanja, do konačnog rešenja, suštinske autonomije i samouprave na Kosovu", a u konačnoj fazi, nadgledanje prenosa vlasti sa privremenih institucija Kosova na institucije koje će biti uspostavljene "u skladu sa političkim rešenjem".

Osim međunarodnog civilnog prisustva, previđeno je i međunarodno bezbednosno prisustvo na Kosovu koje i postoji u vidu misije Kfor, a prema Rezoluciji njihovo delovanje između ostalog uključuje: odvraćanje od obnove neprijateljstava, demilitarizaciju OVK i drugih naoružanih grupa kosovskih Albanaca, uspostavljanje bezbednog okruženja u kome izbeglice i raseljeni mogu da se vrate svojim kućama, obavljanje dužnosti nadgledanja granice...

Nakon povlačenja, dogovorenom broju jugoslovenskog i srpskog vojnog i policijskog osoblja trebalo je da bude dozvoljen povratak na Kosovo u funkciji veze sa međunarodnom civilnom misijom i međunarodnim bezbednosnim prisustvom, obeležavanja i čišćenja minskih polja, prisustva na mestima srpske kulturne baštine i na glavnim graničnim prelazima. Do povratka srpskih snaga nikada nije došlo, kao što nije obezbeđen ni bezbedan i slobodan povratak svih izbeglica i raseljenih, a što Rezolucija takođe nalaže.

Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Vladan Petrov kaže za Kosovo onlajn da je Rezolucija 1244 trebalo da bude pravni osnov za rešavanje problema koji je nastao, ali u okvirima teritorijalnog integriteta i suvereniteta tadašnje SRJ, a danas pravnog naslednika Republike Srbije, kao i da je u interesu svih država koje imaju slične probleme kao Srbija na Kosovu. 

"Ono što je suštinsko a često se zamagljuje je da je Kosovo u stvari sastavni deo sada Republike Srbije i da je za njega po ovoj Rezoluciji predviđena suštinska autonomija i razumna samouprava. Dakle, na osnovu ovog dokumenta nema reči o mogućnosti da se formira jedna država koja će imati svoj puni kapacitet, a pogotovo ne međunarodno pravni subjektivitet. U Rezoluciji je takođe navedeno da se uspostavlja misija Ujedinjenih nacija, privremena uprava civilna i vojna, demilitarizacija čitave teritorije, da se razoružavaju sve ekstremističke albanske grupacije i oružane snage, tako da ona ni u kom slučaju ne može biti osnov za formiranje nekakve vojske Kosova. Ovakva Rezolucija koja je izvor međunarodnog prava to apsolutno isključuje“, ističe Petrov.

Kršenja, ovog dokumenta koja su, ističe, nažalost, gotovo svakodnevna, ni u kom slučaju ne dovode u pitanje njegovu pravnu validnost i valjanost. 

Govoreći o ključnim tačkama Rezolucije 1244, Petrov navodi da je to na prvom mestu pozivanje na suverenitet i teritorijalni integritet, odnosno, poštovanje tih principa ne samo kada je reč o tadašnjoj Saveznoj Republici Jugoslaviji, nego kao jednog opšteg univerzalnog principa.  

Rezoluciju 1244 on vidi kao „kamen međaš“ pravnog i političkog puta Srbije od koga, kaže, nijedna vlast nikada nema pravo da odstupi.

„Ona je istovremeno i jedan pravni bedem za Kurtijev i bilo koji drugi budući režim tzv. Kosova, koji će jednostavno udarati u taj bedem, ali neće uspeti u ostvarivanju onih glavnih pravnih i političkih ciljeva koji se tiču zaokruživanja državnosti tzv. Kosova. A to znači da je i više nego jasno da tzv. Kosovo nikada neće ući u Ujedinjene nacije“, kaže Petrov.

Nekadašnji ministar inostranih poslova SR Jugoslavije Živadin Jovanović kaže za Kosovo onlajn da je, kada je reč o interesima Srbije vezanim za Kosovo, Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti najvredniji dokument čiji značaj mora da bude reafirmisan.

„To je snaga najvažnijeg organa za pitanja mira i bezbednosti na planeti, snaga Saveta bezbednosti. Rezolucije, uopšte gledano, su akti najveće pravne snage u svetskom pravnom poretku. Rezolucija 1244 je najvažniji pravni osnov za odbranu suštinskih nacionalnih i državnih interesa Srbije vezanih za pokrajinu Kosovo i Metohiju. To nije ništa idealno, niti idealističko, ali to je najbolji dokument čiju snagu moramo čuvati. U novim uslovima ta rezolucija dobija još veći značaj jer je ona usvojena u jednom sistemu globalnih odnosa u unipolarnom sistemu, a izvršava se u multipolarnom svetskom poretku. Za tu novu fazu izvršavanja Rezolucije 1244 moramo imati aktivnu ulogu i raditi punom snagom”, kaže Jovanović.

On ukazuje da Kina i Rusija čvrsto stoje na stanovištu da svako rešenje za Kosovo mora biti u okviru i na osnovu Rezolucije 1244 i da nikakvi pritisci niti ucene ne mogu da imaju veću snagu od snage najvažnijeg pravnog dokumenta koji obavezuje sve članice Ujedinjenih nacija.

U Rezoluciji 1244, docent na Pravnom fakultetu Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici Duško Čelić, vidi jedini pravni adut Srbije kada je reč o sudbini teritorije Kosova i Metohije, i slično kao Jovanović i on ukazuje da nikad nije kasno vratiti se reafirmaciji vrednosti ovog dokumenta.

"Kao pravnik mogu da izrazim nezadovoljstvo zbog toga što jedan deo međunarodne zajednice koju mi zovemo politički Zapad ignoriše odredbe Rezolucije 1244. To naravno čini i Priština, a čini mi se da Beograd veoma malo insistira na činjenici da Rezolucija 1244 garantuje teritorijalni integritet i suverenitet Republike Srbije, da je u ovim briselskim pregovorima to pitanje potpuno skrajnuto, da je pregovarački okvir u Briselu apsolutno izvan Rezolucije 1244 i, nažalost, kao rezultat imamo uglavnom jednostrane ustupke Beograda, nauštrb Rezolucije i nauštrb Ustava Republike Srbije”, navodi Čelić za naš portal.

Kako dodaje, kada je reč o Rezoluciji 1244 postoji moralni dug i prema onima koji su izginuli i prema precima kao i pravni dug da se stane u odbranu međunarodnog prava.

Rezolucija 1244 obavezuje generalnog sekretara UN da u redovnim intervalima podnosi Savetu bezbednosti izveštaje o njenom sprovođenju, što se nekada činilo na tri meseca, a pod pritiskom zapadnih zemalja u poslednjih nekoliko godina je proređeno na šest meseci. Održavanje ovih sednica poseban je trn u oku vlastima u Prištini koje su jednostrano proglasile nezavisnost 2008. godine, ali koje na ovim diskusijama uvek imaju predstavnika.

O tome kakva je snaga Rezolucije 1244 kada se gleda iz ugla Prištine, politički analitičar Artan Muhadžiri ocenjuje da ona danas nema stvarnog uticaja u kosovskom sistemu, kao ni na proces donošenja odluka.

“Postoji Ustav, postoji parlament, tako da ova Rezolucija nema uticaja na donošenje odluka. Međutim, veoma je čudno što je ona pomenuta u nacrtu statuta Zajednice srpskih opština i to ju je  vratilo u politički diskurs”, kaže Muhadžiri za Kosovo onlajn.

Kako dodaje, svaki put kada su sastanci Saveta bezbednosti UN posvećeni situaciji na Kosovu, Rusija i Kina uvek pominju Rezoluciju 1244.

“Međutim, mislim da je stvarnost na Kosovu zaobišla ovu Rezoluciju i da ona nema stvarnog uticaja na politička dešavanja na Kosovu”, kaže Muhadžiri.