Petrov: Svakodnevna kršenja Rezolucije 1244 ne dovode u pitanje njenu pravnu validnost

Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Vladan Petrov kaže za Kosovo onlajn da Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN nije istorijski potrošen dokument i da je u interesu svih država koje imaju slične probleme kao Srbija na Kosovu. Ona je, kako ističe, priziv na najvažnije, temeljne principe i vrednosti Povelje Ujedinjenih nacija.

„To nije istorijski potrošen i ni u kom slučaju se ne može smatrati istorijskim dokumentom. Da bi nešto tako postao potrebno je da bude donesena neka Rezolucija koja bi bila sasvim drugačije sadržine, a to nije moguće bez dva faktora: našeg odustanka od onoga što je u njoj zapisano a odnosi se pre svega na suverenitet i teritorijalni integritet nekada Savezne Republike Jugoslavije, a danas Srbije i naravno spoljnog faktora - svih relevantnih međunarodnih činilaca koji se i te kako danas u svetu bore za očuvanje tih univerzalnih principa na kojima počiva Povelja Ujedinjenih nacija. Dakle, kršenja, ovog dokumenta koja su, nažalost, gotovo svakodnevna, ni u kom slučaju ne dovode u pitanje njegovu pravnu validnost i valjanost“, kaže Petrov.

Govoreći o ključnim tačkama Rezolucije 1244, on ističe da je to na prvom mestu pozivanje na suverenitet i teritorijalni integritet, odnosno, poštovanje tih principa ne samo kada je reč o tadašnjoj Saveznoj Republici Jugoslaviji, nego kao jednog opšteg univerzalnog principa.  

„Ono što je takođe suštinsko a često se zamagljuje je da je Kosovo u stvari sastavni deo sada Republike Srbije i da je za njega po ovoj Rezoluciji predviđena suštinska autonomija i razumna samouprava. Dakle, na osnovu ovog dokumenta nema reči o mogućnosti da se formira jedna država koja će imati svoj puni kapacitet, a pogotovo ne međunarodno pravni subjektivitet. U Rezoluciji je takođe navedeno da se uspostavlja misija Ujedinjenih nacija, privremena uprava civilna i vojna, demilitarizacija čitave teritorije, da se razoružavaju sve ekstremističke albanske grupacije i oružane snage, tako da ona ni u kom slučaju ne može biti osnov za formiranje nekakve vojske Kosova. Ovakva Rezolucija koja je izvor međunarodnog prava to apsolutno isključuje“, ističe Petrov.

Kako dalje objašnjava, Rezolucija u više navrata ponavlja ciljeve koji su se želeli postići u nadolazećem periodu jer je čitavo stanje kakvo je bilo 1999. godine trebalo da bude privremeno.

„Trebalo je, posle uspostavljanja mira, suživota, bezbednosti, zaštite ljudskih prava, svega onoga čega, nažalost, i 25 godina kasnije nema na Kosovu, uspostaviti jedno normalno stanje koje je podrazumevalo i povratak određenog broja pripadnika Vojske i policije danas Republike Srbije. Prema tome, ako se posmatra sadržina dokumenta, ona pokazuje da je on trebalo da bude pravni osnov za rešavanje problema koji je nastao, ali u okvirima teritorijalnog integriteta i suvereniteta tadašnje SRJ, a danas pravnog naslednika Republike Srbije“, navodi profesor.

Rezoluciju 1244 on vidi kao „kamen međaš“ pravnog i političkog puta Srbije od koga, kaže, nijedna vlast nikada nema pravo da odstupi.

„Ona je istovremeno i jedan pravni bedem za Kurtijev i bilo koji drugi budući režim tzv. Kosova, koji će jednostavno udarati u taj bedem, ali neće uspeti u ostvarivanju onih glavnih pravnih i političkih ciljeva koji se tiču zaokruživanja državnosti tzv. Kosova. A to znači da je i više nego jasno da tzv. Kosovo nikada neće ući u Ujedinjene nacije, a postaje sve jasnije da su i ovi pokušaji ulaska u regionalne i druge međunarodne organizacije, poput Saveta Evrope, Interpola, pa, evo, pre nekoliko dana i Evropske konferencije ustavnih sudova, neuspešni. To pokazuje spremnost, ne samo slobodarskog, nego pravno civilizovanog sveta da se napravi odstupnica od takvih pokušaja za koje verujem da će i u narednom periodu biti neuspešni“, kaže Petrov.

Upitan da li do promene Rezolucije 1244 može da dođe mimo volje Srbije, profesor kaže da to nije moguće i da se zbog toga više godina na različite načine i u različitim diplomatskim formama vrši pritisak na Srbiju da prvo posredno i prećutno, a u sledećem koraku i vrlo jasno prizna pun kapacitet i nezavisnost Kosova.

„Drugo, moramo imati u vidu i činjenicu da svaka stalna država članica Saveta bezbednosti ima pravo veta i da su tu države koje pripadaju danas slobodarskom svetu, naši prijatelji, koji su istovremeno mnogo jači nego u vreme kada je ova Rezolucija doneta. Takođe, ima nagoveštaja s naše strane da ćemo raditi na tome da postanemo jedna od nestalnih članica Saveta bezbednosti. Dakle, sve ovo daje jednu potrebu da budemo umereno optimistični i zaista da verujemo da će ova Rezolucija još dugo opstati ovakva kakva je, jer ona nije samo u interesu Republike Srbije“, zaključuje Petrov.