Albanija na čelu Saveta bezbednosti UN: Bez zvanične priče o Kosovu, ali prilika za neformalne kontakte

Albanija tokom septembarskog predsedavanja Savetom bezbednosti UN na zvaničnim sastancima neće moći da pokreće pitanje statusa Kosova, ali će ovu funkciju moći da koristi za neformalne kontakte u tom pogledu, kao i za podizanje sopstvene reputacije u najvažnijoj međunarodnoj organizaciji, kažu sagovornici Kosovo onlajn iz Beograda i Tirane.

Nekadašnji ministar spoljnih poslova SRJ Vladislav Jovanović smatra da i ako bi Albanija, koja predsedava Savetom bezbednosti, pokrenula pitanje Kosova pred ovom organizacijom za vreme svog manadata, da bi ta inicijativa propala, jer postoje brojne nepremostive prepreke.

On je objasnio koja je uloga zemlje koja predsedava SB UN i koje su njene ingerencije u toku mandata. 

"Predsedavajući SB UN je skupljač predloga i inicijativa koje mu dostavljaju druge članice Ujedinjenih nacija, a pored toga i sam može da bude inicijator nekih tema, prvo kao član UN, a drugo kao nestalni član SB", kaže Jovanović. 

Objašnjava, međutim, da bilo kakav predlog i ako bi ga neko podneo nije kraj procesa, jer o njemu treba da se usaglase članovi SB koji to čine po unutrašnjoj proceduri i ne oglašavaju to u javnosti. 

"Tu se onda postavljaju pitanja koja su prilično komplikovana. Recimo, ako bi Albanija pokrenula pitanje Kosova, verovatno u formi u kojoj oni najviše žele, a to je ubrzo priznavanje i ulazak u UN, imaju himalajsku prepreku koju bi trebalo da preskoče, a to je Rezolucija 1244  koja je na snazi, koja je obavezujuća za sve, uključujući i entitete, ali i za Albaniju kao člana", objašnjava Jovanović. 

Ističe da je Rezolucija 1244 na snazi, koliko god, kako kaže zapadne sile pokušavale da je minimiziraju. 

"Ona je obavezujuća za sve i za entitete, a Kosovo je samo entitet, koji želi da posatne priznat. Ako bi Albanija pokrenula to pitanje, imala bi nepremostivu prepreku, koja podjednako obavezuje sve stare članove SB. Očekujem da bi u tom slučaju Rusija i Kina ili samo Rusija mogla da stavi tu prepreku, ali bi i druge zemlje Velika Britanija, Amerika i Francuska u tom slučaju imale obavezu da štite autoritet SB", ističe Jovanović. 

Objašnjava da i te zapadne zemlje ne bi mogle "tek tako da pređu preko toga".

"Mogu da pokušaju da kažu da je to prevaziđena situacija, odlukom Kosova o proglašavanju nezavinosti, međutim odgovor na to je opet Rezolucija 1244 kao jedini važeći dokumentg SB UN. Drugo, matična država Srbija, koja je žrtva agresije, neodobrene oružane akcije NATO protiv Savezne Republike Jugoslavije, ne daje saglasnost za otimanje teriotorije. To su dve prepreke koje su nepremostive, ne samo za Albaniju kao promotera i zaštitnika takozvanog Kosova, već i za stalne članice SB, ako žele da očuvaju kvalitet u međunarodnim odnosima", objašnjava Jovanović. 

Bivši šef jugoslovenske diplomatije ističe da će "takva diskusija i ako započne ineterno, mimo očiju javnosti, tako i da završi, da ne bi neki imali veću štetu, nego korist".

"Pitanje je da li će Albanija to i učiniti pošto se o svemu prethodno konsultuje sa zapadnim članicama, da li će oni hteti da uđu u pravni i politički klinč sa drugim stalnim članicama SB UN, Rusijom i Kinom i da li će to da naškodi njihovoj politici zamiranje Rezolucije 1244, gde očekuju  da sama od sebe izdahne kao prevaziđena ili će, pak, da oživi obavezu SB UN da svojim autoritetom osigura punu primenu tog dokumenta na terenu, pošto ona nije izvršena",  kaže Jovanović. 

On ističe da Rezolucija nije izvršena ni u pogledu obaveza raspoređivanja vojske i carinika do 1.000 ljudi i pored toga što je Srbija to nedavno zatražila. 

"Komandant Kfora je taj zahtev Srbije ostavio u zamrznutom stanju. Pitanje da li on ima diskreciono pravo da drži večito u zamrznutom stanju obavezu iz Rezolucije da se izvrši raspoređivanje srpskih snaga do 1.000 ljudi i ko mu je dao to diskreciono pravo. Njemu je dato pravo odlučivanja, a ne sabotiranja izvršavanja. On to može jednom, dva puta, ali ne može 22 godine i još 50. To je komplikovana situacija, koju bi Zapad najradije da izbegne", ocenjuje Jovanović. 

Zaključuje da će pitanje Kosova pred SB UN biti zbog svega navedenog zaobiđeno na način koji treba, kako kaže, da sačuva obraz onima koji predsedavaju, odnosno u ovom slučaju Albaniji.  

Predsednik udruženja novinara Albanije i analitičar Aleksandar Čipa kaže da čelno mesto u Savetu bezbednosti pojačava poziciju Albanije u međunarodnoj areni. 

"S druge strane, ovo je važna stvar za albansku diplomatiju jer joj se pruža prilika da poveća svoje kapacitete i bavi se važnim pitanjima koja joj daju ovlašćenja u problematičnom regionu kakav je Zapadni Balkan. Ministarka Spoljnih Poslova Albanije objavila je zvanicnu agendu za period u kome ce nasa zemlja voditi Savet Bezbednosti Ujedinjenih Nacija. Tu su dva glavna pitanja. Prvo, u vezi sa distribucijom pomoći u zemljama pogođenim ratom, pogođenim elementarnim nepogodama, i u zemljama koje imaju druge vanredne situacije. Drugo, tu je stav o ratu u Ukrajini, u kojem je Albanija zvanično deo evroatlantske alijanse. Prvi put je Albanija delila vođstvo Saveta bezbednosti sa SAD, dok se ovoga puta čini da ima više kredibiliteta za diplomatski kapacitet i administraciju mandata”, objašnjava Čipa.

Što se tiče pitanja Kosova, Čipa se slaže da na zvaničnim sastancima ono neće biti pokretano.

“Albanija nema ništa posebno o Kosovu na dnevnom redu u ovom mandatu. U svakom slučaju, Albanija će imati verbalnu ulogu, u okviru svojih nacionalnih obaveza i na regionalnom planu. Naša zemlja može da pregovara sa zemljama koje su u dilemi da priznaju Kosovo, ili da razgovara o pitanju tenzija i nestabilne situacije uglavnom u pograničnom području Kosova i Srbije", dodao je.

Čipa, međutim, kaže da postoji razlika između onoga što je deklarisano kao zvanični dnevni red Saveta bezbednosti i onoga što se može smatrati temama u kontekstu sastanaka u okviru Ujedinjenih nacija.

"Ovo može da pomogne u komunikaciji sa drugim stranama i u predstavljanju pitanja u vezi sa nacionalnim interesom na Kosovu i drugim albanskim prostorima u regionu. Za to Albanija ima ustavnu obavezu. Sve dok nema regionalnog pitanja u zvaničnom radu Saveta bezbednosti, ne očekujem sukob između Albanije i Srbije, ali ovaj sukob može da se desi na bilateralnim i drugim neformalnim sastancima”, zaključuje Čipa.