Albanija prvi put domaćin samita Natoa 2027: Kako se stiglo do „nezamislivog“?

Pristupanje Albanije Natou 2009. godine u toj zemlji se smatra jednim od njenih najvažnijih istorijskih dostignuća, a odluka Alijanse da Tirana bude domaćin Samita 2027. godine, prema rečima albanskog premijera Edija Rame označiće novi vrhunac njene pozicije na međunarodnoj sceni. Odabir albanske prestonice za mesto gde će se susresti šefovi država ili vlada članica Natoa, prema oceni sagovornika Kosovo onlajna, nije iznenađujuće jer se ova zemlja nametnula kao pouzdan partner EU i Natou koji u njoj ima važne ciljeve. Sam događaj, kako se smatra, biće od strateškog značaja i za region.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Na samitu Natoa u Hagu krajem juna odlučeno je da Albanija bude domaćin članicama Alijanse za dve godine. Turska će biti 2026, prošle godine su bile SAD, pre toga Litvanija, Španija... 

Kako je Albanija stigla do nečega što je, prema rečima Edija Rame, pre nekoliko godina bilo nezamislivo? 

U poređenju sa, recimo, Crnom Gorom i Severnom Makedonijom, Albanija je mnogo ranije primljena u Nato. Crna Gora je postala članica 2017, a Severna Makedonija 2020. godine. Kada se govori o saradnji Tirane i Natoa najčešće se navodi da je u Albaniji u martu 2024. godine otvorena prva vazduhoplovna baza Natoa na Zapadnom Balkanu, na aerodromu u Kučovi, da su albanske vlasti i Nato u pregovorima oko finansiranja izgradnje pomorske baze u Porto Romanu, vojnog dela luke Drač i da albanski vojnici učestvuju u misijama u inostranstvu, tokom ove godine njih 500. 

Albanija se, inače, već oprobala u ulozi domaćina velikog samita, kada je ove godine ugostila blizu 50 lidera na samitu Evropske političke zajednice. Prošle godine organizovala je Samit Ukrajina-Jugoistočna Evropa, a 2022. godine Samit EU-Zapadni Balkan.

To što će biti domaćin Nato samita za dve godine, prema oceni Gerta Selenice, glavnog urednika vesti na RTA 1 u Tirani, od strateškog značaja je ne samo za Albaniju, već i za ceo region. 

Nato, navodi Selenica za Kosovo onlajn, ima važne ciljeve u Albaniji. 

„Imamo vazduhoplovnu bazu Kučova koja postaje centar za strateške vežbe Natoa. Imamo vojne manevre 'Branioci Evrope' koji se održavaju iz godine u godinu, ponekad na Kosovu, ponekad u Albaniji, a ponekad u obe zemlje istovremeno. Nekadašnji kompleks 'malog' i 'velikog' više ne postoji i to je veoma dobar znak koji mislim da će imati uticaj i na politički aspekt. Naša zemlja više nije meta kritike, a činjenica da je u centru ovih agendi ima svoje prednosti, kako u smislu veće međunarodne pažnje, tako i u smislu zastupljenosti u gigantskoj strukturi koja je glavni vojni savez na celom svetu“, smatra Selenica.

Videvši da je Albanija bila, kako kaže, dobar učenik Balkana, Brisel i Vašington žele da je više pomognu i da je stimulišu. 

„Žele da našu zemlju stave u prvi plan procesa koje brzo razvijaju. To se ogleda u rekordnom otvaranju grupa poglavlja (u pregovorima o evropskim integracijama). Kao što je rekla komesarka Kos, poslednja grupa poglavlja biće otvorena na jesen, zatim će početi procesi za otvaranje pregovora, sa ciljem da se to završi do 2030. godine“, napominje naš sagovornik, koji ocenjuje da Albanija postaje 'lokomotiva' za region, zajedno sa Crnom Gorom. 

Prema mišljenju Selenice u regionu je potrebna geopolitička ravnoteža.

“Imamo veliki ruski uticaj na Balkanu. Imamo Srbiju koja oscilira između EU i Putina. Čini se da je u regionu potrebna i geopolitička ravnoteža. Svakako, po mom mišljenju, američki predsednik Tramp je doneo važne, pa čak i neophodne, odluke, udaljavajući Alijansu od birokratskih stavova i pretvarajući je u praktičniju Alijansu, koja brine o sebi, o svojim odbrambenim budžetima, iako SAD uvek imaju ulogu lidera da garantuju da je Alijansa spremna za sve moguće sukobe, one koji su aktuelni ili one koji mogu da izbiju sutra. Nato nije samo Alijansa u teoriji, već je Alijansa koja može da se odupre svakom neprijatelju, bez obzira koliko je moćan u pogledu nuklearnog oružja“, ocenio je Selenica.

Posmatrajući geostrateški, direktorka Centra za spoljnu politiku u Beogradu Aleksandra Joksimović kaže za Kosovo onljan da Albanija za Nato predstavlja značajnu zemlju jer zajedno sa Crnom Gorom zatvara morski pristup Evropi.

„Lokacije samita Natoa rotiraju se među članicama Alijanse, a s obzirom na to da je od svih članica Natoa u regionu Albanija najveća država, očekivano je što je Tirana izabrana da bude domaćin samita Natoa 2027. godine. Činjenica je i da je zamenica generalnog sekretara Natoa Radmila Šekerinska, političarka iz Severne Makedonije, što govori o tome da Nato daje značajan prostor zemljama Zapadnog Balkana, odnosno da poklanja veliku pažnju bezbednosnim rizicima koji mogu poteći sa Zapadnog Balkana“, ocenjuje Joksimović.

Albanija je, kako kaže, u ovom trenutku u fokusu pre svega Evropske unije u kontekstu ubrzanog pregovaračkog procesa o prijemu u članstvo i u tom kontekstu se mnoge međunarodne konferencije, sastanci i samiti održavaju u Tirani. 

„Albaniji se daje šansa da se prikaže kao konstruktivan međunarodni partner koji pokreće određene inicijative i koji razgovara o određenim rešenjima. Pitanje Natoa u ovom trenutku je za Evropu izuzetno značajno u kontekstu bezbednosti“, navodi direktorka Centra za spoljnu politiku.

Pitanje - da li bi Kosovo, čiji je Albanija „advokat“ na međunarodnoj sceni, moglo da imati korist od toga što je Albanija zemlja značajna Natou i što se percipira kao jedna od zemalja kandidata za članstvo u EU najbliža tom cilju, Joksimović posmatra u širim dimenzijama. 

„Kao članica Albanija može uticati na Evropsku uniju u kontekstu daljeg razvoja u regionu, odnosno ubrzanog procesa članstva, što bi verovatno svima bilo u interesu, ne samo Prištini. Ne bih se nužno samo fokusirala na mogućnost da Albanija utiče pozitivno na budućnost Prištine, već možda ukupno regiona“, kaže ona.

Napominje i da bez svake dileme Albanija jeste jedan od prvih zagovornika kosovske nezavisnosti i neko ko u kontinuitetu strateški podržava Prištinu iako Tirana i Priština nisu uvek u saglasju po mnogim temama. 

Komentarišući da li bi Kosovo, koje želi da postane član Natoa, moglo da bude na dobiti zbog pozicije koju Albanija sebi gradi unutar Nato i na putu ka EU, predavač na Međunarodnom balkanskom univerzitetu u Skoplju Leposava Ognjanoska Stavrovska kaže da veruje da će Albanija prvenstveno zastupati svoju domaću političku agendu i ostvarivanje svojih strateških prioriteta.

„Cela njena pozicija nesumnjivo bi mogla doprineti da bude uticajniji akter u regionalnom kontekstu. Ali za sada, mislim da je cilj Albanije da se predstavi kao kredibilan, pouzdan partner, pre svega onome što predstavljaju Evropa, Evropska unija i Nato. Verujem da se u narednih nekoliko godina Albanija ne bi radi ostvarivanja svojih strateških ciljeva zalagala za bilo koju drugu agendu koja bi mogla da našteti njenoj poziciji u evropskim poslovima“, ocenjuje Ognjanoska Stavrovska za Kosovo onlajn. 

Prema njenom mišljenju, Nato i Evropska unija Albaniju smatraju kredibilnim partnerom koji može da pomogne u ostvarivanju njihovih globalnih agendi, zbog čega Tirana predstavlja povoljno tlo za organizovanje susreta poput Nato samita čiji će domaćin biti 2027. godine.  

Izbor zemlje domaćina Nato samita, napominje Ognjanoska Stavrovska, obično se zasniva na značaju koji se želi dati određenom regionu, ali i na kredibilitetu zemlje kao saveznika. 

Poslednjih godina, kako ukazuje, proces evropskih integracija u Albaniji uspeo je da stvori koheziju u društvu, ali i da predstavi Albaniju kao zemlju koja je konstruktivan partner EU i Nato koje su uprkos trenutnim globalnim izazovima i dalje sastavljene od istog krila zemalja članica. 

„S druge strane, ona je od međunarodno izolovane i politički zatvorene zemlje uspela da se poslednjih godina razvije u zemlju koja predstavlja povoljno tlo za organizovanje ovakvih susreta, pre svega zbog otvaranja zemlje u skladu sa rastom turizma, ulaganja u infrastrukturu, ali i činjenice da je reč o zemlji u regionu koja nije toliko opterećena regionalnom nestabilnošću izazvanom bilateralnim sporovima“, navodi naša sagovornica.

Albanija, kako konstatuje, poslednjih nekoliko godina „živi potpuno drugačiju evropsku priču od makedonske“. 

„Ako našu svedemo na beznađe, priča o Albaniji i njenom putu ka Evropskoj uniji je priča o entuzijazmu“, kaže Ognjanoska Stavrovska.