Albanski jezik pred Ustavnim sudom Severne Makedonije: Ravnopravnost ili pretnja suverenitetu?

Ustavni sud Severne Makedonije raspravljaće 11. decembra o Zakonu o upotrebi jezika kojim je predviđeno da se pored makedonskog i albanski jezik koristi u svim institucijama i postupcima građana pred svim organima državne vlasti. Iako je zakon deo implementacije Ohridskog sporazuma iz 2001, koji je imao za cilj smanjenje etničkih tenzija u zemlji, njegova primena više od dve decenije i dalje izaziva ozbiljne političke i pravne kontroverze. Dok za jedne garantuje jednakost i ravnopravnost, za druge predstavlja „lingvističkog Frankenštajna“ čije sprovođenje bi moglo ugroziti suverenitet, ali su sagovornici Kosovo onlajna saglasni da je spor više politički, nego odraz suživota u Severnoj Makedoniji.

Piše: Petar Rosić

Zakon o upotrebi albanskog jezika kao zvaničnog jezika na teritoriji Severne Makedonije donet je tek 2018, nakon dugotrajnog političkog procesa i pregovora koji su trajali punih 17 godina. On je omogućio da albanski jezik bude službeni u opštinama u kojima Albanci čine više od 20 odsto stanovništva, kao i na nivou centralnih vlasti.

Međutim, i tada je izazvao kontroverze i ozbiljne političke i pravne debate, jer su se političke stranke, ali i pojedinci, žalili na njegovu ustavnost, posebno na proširivanje upotrebe albanskog jezika u državnim institucijama.

Čak je i tadašnji predsednik države Đorđe Ivanov odbio da potpiše ukaz o proglašenju usvojenog Zakona o upotrebi jezika zbog, kako je obrazložio, represivnog sadržaja Zakona i nasilnog načina na koji je donesen.

Zakon je 2019. оbjavljen u Službenom glasniku samo sa potpisom predsednika parlamenta Talata Džaferija, a na mestu gde treba da stoji potpis predsednika Ivanova stajala je fusnota kojom je objašnjeno da je on odbio da učini to.

Sada se pred Ustavnim sudom našlo ukupno 13 inicijativa koje su pokrenuli VMRO-DPMNE, Levica, kao i organizacije civilnog sektora i profesori.

Predsednik Ustavnog suda Severne Makedonije Darko Kostadinovski ranije je najavio da će se razgovarati o ukidanju tri člana iz Zakona o primeni jezika koji se tiču albanskog jezika. Inicijativu Kostadinovskog direktno je podržala VMRO premijera Hristijana Mickoskog, ali i albanska koalicija VLEN, koja je obezbedila da se zakon ne ukine, već samo neki članovi. Sa druge strane, ukidanju ovih članova zakona oštro se protivi Demokratska unija za integraciju (DUI).

Kritičari navode da bi zakon mogao narušiti ravnotežu među etničkim zajednicama i izazvati administrativno opterećenje, jer bi zahtevao angažovanje velikog broja prevodilaca i dodatne resurse, posebno u ruralnim područjima i manjim mestima, gde Albanci nisu u većini.

Bilo kakve izmene zakona od strane Ustavnog suda mogle bi izazvati nove političke potrese, upozoravaju drugi, dok se za treće, poput premijera Hristijana Mickoskog, u ponedeljak neće desiti - ništa.

„Opet maltretiraju Albance i Makedonce, pokušavajući da ih podele i da skrenu pažnju. Stoga molim sve građane da budu mirni. U pitanju je masovni kriminal koji će uskoro početi da se otkriva. Koliko god bili žestoki i koliko se bore, mi ćemo ih pobediti. Javnost mora otkriti pravu istinu o ovim političkim profiterima“, rekao je Mickoski.

Atmosferu je dodatno podgrejao kosovski premijer Aljbin Kurti, koji je na konferenciji za medije sa Mickoskim izjavio da u Severnoj Makedoniji ne postoji zakon o upotrebi albanskog jezika.

„Albanski jezik nije ugrožen. Koliko sam razumeo, to je stvar koja je na Ustavnom sudu Severne Makedonije. Tri odredbe o upotrebi jezika poslate su Venecijanskoj komisiji, koje, paradoksalno, do sada nisu ni sprovedene - ni nesprovedene. Sada je na Ustavnom sudu Severne Makedonije da proceni“, kazao je Kurti.

Ova izjava izazvala je brojne kritike, a najviše se ovakovom stavu suprotstavio DUI. Lider ove stranke Alji Ahmeti rekao je juče da bi Ustavni sud trebalo da odbije raspravu i pokušaje da se albanski jezik izbaci iz službene upotrebe „ili u Severnoj Makedoniji neće biti mira“.

„Ohridski sporazum se mora poštovati i ne dirati u srce Albanaca“, naveo je Ahmeti.

S druge strane, koordinaciono telo koalicije VLEN i lideri stranaka održali su juče sastanak posle kojeg su poručili Albancima da budu mirni jer će njihov jezik biti zaštićen.

Navode da je DUI najpre usvojila Zakon o jezicima koji ima mnogo propusta, zatim su poslali isti zakon Venecijanskoj komisiji koja je osporila zakonitost tri ključna člana i na kraju, nakon što su shvatili da će biti u opoziciji, „putem veza u Ustavnom sudu žele da izazovu međunacionalne tenzije kako bi izbegli odgovornost za svoje korumpirane funkcionere“.

„A sada hoće da se predstave kao spasioci albanskog jezika“, poručili su iz koalicije VLEN.

Različite stavove o primeni ovog zakona za Kosovo onlajn izneli su i analitičari, koji, ipak, imaju jednu zajedničku premisu – spor je postao više politički, nego odraz suživota u Severnoj Makedoniji.

„Trenutno je Ustavni sud Republike Severne Makedonije više orijentisan na unutrašnje zakone, ne uzima u obzir međunarodne konvencije. Pre svega, ljudska prava i slobode svih građana Republike Severne Makedonije su uloga Ustavnog suda. Jezik je jedna od osnovnih i temeljnih vrednosti jednog naroda i ne mislim da je pitanje sednice ustavno ili zakonsko“, kaže za Kosovo onlajn profesor na Pravnom fakultetu Državnog univerziteta u Tetovu Baškim Seljmani i dodaje:

„Ali, kome jezik smeta? Ako pitate građane, nikome jezik ne smeta. Ovo je više politički momenat nego odraz suživota među građanima. Ustavni sud ne bi trebalo da upada u takve zamke“, izričit je on.

Smatra da političke stranke ne rade u interesu države i da Makedonci treba da poštuju jezik.

„Svi sa strane, bez obzira da li se radi o Grčkoj ili Bugarskoj, osporavali su istoriju, mi nismo ništa osporavali. I sada umesto nagrade, ovo je napad, ali ne od strane Makedonaca. Zato kažem da političke stranke ne rade u interesu države i to nije u redu. Ne verujem da će biti komplikacija ako političke stranke ne žele da koriste istu stvar“, kaže Seljmani.

Kurtijevu izjavu da u zemlji ne postoji zakon o albanskom jeziku vidi kao „prijateljski čin”, ali dodaje da niko sa strane ne može da ospori Severnoj Makedoniji da li ona ima neke zakone ili ne.

„Svaka država ima svoje zakone i odredbe i nema potrebe za takvim izjavama, jer one nisu u interesu građana ili države. Niko ne može da spori da li postoje zakoni ili ne. Albanski jezik je prirodan jezik i njime govore ljudi, ali on nije sproveden i to je ovde dokazano. Zakon postoji, mogu da komentarišu da zakon nije sproveden, ali ne da zakon ne postoji, nisu u pravu“, kaže profesor iz Tetova.

S druge strane, politički analitičar Sotir Kostov ocenio je da je zakon u upotrebi jezika u Severnoj Makedoniji „fabrička greška“ i izrazio nadu da će Ustavni sud 11. decembra pokazati svest i prevazići sve nesporazume političkih elita koje se zapravo bore među sobom za poziciju na političkoj sceni.

Kostov pozdravlja opredeljenje Ustavnog suda da se pozabavi ovim zakonom iz prostog razloga što je, kako kaže, ovaj zakon iznad makedonskog ustava.

„Imamo pozitivnu atmosferu za suživot makedonskog naroda i ostalih manjina u Republici Makedoniji. Očekujem da će preovladati profesionalizam, stručnost i objektivnost ustavnih sudija i da će odlučivati prema onome što se traži u inicijativi“, kaže Kostov.

Ocenio je da će zajednice u svakom slučaju reagovati, i pozitivno i negativno, kakvu god odluku doneo Ustavni sud.

Podsetio je da je Venecijanska komisija iznela niz zapažanja i pretvorila ih u preporuku i navela da ovaj zakon prevazilazi evropske i svetske standarde za upotrebu manjinskih jezika.

„Takođe, jedan broj stručnjaka iz Stazbura nam je dao instrukcije da ovaj zakon ne integriše, već dezintegriše. Podsetimo se slučaja nesrećne direktorke Toksikološke klinike, postavljene na veoma važnu funkciju, nije znala makedonski jezik, znala je samo albanski. Ovo nije bio izolovan slučaj, takvih je mnogo“, kaže naš sagovornik.

Napominje da je on lično za upotrebu albanskog jezika i da na Albance gleda kao na braću, ali ocenjuje da „postoji zakon, postoji Ustav i postoji red u zemlji“.

Navodi da u poslednje vreme „neko pokušava da Makedoniji nametne da je selo bez psa ili nečija prćija“.

„Stvari treba da se vrate u normalu. Ne radi se o albanskom jeziku, radi se o upotrebi makedonskog, albanskog, turskog, romskog, bosanskog, vlaškog, srpskog jezika. Ako sam nekoga zaboravio, izvinjavam se. Tačnije, Albanci imaju sva prava da žive u ovoj zajednici i u ovom multikulturalnom društvu. Albanci nisu potlačeni kako to žele da kažu i predstave neke odbegle političke elite. Albanci imaju fakultete, imaju srednje obrazovanje na svom albanskom jeziku, imaju osnovno obrazovanje, šta više?“, upitao je on.

Ovaj zakon je po njemu faličan, odnosno „fabrička greška”.

„Ne potpisuje ga predsednik Republike Makedonije, tamo ga je potpisao neki zamenik generalnog sekretara Sobranja. Formalno-pravno ovaj zakon nije ispravan i očekujem od ustavnih sudija da pokažu visoku svest i prevaziđu sve političke nesporazume, ako hoćete, konfesionalne, iako mislim da je tu samo sukob političkih elita koje se bore među sobom za poziciju na političkoj sceni, i da se ponašaju onako kako se od njih očekuju, kao stručnjaci jer su zato birani“, navodi analitičar.

Podseća da su sudije birali DUI i SDSM, a da se upravo DUI sada buni da će sud naneti nepravdu Albancima.

„Uveravam vas, imam četiri sina i jednu ćerku, moj najstariji sin je pobratim sa Albancem iz Tetova. Da ne bude greške, mi nismo nacionalisti kako nas etiketiraju zbog naših stavova. Moramo malo da branimo Makedoniju i ovako bih to završio. U Nemačkoj ima pet miliona Turaka, da li je turski zvanični jezik? Ni slučajno. U Americi, da ne pričamo o Hispanomerikancima i Afrikancima. Da li su njihovi jezici zvanični u Americi? Ne. Da ne pravimo eksperiment i lingvistički Frankenštajn od Makedonije“, izričit je Kostov.

Kurtijevu izjavu da u Severnoj Makedoniji ne postoji zakon o albanskom jeziku Kostov „pozdravlja“. 

„Dakle, ne postoji. Postoji zakon o upotrebi jezika i da budem iskren, bio sam malo prijatno iznenađen Kurtijem. Kurti se naziva kosovskim, balkanskim i evropskim Nelsonom Mandelom. Iskreno, nemam taj osećaj. Ali me je Kurti tom izjavom i još nekim umirujućim izjavama u kontekstu Makedonije i odnosa političkih albansko-makedonskih elita, prijatno iznenadio. To je ohrabrujuće, stavlja tačnu dioptriju na naočare. Skinimo naočare Semjonu Semjonoviču, to je paradoks i mit kada stavimo ružičaste naočare i sve nam izgleda dobro. A realnost je ružna. Kada skinemo naočare, vidimo pravu stvarnost. Kurti je ispričao pravu realnost, koju je često donosio u Makedoniju, da Albanci u Makedoniji žive dobro, da se Makedonija ne razlikuje od ostalih balkanskih zemalja i da se Makedonija bori za svoje dostojno mesto pod suncem“, kaže Kostov.