Peter Mađar oživeo stari spor sa Slovačkom

Iz­ja­va no­vog še­fa ma­đar­ske vla­de Pe­te­ra Ma­đa­ra da je „Ma­đar­ska mo­žda je­di­na ze­mlja na sve­tu ko­ja se gra­ni­či sa­ma sa so­bom”, iz­re­če­na po­vo­dom Da­na na­ci­o­nal­ne ko­he­zi­je i go­di­šnji­ce Tri­ja­non­skog spo­ra­zu­ma, iza­zva­la je di­plo­mat­ski spor iz­me­đu nje­go­ve ze­mlje i Slo­vač­ke. Iako je Ma­đar u svom go­vo­ru na­sto­jao da na­gla­si zna­čaj pre­ko­gra­nič­nih ve­za ma­đar­skih za­jed­ni­ca u re­gi­o­nu, nje­go­ve re­či su u Bra­ti­sla­vi do­ži­vlje­ne kao „pro­ble­ma­tič­ne alu­zi­je na isto­rij­ske teritorijalne gu­bit­ke i pi­ta­nje na­ci­o­nal­nih ma­nji­na”, prenosi Politika.

Pred­sed­nik Slo­vač­ke Pe­ter Pe­le­gri­ni po­ru­čio je da ta­kva re­to­ri­ka ne do­pri­no­si do­bro­su­sed­skim od­no­si­ma i da ne že­li da oni po­sta­nu sred­stvo po­li­tič­ke mo­bi­li­za­ci­je. Pre­ma nje­go­vim re­či­ma, bi­la­te­ral­ni od­no­si dve dr­ža­ve poslednjih go­di­na do­sti­gli su ni­vo sa­rad­nje ko­ji ne bi smeo bi­ti ugro­žen sim­bo­lič­kim po­ru­ka­ma ko­je pod­se­ća­ju na ose­tlji­va isto­rij­ska pi­ta­nja.

Ko­ren spor­ne iz­ja­ve le­ži u na­sle­đu Tri­ja­non­skog mi­rov­nog spo­ra­zu­ma iz 1920. go­di­ne, ko­jim je ta­da­šnja Kra­lje­vi­na Ma­đar­ska iz­gu­bi­la oko dve tre­ći­ne svo­je te­ri­to­ri­je i vi­še od po­lo­vi­ne sta­nov­ni­štva. Mi­li­o­ni et­nič­kih Ma­đa­ra na­šli su se iz­van no­vih gra­ni­ca dr­ža­ve, pre sve­ga u da­na­šnjoj Slo­vač­koj, Ru­mu­ni­ji, Sr­bi­ji i Ukra­ji­ni.

Za ve­li­ki deo ma­đar­ske jav­no­sti Tri­ja­non osta­je je­dan od naj­zna­čaj­ni­jih isto­rij­skih do­ga­đa­ja 20. ve­ka. Dan na­ci­o­nal­ne ko­he­zi­je usta­no­vljen je upra­vo ka­ko bi se na­gla­si­lo je­din­stvo ma­đar­ske na­ci­je bez ob­zi­ra na dr­žav­ne granice.

Iz Vla­de u Bu­dim­pe­šti po­ja­šnja­va­ju da je Ma­đar, re­kav­ši da se Ma­đar­ska „gra­ni­či sa­ma sa so­bom”, mi­slio na broj­ča­no ve­li­ke ma­đar­ske za­jed­ni­ce ko­je ži­ve u su­sed­nim ze­mlja­ma. Me­đu­tim, mi­ni­star spolj­nih po­slo­va Slo­vač­ke Ju­raj Bla­nar oce­nio je iz­ja­vu kao „ap­surd­nu” i su­prot­nu isto­rij­skim či­nje­ni­ca­ma, na­gla­ša­va­ju­ći da su gra­ni­ce u Evro­pi de­fi­ni­sa­ne me­đu­na­rod­nim pra­vom i da ih ni­ko ne bi smeo do­vo­di­ti u pi­ta­nje, čak ni sim­bo­lič­ki.

Pi­ta­nje ma­đar­ske na­ci­o­nal­ne ma­nji­ne pred­sta­vlja jed­nu od naj­o­se­tlji­vi­jih ta­ča­ka slo­vač­ko-ma­đar­skih od­no­sa još od ras­pa­da Če­ho­slo­vač­ke. Pre­ma po­da­ci­ma sa po­pi­sa sta­nov­ni­štva, u Slo­vač­koj ži­vi vi­še od 400.000 gra­đa­na ma­đar­ske na­ci­o­nal­no­sti, kon­cen­tri­sa­nih uglav­nom u ju­žnim de­lo­vi­ma ze­mlje, uz gra­ni­cu sa Ma­đar­skom. Iako su po­sled­njih de­ce­ni­ja od­no­si dve dr­ža­ve zna­čaj­no sta­bi­li­zo­va­ni kroz član­stvo u Evrop­skoj uni­ji i Natou, pi­ta­nja jezičkih pra­va, obra­zo­va­nja i po­li­tič­kog pred­sta­vlja­nja ma­nji­na po­vre­me­no iza­zi­va­ju po­li­tič­ke spo­ro­ve, navodi Politika.

Bla­nar je ne­dav­no re­a­go­vao i na ra­ni­je iz­ja­ve Pe­te­ra Ma­đa­ra u ko­ji­ma je no­vi ma­đar­ski pre­mi­jer go­vo­rio o svo­joj od­go­vor­no­sti pre­ma svim Ma­đa­ri­ma u Kar­pat­skom ba­se­nu. Šef slo­vač­ke di­plo­ma­ti­je ta­da je po­ru­čio da je za ma­đar­sku ma­nji­nu u Slo­vač­koj nad­le­žna slo­vač­ka dr­ža­va i in­sti­tu­ci­je ko­je su iza­bra­li slo­vač­ki gra­đa­ni.

Ana­li­ti­ča­ri uka­zu­ju da Ma­đar po­ku­ša­va da ba­lan­si­ra iz­me­đu pro­e­vrop­ske po­li­ti­ke i oče­ki­va­nja bi­ra­ča ko­ji su ose­tlji­vi na pi­ta­nja na­ci­o­nal­nog iden­ti­te­ta. Upra­vo za­to je go­vor po­vo­dom go­di­šnji­ce Tri­ja­no­na vi­đen kao po­ku­šaj da se oču­va kon­ti­nu­i­tet sa de­lom tra­di­ci­o­nal­nog na­ci­o­nal­nog na­ra­ti­va ko­ji je du­bo­ko uko­re­njen u ma­đar­skom dru­štvu.

Spor do­la­zi u tre­nut­ku ka­da se ze­mlje sred­nje Evro­pe su­o­ča­va­ju sa broj­nim ge­o­po­li­tič­kim iza­zo­vi­ma, od ra­ta u Ukra­ji­ni do ener­get­ske bez­bed­no­sti i od­no­sa sa Evrop­skom uni­jom. Slo­vač­ka vla­da Ro­ber­ta Fi­ca, iako po mno­gim pi­ta­nji­ma bli­ža Bu­dim­pe­šti ne­go pret­hod­ne slo­vač­ke ad­mi­ni­stra­ci­je, na­sto­ji da iz­beg­ne otva­ra­nje te­ma ko­je bi mo­gle da pro­iz­ve­du na­ci­o­nal­ne ten­zi­je, ali su za­to re­ak­ci­je Pe­le­gri­ni­ja i Bla­na­ra bi­le ve­o­ma br­ze i ne­dvo­smi­sle­ne.

Struč­nja­ci za me­đu­na­rod­ne od­no­se uka­zu­ju da ova­kve kri­ze naj­če­šće ne do­vo­de do ozbilj­nog na­ru­ša­va­nja sa­rad­nje, ali po­ka­zu­ju ko­li­ko su isto­rij­ska pi­ta­nja i da­lje pri­sut­na u po­li­tič­kom ži­vo­tu sred­nje Evro­pe. Za raz­li­ku od perioda de­ve­de­se­tih i po­čet­ka dve­hi­lja­di­tih go­di­na, da­nas ni Bu­dim­pe­šta ni Bra­ti­sla­va ne do­vo­de u pi­ta­nje po­sto­je­će gra­ni­ce. Oče­ku­je se da raz­li­či­ta tu­ma­če­nja isto­rij­skih do­ga­đa­ja i sim­bo­lič­ke po­ru­ke ko­je se od­no­se na nacionalni iden­ti­tet ba­rem do­ne­kle bu­du raz­ja­šnje­ni pri­li­kom su­sre­ta Pe­te­ra Ma­đa­ra i Ro­ber­ta Fi­ca, 18. ili 19. ju­na u Bri­se­lu, na mar­gi­na­ma sa­mi­ta Evrop­skog sa­ve­ta.

Uko­li­ko se obe stra­ne bu­du du­blje ba­vi­le prak­tič­nim pi­ta­nji­ma, kao što su eko­nom­ska sa­rad­nja, in­fra­struk­tur­ni pro­jek­ti i za­jed­nič­ko de­lo­va­nje u okvi­ru Evrop­ske uni­je, ak­tu­el­ni spor oko Ma­đa­ro­ve iz­ja­ve mo­gao bi la­ko da bu­de po­ti­snut iz fo­ku­sa jav­no­sti dve­ju ze­ma­lja u dru­gi plan, oce­nju­ju ana­li­ti­ča­ri u Bu­dim­pe­šti.