Analitičari: Politički potres sa pobunjenim članovima u Samoopredeljenju

Nakon ostavke ministra infrastrukture Kosova u tehničkom mandatu Ljiburna Aljijua, analitičari smatraju da Samoopredeljenje doživljava još jedan politički potres sa pobunjenim članovima, piše Radio Slobodna Evropa.

Od nezavisnog opozicionog pokreta koji je počeo protestima protiv političkog kompromisa i međunarodnog mešanja, Pokret Samoopredeljenje transformisao se u najveću albansku stranku na Kosovu.

Ali danas, na vrhuncu moći, suočava se sa unutrašnjim i spoljašnjim izazovima: kritikama zbog svog stila upravljanja, dilemama u vezi sa odnosima sa međunarodnim saveznicima i, najnovije, signalima podele unutar svojih struktura, prenosi Gazeta ekspres.

Pokret nije odgovorio na zahtev Radija Slobodna Evropa da komentariše podele među svojim članovima, dok su one postale očigledne početkom ove nedelje, kada je ministar infrastrukture Ljiburn Aljiju podneo ostavku, nakon izbora njegovog stranačkog kolege Dimalja Baše za predsednika Skupštine Kosova.

„Smatram da izbor predsednika parlamenta, najviše institucije gde se donose zakoni i gde je vlada odgovorna, nije u duhu i na vrhuncu tog ideala za Republiku koji je bio i ostao razlog mog angažmana“, rekao je Aljiju.

Baša je odgovorio rekavši da ceni njegov doprinos kao aktiviste u Pokretu Samoopredeljenje, ali i njegov rad kao ministra, kao i da je nezadovoljstvo „prirodno“.

Slično tome, lider Samoopredeljenja Aljbin Kurti takođe je kratko zahvalio Aljijuu na njegovom doprinosu.

Poznavaoci političkih dešavanja ocenjuju da je Bašin izbor za predsednika parlamenta poslužio samo kao izgovor za ostavku jednog od osnivača Samoopredeljenja sa ministarske funkcije.

Prema njihovim rečima, iza ove odluke mogu biti i drugi razlozi koje Aljiju nije javno objavio.

Profesor na Odseku za novinarstvo Univerziteta u Prištini Rahman Pačarizi smatra da njegova ostavka odražava neslaganje sa politikom stranke, koja ga je gurnula ka pobuni.

„Međutim, to nije bio fundamentalni razlog. Jednostavno, trenutak kada je čaša bila puna i više nije mogla da izdrži“, kaže Pačarizi za Radio Slobodna Evropa.

Analitičar Imer Muškoljaj, pozivajući se na izvore unutar Samoopredeljenja, kaže da Aljijuova ostavka nije povezana samo sa izborom Baše, već i sa njegovim rezervama prema nekim odlukama i pravcima stranke.

„To je izraz nezadovoljstva načinom na koji je Samoopredeljenje do sada funkcionisalo u vladi, iako je i Aljiju bio deo vlade“, kaže Muškoljaj.

On objašnjava da nezadovoljstvo može biti povezano sa Kurtijevim odstupanjem od ideologije i principa na kojima je izgradio Samoopredeljenje, kao i sa neispunjenim obećanjima datim tokom njegovog vremena na vlasti.

Dodaje da je, od dolaska na čelu vlade početkom 2020. godine, a zatim i 2021. godine, stranka ostavila po strani narative o ujedinjenju sa Albanijom, nije preduzela beskompromisnu ​​borbu protiv korupcije i nije tretirala dijalog sa Srbijom kao nizak prioritet, iako je ranije obećala te stvari.

„Ovo se više ne pominje kao uslov ili principi za napredak. Stoga smatram da se nezadovoljstvo ovim pitanjima, iako se mogu ublažiti boravkom na vlasti, ne može u potpunosti izbeći“, kaže Muškoljaj.

Takođe podseća da Aljiju nije učestvovao na unutrašnjim izborima Samoopredeljenja 2022. godine i da nije bio ni na listi poslanika za parlamentarne izbore 9. februara, iako je Aljiju izjavio da je njegova lična odluka da ne učestvuje.

Ovo nije prvi put da se Pokret Samoopredeljenje suočava sa prebegama na visokim nivoima.

U 2018. godini, suočio se sa napetim periodom političkih i unutrašnjih sukoba, koji su potresli njegove rukovodeće strukture.

Sukobi su kulminirali ostavkom nekoliko ključnih ličnosti stranke, uključujući bivšeg predsednika Visara Imerija, bivšeg organizacionog sekretara Dardana Molićaja, zamenika predsednika Dardana Sejdijua, kao i drugih zvaničnika: Špenda Ahmetija, Iljira Dedu, Frašera Krasnićija, Belgzima Kamberija i Aidu Derguti.

Većina njih je kasnije osnovala Socijaldemokratsku partiju, iako su neki od njih kasnije napustili i tu stranku.

Belgzim Kamberi navodi da ostavka Aljiuja, jednog od Kurtijevih najranijih i najbližih saradnika, nije uobičajena.

„Nije isto kada se odnosi prekinu sa nekim poput Ljiburna Aljijua, kao sa drugim poslanikom ili aktivistom... Ljiburn je bio i ostao važna osoba za Samoopredeljenje, za njegovu istoriju“, kaže on.

Kamberi dodaje da stranka ima formalne mehanizme za upravljanje neslaganjima, kako bi omogućila članovima i rukovodećim strukturama da ih izraze i da bi se stvorio utisak da se vode debate.

Međutim, on naglašava da se prave diskusije unutar stranke drže van očiju javnosti.

„Ono što se obično dešava jeste da kada lider vidi da je njegova lična popularnost, ali i popularnost Samoopredeljenja ugrožena nekim unutrašnjim sukobom ili neslaganjem, onda se mogu preduzeti različite strategije. Kao što smo videli, na primer, demonizovanje ljudi koji se ne slažu sa njim“, kaže Kamberi.

Pačarizi procenjuje da trenutno ne postoji rizik da će bilo kakva unutrašnja reakcija ugroziti funkcionisanje stranke ili položaj njenog lidera Aljbina Kurtija.

„Ova politička grupa je 'predstava jednog čoveka', gde sve odlučuje Kurti“, kaže Pačarizi.

„Svako ko se protivi Kurtiju odlazi na političke margine Kosova i postepeno postaje nebitan, u smislu političke aktivnosti unutar bilo koje političke stranke“, dodaje on.

Prema rečima Muškoljaja, Samoopredeljenje će sada biti opreznije pred svojim biračima.

„Tenzije ili neslaganja unutar pokreta i dalje postoje. Možda se povećavaju, ali smatram da će čak i mandat na vlasti Samoopredeljenja – sa premijerom Kurtijem – manje-više uspeti, ne da ugasi tenzije, već da ih utiša do kasnijeg trenutka“, kaže on.

Prema Pačariziju, biračko telo Samoopredeljenja „veruje u Kurtija“.

„Oni su birači koji su 'verni'. Kurti je neka vrsta duhovnog vođe one grupe ljudi koji glasaju za njega bez potrebe za objašnjenjima ili opravdanjima zašto bi trebalo da glasaju za njega. Oni su jednostavno uvereni da treba da glasaju za njega i glasaju“, kaže Pačarizi.