Balkanska zbilja i italijanski strahovi: Kosovo kao mogući evropski front?

Ministar odbrane Italije Gvido Krozeto upozorio je da pored Bliskog istoka postoji još jedan front koji je potencijalno eksplozivan kao taj, a to je Kosovo. Sagovornici Kosovo onlajna sumnjaju u ovakav scenario, ali i upozoravaju da svaka radikalizacija situacije u regionu može da proizvede nove sukobe.

Piše: Arsenije Vučković

Bojazan o novom - evropskom frontu Krozeto je izneo 2. oktobra pred komisijama za spoljne poslove i odbranu Komore i Senata, tokom razgovora o krizi između Izraela i Libana.

Priznao je da ima strahove od razvoja događaja na teritoriji koja je "mnogo bliže Italiji, s druge strane Jadrana, na Balkanu".

„Kruzeto je pametan čovek, ali ne vidim nikakve sukobe iako ih Aljbin Kurti provocira svakoga dana“, odgovorio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Premijer Kurti uzvratio je da su kritike međunarodne zajednice zbog tretmana kosovske vlade prema srpskoj zajednici preterane, i da su EU i SAD previše zabrinute zbog akcija na severu Kosova.

Tvrdi i da je mir na Zapadnom Balkanu, a posebno na Kosovu nešto što on nikada nije „uzimao zdravo za gotovo“, ali da je „krhkost mira“ očigledna u celom svetu.

"Uz opasnosti koje prete Evropi i Bliskom istoku, krhkost mira danas je očigledna svuda u svetu", upozorio je Kurti na konferenciji "Balkan Leadership Conference" sa temom "Mir, stabilnost i demografska tranzicija na Zapadnom Balkanu".

Potencijali sukoba

Docent na Fakultetu političkih nauka Milan Krstić kaže u razgovoru za Kosovo onlajn da sve dok postoji jednostrana radikalizacija vlasti u Prištini veliki je i potencijal za izbijanje sukobe na Kosovu.

"Dok god postoji jednostrana radikalizacija od prištinske vlade, potencijal za izbijanje sukoba na Kosovu je veliki. Tek kada bi se čitava situacija stabilizovala tako što bi se pregovori reafirmisali i kada bi se prestalo sa kršenjem ljudskih prava Srba na Kosovu i Metohiji mogli bi smo da govorimo o deeskalaciji situacije. No, sa druge strane, ne mislim da je to potencijal za izbijanje nekog šireg konflikta", ističe Krstić.

Upozorava da je ključ ove radikalizacije u dugoročnom cilju kosovskog premijera Aljbina Kurtija da svede broj Srba na Kosovu između dva i tri procenta i time ih, kako ističe, pretvori u „statističku grešku“.

"Aljbin Kurti ima agendu koja ima dugoročni cilj i taj cilj je očigledno stvaranje Kosova u kojoj bi broj Srba bio po onoj Tuđmanovoj računici, negde manje od tri ili dva procenta, pa da onda kada su na nivou statističke greške, više ništa i ne znače. Verujem da ta dugoročna politika koju on vodi neće biti zaustavljena bez pritiska od spolja“, tvrdi Krstić.

Naglašava da Srbija ne sme da dozvoli Kurtiju da „legitimizuje“ svoje želje, ali i da uloži sve svoje resurse prema međunarodnim akterima kako bi se zaustavilo sistematsko kršenje ljudskih prava Srba na Kosovu.

„Srbija mora delovati pametno i ne sme srljati u greške i davati prostor Kurtiju da  legitimizuje svoje tvrdnje. Krajem prošlog septembra smo napravili jednu takvu veliku grešku koja je koštala ljudskih života, a sa druge strane i pomogla Aljbinu Kurtiju. Sada moramo biti strpljivi i pametni, ali u isto vreme moramo i apelovati i potruditi se koliko god je moguće da uložimo sve resurse da međunarodne aktere navedemo na to da zaustave sve ovo što se trenutno dešava na Kosovu i Metohiji, a to je grubo i sistematsko kršenje ljudskih prava Srba“, naglašava Krstić.

Političke računice

Izvršni direktor Saveta za strateške politike Nikola Lunić kaže da bez obzira na ozbiljan bezbednosni kontekst u kome se region trenutno nalazi, na prostoru Zapadnog Balkana ipak nema potencijala za novi ratni sukob.

„Nikada Balkan ne možemo zanemariti u bezbednosnom kontekstu. Čak je i obaveštajna zajednica SAD ove godine procenila da na Zapadnom Balkanu može doći do etničkih incidenata“, naglašava Lunić u razgovoru za Kosovo online.

Ipak, smatra da je izjava italijanskog ministra odbrane Gvida Krozeta o Kosovu kao potencijalnom frontu poput onog na Bliskom istoku predimenzionirana.

„Ova izjava italijanskog ministra je malo predimenzionirana jer jednostavno na Zapadnom Balkanu nema potencijala za rat. Niko niti ima sposobnosti, niti će ratovati. Zato jer demografija ne odgovara na takav način. Iako su zadržali retoriku, pojedini političari su zadržali retoriku devedesetih, nacionalističku koja bi želela da mobiilizuje stanoništvo, ali mladi veoma ekspicitno odgovaraju na takve stvari“, kaže Lunić.

Naglašava da se to vidi i po činjenici da u celom regionu postoji problem sa dobrovoljnim služenjem vojnog roka i da je taj trend bio posebno izražen u Hrvatskoj.

Lunić je poručio i da bi premijer Aljbin Kurti trebalo da brine o, kako je naveo, egzodusu zbog sve većeg odlaska mladih sa Kosova.

„U godinama neposredno pred suspenzije obaveznog služenja vojnog roka u Hrvatskoj, 80 do 90 posto mladih se pozivalo na prigovor savesti. I Kurtiju bi bilo bolje i efikasnije za društvo na Kosovu, da se brine o egzodusu koji se trenutno dešava sa etničkim Albancima, koji odlaze za boljim životom. To je jednostavno poruka i političarima na Kosovu“, kazao je Lunić.

Naglasio je da su svi na Zapadnom Balkanu okrenuti miru, stabilnosti i budućnosti.

„Mladi i svi na Zapadnom Balkanu žele mir, žele stabilnost, žele perspektivu i osiguranu budućnost“, zaključuje Lunić.

Nato kišobran

Analitičari na Kosovu, zavisno od toga da li pitate one u Prištini ili u Severnoj Mitrovici različito vide mogućnost izbijanja sukoba.

Politički analitičar iz Prištine Afrim Hoti smatra da bez obzira što postoje političke turbulencije ipak nema opasnosti od konflikta na Balkanu sve dok je Nato prisutan sa svojim snagama.

„Ne možemo da poredimo rizik ili opasnosti na Balkanu sa drugim regionima kao što su Bliski istok ili problemi u Ukrajini zato što imamo sreću da smo geografski Evropa. Imamo sreću što smo, u bezbednosnom smislu, pod kišobranom Natoa. Sve dok je Nato prisutan na Balkanu ne vidim mogućnost uskoba. Ali, vidim da postoji rizik od političkih turbelencija koje koriste politički lideri da bi vodili ovakvu ili onakvu političku kampanju. Na terenu ne vidim nikakvu stvarnu opasnost za Balkan“, kaže Hoti za Kosovo onlajn.

Ističe da u regionu postoje političke turbulencije, a da sve dok su prisutne Nato snage nema stvarne mogućnosti da dođe do konflikta.

„Postoje političke turbulencije. Možda postoje indikacije, naznake na terenu poput događaja u Banjskoj, terorističkog napada u Banjskoj, ali ne vidim stvarnu mogućnost da dođe do konflikta na Balkanu sve dok su Nato i njihove snage na terenu“, rekao je Hoti.

Ponavljanje kriza

S druge strane, izvršni direktor NVO "Aktiv" iz Severne Mitrovice Miodrag Milićević ocenjuje da je opasnost od novih sukoba na Kosovu realna, posebno na severu jer se krize stalno ponavljaju sa mogućnošću eskalacije.

„Ako sagledate poslednjih četvrt veka, 25 godina, neverovatna je činjenica da mi nismo odmakli dalje od konstantnog ponavljanja da se nalazimo u nekoj vrsti krize i mnogobrojnih krizama sa mogućnošću eskalacije, potencijalnih konflikata. Imate međunarodnu zajednicu koja konstantno ulaže u stabilizaciju umesto u napredak i to je zaista i frustrirajuće. Sa druge strane to je i alarm međunarodnoj zajednice da se ipak nije dovoljno radilo upravo na procesu normalizacije i uspostavljanje poverenja koje bi, naravno, vodilo ka nekoj vrsti kompromise kada su odnosi Prištine i Beograda u pitanju“, kaže Milićević za Kosovo onlajn.

Prema njegovim rečima krizu na severu ne obeležava „jedan ili dva incidenta“, već njihov kontinuitet koji je počeo pre dve godine.

„Ovi incidenti se na severu Kosova u kontinuitetu dešavaju poslednjih dve ipo godine, zapravo od septembra kada je bila prva intervencija jedinica specijalne policije na severu Kosova za koju je povod bio sukob sa lokalnim stanovništvom. On se završio sa poprilično velikim posledicama upravo po lokalno stanovništvo, ali delom i prema specijalnim jedinicama Kosovske policije. Dakle, to je bio uvod i nakon toga umesto stabilizacije prilika i povratka u proces dijaloga desilo se upravo suprotno tome. Imali smo konstantno izbegavanje političkog dijaloga i nametanje policijskih umesto političkih rešenja“, naglašava Milićević.

Dodaje da je to bio uvod u produbljavaje krize u kojoj se sever Kosova i danas nalazi i na šta su i predstavnici civilnog društva i politički analitičari javno ukazivali.

Smatra da je prelomni trenutak bio poziv međunarodne zajednice upućen pre svega vlastima u Prištini za deeskalacijom situacije, a zatim  i poziv obema stranama za povratak za pregovarački sto.

„Tu je upravo bio prelomni trenutak kada ni jedna od strana, prevashodno u Prištini, nije bila spremna zaista da povuče snage specijalnih jedinica sa severa Kosova i da umesto te policijske intervencije omogući politički dijalog“, smata ovaj analitičar.  

Kaže da sumnja da će vlasti u Prištini na čijem čelu je Aljbin Kurti nastaviti sa izazivanjem oružanog sukoba, ali da je uveren da će nastaviti sa izazivanjem „opšte opasnosti“.

„Nemam nikakvu dilemu da će, pogotovo sad u izbornoj godini, situacija biti turbulentna i da će, siguran sam, biti periodičih, hajde da kažem, turbulentnih perioda bilo sa priprednicima specijalne policije, bilo sa nekom vrstom intervencija ili možda čak i provokacijama. To su sve stvari koje jesu, i to nas iskustvo uči, veoma tipične za ovo podneblje“, upozorava Milićević.

Smatra da je neverovatno da u ovom trenutku ne postoji model, niti u Briselu, ali ni na Kosovu za političkim dijalogom Beograda i Prištine, ali i dijalogom između Albanaca i Srba na Kosovu.

„I ono što jeste za nas na severu najvažnije, a to je u stvari stabilizacija prilika kroz, naravno, prevremene izbore koji bi označili taj period političke stabilnosti koja nam je itekako potrebna na severu Kosova. Tome bih dodao, naravno, i urgentnost u smislu povratka Srba u institucije, makar onih koji i dalje izražavaju želju da se vrate u te iste institucije kako bi se na posletku ispoštovao i Briselski sporazum, ali i naravno domaće zakonodavstvo. Ono, barem u tom domenu kaže da etnički sastav policije mora da oslikava etnički sastav populacije na terenu i u opštinama u kojima se oni nalaze“, zaključuje Milićević.

Zabrinutost Zapada 

Saradnik Centra za evropske politike Marko Todorović ističe da kršenje ljudskih prava na Kosovu može da dovede do dalje radikalizacije i da je zbog toga opravdana zabrinutost Zapada, ali da ne treba očekivati „novi front“ sličan onom na Bliskom istoku na šta je nedavno upozorio italijanski ministar odbrane Gvido Krozeto.

„Određena vrsta zabrinutosti Zapada svakako da jeste opravdana pogotovo imajući u vidu da svako kršenje ljudskih prava koje se definitivno dešava na Kosovu i čega su međunarodne organizacije i međunarodni akteri svesni uvek može da dovede do dalje radikalizacije i do pobuna onih koji su ugroženi. Tako da u tom smislu potencijal određenih sukoba svakako postoji“, kaže Todorović za Kosovo onlajn.

Smatra da je italijanski ministar odbrane dobro upućen u situciju na Kosovu i da je Zapad zabrinut za moguće neželjene događaje.

„Gvido Krozeto jeste neko ko je i ranije bio dosta upoznat sa situacijom na Kosovu. On je i ranije govorio o svemu tome. U krajnjoj liniji bio je ministar i u trenutku kada su u Zvečanu italijanski vojnici povređeni. Iz te perspektive jasno je da je on zabrinut, i da je Zapad generalno zabrinut za ono što može da se dogodi na Kosovu. Ja bih rekao da možda u određenoj meri jeste prenaglašana ta briga kada kaže da postoji potencijal za jednako eksplozivan sukob na Balkanu kao u Gazi, jer prosto regionalna dinamika, istorijske okolnosti su drugačij, tako da ne verujem da u tom smislu obima može da bude jednako veliki sukob“, objašnjava Todorović.

Komentarišući odgovor premijera Aljbina Kurtija da su EU i SAD previše zabrinute zbog akcija na severu Kosova, Todorović kaže da je takva izjava očekivana, ali da ne ohrabruje.

„On pokušava da sve ove unilateralne poteze koje je činio u prethodnih godinu i više da predstavi kao potpuno unutrašnje pitanje Kosova, kao nešto na šta suverena država ima pravo. Dakle, da donosi suverene odluke zanemarujući kontekst, a to je dijalog sa Beogradom kao obavezu Prištine u očima svih međunarodnih aktera“, naglašava Todorović.

Očekuje da bi vlasti u Prištini mogle da nastave sa unilateralnim potezima i daljim provokacijama uperenim protiv Srba na severu Kosova.

„Mislim da to jeste u interesu prištinskih vlasti“, decidan je Todorović-

Podseća da je nakon prošlogodišnjih događaja u Banjskoj Priština optužila Srbiju kao „militantnog aktera“ koji može da ugrozi bezbednost na čitavom Balkanu.

Međutim, godinu dana kasnije, smatra, Srbija se posmatra kao konstruktivan partner.

„Verujem da jeste u interesu Kurtija da situaciju stalno podgreva, da nastaju neke nove tenzije i u slučaju da Srbija interveniše na bilo koji način, Kurti bi mogao da kaže pa znate kako, ja sam sve vreme upozoravao i ovo je ono što međunarodna zajednica nije uzela u obziru, a to je da je Srbija jedan opasan militantni akter na Balkanu“, ocenjuje Todorović.

Naglašava i da Priština ima percepciju da bi u slučaju bilo kakve intervencije Beograda Nato bio na strani Kosova.

„To je utemeljeno u percepciji da je teško promeniti verovanje ili, da tako kažemo, uvreženo mišljenje međunarodne zajednice ko je dobar, a ko loš momak. Kosovo očekuje da će se Nato uvek prikloniti Kosovu. Međutim, s obzirom na sve izjave koje smo imali od zapadnih zvaničnika čini mi se da je i to verovanje neutemeljeno.

I u krajnjoj liniji, ono što je možda još bitnije jeste da Srbija u ovom trenutku ne izgleda kao država koja je spremna da se na bilo koji način umeša, da odgovori na te provokacije, da ulazi u sukob i da u krajnjoj liniji pogorša svoje odnose sa Zapadom koji su u poslednjih godinu dana svakako postali pozitivniji, pogotovo nakon kupovine 'rafala' i tog čvršćeg geopolitičkog vezivanja za Zapad“, zaključuje Todorović.