Bekstvo Ramadanija iz kućnog pritvora: Skandal ili kako da se elegantno rešite „vrućeg krompira“

Pravni, diplomatski, pa i regionalni, odjednom je postao unutarpolitički problem Severne Makedonije. Traže se ostavke i prepucava ko je kriv. Za sagovornike Kosovo onlajna bekstvo iz kućnog pritvora nekadašnjeg pripadnika OVK Bljerima Ramadanija od početka je bio „vruć krompir“, a ishod - idealno rešenje kako da Skoplje ne pokvari političke odnose ni sa Beogradom, ni sa Prištinom.

Piše: Arsenije Vučković

Ramadani je uhapšen 17. jula u Severnoj Makedoniji na osnovu Interpolove poternice zbog optužnice za ratnih zločina nad Srbima 1999. godine.

Bio je pripadnik Operativne zone Nerodimlje OVK, koja je poznata po progonu više stotina Srba iz urbanog dela Uroševca i sela Nerodimlje, Krajište, Veliki i Mali Alaš, Slatina, Goleš, Pomazatin, kao i paljenju srpskih kuća i rušenju crkava, kidnapovanju i ubistvima više desetina Srba i progonu srpskog stanovništva iz opština koje je ta operativna zona pokrivala

Osnovni sud u Tetovu je 1. avgusta odlučio da umesto u zatvoru, konačnu presudu Vrhovnog suda sačeka u kućnom pritvoru.

Iz njega je pobegao u sredu, samo dva dana pre izricanja presude.

Prema pisanju makedonskih medija u tome su mu pomogli pripadnici suda i policije.

"Nadležni pravosudni organ dostavio je Ministarstvu unutrašnjih poslova dokumentaciju za raspisivanje centralne poternice za B.R. jer trenutno nije dostupan organima za sprovođenje zakona. Ministarstvo unutrašnjih poslova preduzima mere na pronalasku osobe", saopšteno je juče iz makedonskog MUP-a.

Premijer Severne Makedonije Hristijan Mickoski je odgovarajući na novinarsko pitanje kako će bekstvo i slučaj Blerima Ramadanija uticati na odnose Makedonije i Srbije, rekao da kao država i Vlada žele da grade dobrosusedske odnose sa svim svojim susedima.

Na konstataciju da je ministra zdravlja Arbena Taravara još 2. avgusta izjavio da je Ramadani oslobođen, Mickoski je rekao da to nije pročitao.

„Nisam čuo da su se hvalili da su ga oslobodili. Ali, recimo, imamo osobu koja je optužena u slučaju ’Monstrum’ i nalazi se u zatvoru na Kosovu gde služi kaznu od 24 godine. Kada pitamo naše komšije, kažu da ne mogu da ga izruče jer je na izdržavanju kazne od 24 godine zatvora, jer je tamo izvršio krivično delo, ubio čoveka i tamo je osuđen. Ne bih komentarisao sudske odluke, sačekajmo da se izjasne tužilaštvo i sudovi, pa tek onda da komentarišemo“, poručio je Mickoski.

Ministar unutrašnjih poslova Severne Makedonije Panče Toškovski kaže da policija nije kriva za bekstvo iz kućnog pritvora Ramadanija

„U slučaju bekstva Blerima Ramadanija, pravo pitanje bi trebalo da bude zašto je sud odlučio da tu osobu stavi u kućni pritvor umesto efektivnog pritvora“, kazao je Mickoski.

A onda su se u čitav slučaj uključile partije, i vladajuće i one u opoziciji, i makedonske i albanske...

SDSM optužila je Toškovskog da je policija „zažmurila” na Ramadanijevo bekstvo, a donedavna vladajuća DUI je otišla korak dalje i partije u vlasti nazvala - vazalima.

„Gubitnici izbora, vazali koji ljube ruke u monoetničkoj vlasti, koji nemaju legitimitet albanskih birača, već ih preferira VMRO, hvalili su se da su oslobodili Bljerima Ramadanija, obmanjujući narod da su mere bezbednosti promenjene, dok je juče policija ponovo odlučila da ga zadrži i uputi u aktivni pritvor”, navodi se u saopštenju.

„Vin-vin“ efekat

Analitičar iz Skoplja Petar Arsovski kaže u razgovoru za Kosovo onlajn da bekstvo Bljerima Ramadanija donekle odgovara svima u Severnoj Makedoniji, ali i regionu.

„Mislim da je svima donekle odgovarao ovakav ishod, jer se sa zahtevom za ekstradiciju pojavio antagonizam ili tenzija između Makedonije i Srbije. Takvi zahtevi su do sada odbijani. Takođe, imajmo u vidu da je reč o osobi koja kod albanske populacije u Makedoniji ima visok stepen senzibiliteta i da je izručenje moglo izazvati političke tenzije. Tako da mislim je da ovakav ishod politički svima odgovara, iako administrativno i institucionalno otežava posao“, smatra Arsovski.

Ocenjuje da je Ramadani od početka bio „vruć kesten“ za Severnu Makedoniju.

„To je bio vruć kesten za vlast jer se Makedonija našla na sredini između Kosova i Srbije, a nije bilo dobrog rešenja, sem možda ovakvog. ’Guranja pod tepih’ ili bekstvo osumnjičenog je način da se slučaj zataška, odnosno da ne bude pod tolikim pritiskom u tom trouglu“, ocenjuje Arsovski.

Ipak, ističe da se bekstvom Ramadanija, u pravnom smislu zapravo ništa nije promenilo.

„Ništa se ne menja, zahtev ostaje važeći. Mislim da je Makedonija već odlučila da ga neće izručiti i to je već nezavisna pravna procedura. Ne znam da li će to ojačati zahtev za ekstradiciju, ali najmanje će promeniti odluku sa kućnog pritvora na efektivni pritvor. Mislim da je to samostalan postupak obezbeđenja optuženog, odnosno onog koji se nalazi u ekstradicionom pritvoru, unutar Makedonije“, objašnjava ovaj analitičar.

Zaključuje da će odluka o izručenju bez sumnje imati političke posledice.

„Te političke posledice već vidimo, jer je reč o osobama koje izazivaju visoki senzibilitet kod Albanaca u Makedoniji, uključujući i neke od političkih partija. Zato postoji politički uticaj i zato ni u prošlosti u većini tih slučajeva nije došlo do izručena, jer bi to Makedoniju uvuklo u prepirku i borbu između Beograda i Prištine, u koju suštinski ne želimo da ulazimo“, smatra Arsovski

Izričit je i da zvanično Skoplje neće menjati svoju spoljnu politiku, barem kada je reč ovim, regionalnim temama.

„Bez obzira na unutrašnje posledice, bar na spoljnom planu, mislim da će se ova neutralna pozicija zadržati, na nivou zvanične politike Skoplja“, zaključuje Arsovski.

Pravo i politika

Advokat i nekadašnji vojni tužilac Dragan Pašić kaže da će neizručenje Bljerima Ramadanija najverovatnije imati političke i pravne posledice u odnosima Severne Makedonije i Srbije.

„Najverovatnije će biti političkih posledica. Podsetit ću vas da Republika Severna Makedonija nije izručila Garufa Dugolija i (Tomora) Morinu. To je bilo pre nekoliko godina, a ja ne očekujem da će da izruči i Bljerima Ramadanija. Kada kažem i pravne posledice onda se primenjuje princip reciprociteta. To znači da ukoliko bi Severna Makedonija imala takve zahteve prema našoj zemlji, postavlja se pitanje da li bi naša zemlja udovoljila takvim zahtevima. Naravno, nastaju i političke posledice. Radi se o poverenju između naše države i o daljoj političkoj saradnji“, ističe Pašić za Kosovo onlajn.

Prema njegovim rečima postupci ekstradicije osoba za kojima su raspisane međunorodne poternice uvek predstavljaju i političko i pravno pitanje.

„Ekstradicija je i političko i pravno pitanje. Evropskom konvencijom o ekstradiciji iz 1957. godine potpisnice tog multilateralnog ugovora su se obavezale da međusobno izručuju državljane koje su izvršili krivišna dela, a koje priznaju sve države koje su potpisnice te konvencije“, kaže Pašić.

Dodaje da postoje i izuzeci od izručenja, a kao primer navodi slučaj s početka 2017. godine kada je po dolasku na aerodrom "Bazel-Miluz" na istoku Francuske na osnovu Interpolove poternice uhapšen Ramuš Haradnija, u to vreme predsednika Alijanse za budućnost Kosova.

„Sa druge strane, postoje i izuzetci od izručenja. To je posebno karakteristično za Francusku, koja je to pravo do sada iskoristila. Podsetiću vas u slučaju Ramuša Haradinaja kada je našla da su ispunjeni pravni razlozi za izručenje, ali da nije opravdano izručiti ga našoj zemlji, jer ne bi imao tretman koji je po njihovom mišljenju nejednak, odnosno nije jednak u odnosu na druge građane naše zemlje. Tako da je to i pravno i političko pitanje, mada bi trebalo da se zasniva na pravu“, objašnjava Pašić.

Podseća da je između Srbije i Severne Makedonije Ugovor o izručenju zaključen 29. novembra 2011. godine.

„Prema tom ugovoru Republika Severna Makedonija se obavezuje da izručuje državljane na zahtev naše zemlje koji su izvršila krivična dela na našoj teritoriji“, objašnjava Pašić.

Sporne odluke

Komentarišući rasplet slučaja Bljerima Ramadanija, advokat iz Skoplja Janaki Mitrovski kaže za Kosovo onlajn da je od početka bilo izvesno da neće doći do njegove ekstradicije, ali i da je krajnje upitno zbog čega mu je izrečena mera kućnog pritvora koja se u slučajevima ekstradicije i rizika od bekstva izriče samo u posebnim slučajevima.

„Mislim da je više nego izvesno da neće biti izručenja Blerima Ramadanija. Krajnje je neortodoksno, da se tako izrazimo, neodređivati meru pritvora, jer je u ekstradicionom postupku, za razliku od redovnog, zakon suprotno postavljen. Ako je u redovnom postupku pritvor poslednja mera, u ekstradicionom postupku se slabija mera određuje samo u slučaju posebnih razloga, jer je u slučajevima ekstradicije rizik od bekstva uvek glavni akcenat koji se stavlja kao argument za određivanje mere pritvora“, kaže Janaki Mitrovski.

Ističe da bez obzira na novonastale okolnosti, međunarodna poternica protiv Ramadanija ostaje na snazi i da on može biti uhapšen svaki put kada napusti Kosovo.

„U slučaju neizručenja, njegova međunarodna poternica će ostati na snazi jer ju je raspisala Srbija, što je osnovni preduslov za traženje ekstradicije. Dakle, da, gospodin Ramadani neće biti slobodan čovek mimo Kosova i trebalo bi da bude uhapšen na bilo kom graničnom prelazu ili ako se nađe na teritoriji druge zemlje“, ističe Mitrovski.

„Vrući krompiri“

Istraživač Centra za društvenu stabilnost iz Novog Sada Aleksa Grubešić nema dilemu da je slučaj Bljerima Ramadanija za Severnu Makedoniju od početka bio „vruć krompir“, a da je ovakav scenario najviše odgovarao albanskim političkim elitama i u Skoplju i u Prištini.

„Definitivno je ovo bio vruć krompir za vlasti u Severnoj Makedoniji. Oni su imali pritiske i sa jedne i sa druge strane. S jedne strane naravno iz Beograda da se Ramadani izruči, a sa druge strane od Albanaca da to ne bude učinjeno. I vrlo je diskutabilno kakva bi bila odluka Vrhovnog suda Makedonije i ko bi tu zapravo odlučivao i na koji način. Albanci svakako nisu hteli, i Ramadani i njegovi pomagači nisu hteli da čekaju ovakvu sudsku odluku već su se odlučili na beg iz kućnog pritvora i da samim tim to bude epilog ovog sudskog postupka“, izjavio je Grubešić za Kosovo onlajn.

Ocenjuje da je ovakav epilog postupka za ekstradiciju najviše odgovarao albanskim političarima i u Severnoj Makedoniji i na Kosovu kako bi se izbeglo suđenje osobi osumnjičenoj za ratne zločine nad Srbima.

„Svakako da beg iz kućnog pritvora Ramadanija odgovara albanskim političkim strukturama kako u Severnoj Makedoniji tako i na Kosovu jer oni nikako ne žele da Srbija, zvanični Beograd sudi jednom teroristi OVK. Samo da podsetimo, Ramadani je bio pripadnik Operativne zone Nerodimlje koji je izvršio ratne zločine nad srpskim civilima upravo u Nerodimlju i urbanom delu Uroševca i okolnim selima u čitavom tom regionu. On je optužen za proterivanje Srba, ubijanje srpskih civila, ali i za paljenje srpskih kuća i crkava. I nesumnjivo je da se radi o jednom ratnom zločincu i teroristi koji treba da bude sankcionisan“, smatra Grubešić.

Podseća da je Ramadani treći pripadnik bivše OVK koji je uhapšen u Severnoj Makedoniji na osnovu Interpolove poternice koju je raspisala Srbija, ali da je u oba prethodna slučaja sud Severne Makedonije odlučio da ih ne isporuči.