Buđenje srpskih svetinja: Hodočasnička putovanja na Kosovu sve popularnija

Liturgija u manastiru Visoki Dečani
Izvor: Facebook

Poklonička putovanja kojima se obilaze srpske svetinje na Kosovu sve su popularnija, naročito u vreme velikih praznika poput Vaskrsa. Za nekog ova hodočašća predstavljaju brigu o kulturnom nasleđu, za nekog duhovno okrepljenje, ali veliki značaj imaju i za opstanak Srba jer šire pravu sliku o njihovom životu na Kosovu, saglasni su sagovornici Kosovo onlajna.

Marko Jakasović ispred Pokloničke agencije SPC "Dobročinstvo" kaže da, bez obzira na kompleksnu političku situaciju, sve više građana Srbije želi da iskusi toplinu, duh, bogougodnu atmosferu i srdačnu dobrodošlicu manastira Visoki Dečani, Pećke Patrijaršije, Gračanice, Draganaca, Ulije…

"Zaista u poslednjih nekoliko meseci vidljiv je veliki porast broja zainteresovanih za putovanja na KiM, naročito u manastire koji su liturgijski živi, u kojima se vrše bogosluženja. Te crkve zapravo, sada uz veliko priticanje naroda iz cele Srbije, postale su jedno mesto saborovanja i okupljanja, mesto gde se liturgijski dočekuju veliki praznici. Naši ljudi iz centralne Srbije, Beograda i okoline, koje mi vodimo na hodočašća na KiM, nekako prepoznaju naš trud i prepoznaju KiM kao zemlju živih",kaže Jakasović.

Među najposećenijim manastirima izdvojio je manastir Visoke Dečane i dodao da svi zainteresovani za ovu svetinju mogu da pogledaju dostupna izdanja koja je manastir priredio - Molebni kanon svetom kralju Stefanu Dečanskom i film o Strasnoj sedmici i Vaskrsu u manastiru Visoki Dečani "Pobedilac smrti".

Jakasović kao posebno primamljiv za posetioce navodi i manastir Pećka Patrijaršija, viševekovno sedište srpskih arhiepiskopa i patrijarha, grobnica srpskih pastira kroz istoriju. Pećku Patrijaršiju, predstavnik "Dobročinstva", opisuje "kao veličanstvenu crkvu, sa veličanstvenim živopisom".

Po lepoti, simbolici i bogoslužbenom životu, naglasio je, izdvaja se i manastir Gračanica, ali i manastiri koji su skoro obnovljeni zahvaljujući istrajnosti bratstava i sestrinstava.

"Izdvaja se Gračanica zbog njene simbolike, zbog njene lepote, zbog bogoslužbenog života, ali i neki manastiri koji su nedavno obnovljeni i sređeni, koje su ljudi sa velikim entuzijazmom pokrenuli, tu mislim i na vladiku novobrdskog Ilarijona, ali isto tako i na neke igumane i igumanije manastira. Tu bih izdvojio Draganac u Kosovskom Pomoravlju koji nas uvek srdačno dočeka sa posluženjem, služenjem i sa tom njihovom trpezom ljubavi, gde razgovaramo sa igumanom manastira ocem Justinom, sa monaštvom koje je vrlo srdačno i vrlo ljubazno prema svima koji dođu. Na severu KiM je manastir Ulije kod mati Mine, manastir Gačevo kod oca Vasilija, to su zaista primeri kako se oživljava i vaskrsava jedna stara svetinja", naveo je Jakasović.

Broj zainteresovanih za poklonička putovanja raste, konstatuje Jakasović, naglašavajući da se pokazalo da su ljudi koji idu na ta putovanja željni saznanja i da su na neki način raskrstili sa starim poimanjem Kosova.

"Nakon tih silnih đačkih ekskurzija koje su 70-ih ili 80-ih vođene na KiM, stvorio se jedan vakum. Poslednjih decenija, koliko je taj prostor bio nedostupan za posete, nije bilo interesovanja, a sad oni najzainteresovaniji, kojima je stalo do KiM, da prisustvuju bogosluženju, saznaju istoriju, vide živopis umetnost i kulturu toga mesta, e oni se prijavljuju. Oni kojima je stalo i koji brinu o našem kulturnom nasleđu", primećuje Jakasović.

Veliki broj ljudi je u poslednjih godinu i po dana već putovao na Kosovo, ponavlja Jakasović ističući da oni svoje utiske o Kosovu, o buđenju srpskih svetinja tamo, predivnim bogosluženjima i dočecima, prenose dalje.

"Ljudi se sve manje i manje raspituju o pitanjima geopolitičke situacije i bezbednosti. Mi sada već imamo ljude koji po preporuci, tako što su čuli od ljudi koji su već putovali, dolaze i prosto samo žele da krenu na KiM. Ta politička pitanja sada polako izlaze iz mode", naglasio je Jakasović.

Potparol i vodič "Dobročinstva" poručuje da su poklonička putovanja neophodna pogotovu u ovom vremenu kada se, kako kaže, ruše neke vrednosti koje srpski manastiri nose vekovima sa sobom.

Taj kontakt sa duhovnošću koji poklonici mogu da osete na Kosovu u manastirima je nešto što je preko potrebno srpskom narodu, to je jedno duhovno okrepljenje i vera, ocenjuje Jakasović.

"Kada vide da ti ljudi u relativno teškim uslovima ispunjavaju njihovo molitveno pravilo, sam odlazak tamo je jedna podrška da istraju. Kada se vrate u Beograd ili centralnu Srbiju svoj život nastavljaju duhovno osnaženi i okrepljeni i mnogo se lakše bore sa preprekama na koje nailaze. Time se konačno ispunjava i ta reč da su manastiri ne samo pribežišta za askete, neke tihovatelje koji žele da pobegnu od sveta i da se u manastirima nastane ne bi li se sklonili i molili za sebe i za druge, već da manastiri ispunjavaju ulogu podrške svetu, tako što upravo iz tog tihovanja i iz te molitve proizilazi jedna zajednica i ta zajednica širi kulturu, duhovnost na sve koji joj pritiču. To je upravo ta poruka pokloničkog putovanja, odlazak na takvo putovanje nosi sa sobom i povratnu reakciju u svoj rodni kraj", zaključuje Jakasović.

Nebojša Jevtić, direktor Galerije umetnosti Priština u Gračanici navodi da su hodočasnička putovanja na centralnom Kosovu veoma zastupljena i da je u planu da se ponuda sve više širi.

“Najveći broj posetilaca ima manastir Gračanica, što je i prirodno, a od skora te ture koje uključuju veliki broj vernika posećuju i ostale crkve i manastire na centralnom Kosovu. Mislim da je manastir Svetog Dimitrija u Sušici već uvršten, a da je u planu da se uvrsti i crkva Svetog cara Lazara u Donjoj Gušterici”, kaže naš sagovornik.

On navodi da su ova hodočašća veoma velika i važna stvar za Srbe na Kosovu.

“Svi ljudi koji dolaze, na taj način upoznaju kulturno-istorijske spomenike, upoznaju samo versko i svetovno nasleđe ovde na prostoru Kosova i Metohije i upoznaju sam život Srba. S druge strane, veoma je važno da ti ljudi koji dolaze, a neki od njih su i  po prvi put na prostoru Kosova i Metohije, da vide kako ovaj narod ovde živi i da se ta slika o samom životu Srba na centralnom Kosovu i uopšte na Kosovu i Metohiji i svim srpskim enklavama gde su Srbi ostali, da se prenese na pravi način u unutrašnjosti Srbije i među ostalim vernicima Srpske pravoslavne crkve”, navodi Jevtić.

Govoreći o tome ko najviše obilazi svetinje na Kosovu navodi da su to pre svega vernici SPC.

“Što se tiče naših ljudi iz Srbije, nevezano je da li su raseljena lica ili ljudi koji žive u unutrašnjosti Srbije, to su pre svega vernici SPC. Takođe, ima i turista koji dolaze na prostor Kosova i Metohije. Te posete su vezane za neke turističke organizacije, pa i same Prištine. Turistička-organizacija u Gračanici ima neku vrstu saradnje sa drugim  turističkim organizacijama i svi ti ljudi koji dolaze u Prištinu i obilaze sam grad, dolaze i ovde u manastir, što je veoma važno za nas, da i ti ljudi znaju da postoje Srbi sedam, osam kilometara od samog grada Prištine koja, kao što znamo, više i nema Srba”, kaže Jevtić.

Istoričar Srđan Mladenović iz opštine Štrpce kaže da svetinje u ovom delu Kosova pre svega privlače ljude koji znaju da cene njihovu pravu vrednost.

“Prvo bih hteo da razlučim, nekako su mi nespojivi vera i turizam. Vera su svetinje koje postoje na Kosovu i Metohiji i to je  nešto što privlači u religioznom smislu, neko želi da doživi duhovni preobražaj, a turizam u tom smislu je možda malo rogobatna reč. Ja bih pre nazvao rečju hodočašće. Ako bismo se tako izrazili znamo da na KiM postoje svetinje iz srednjeg veka poput Dečana, Gračanice i još sijaset crkava koje opsenjuju svojom lepotom i koje privlače ljude pre svega zato što su to boravišta svetitelja poput Zočišta, Sveti Vrači, manastira Devič, Sveti Joanikije Devički, a imamo i mnogo takvih manjih verskih svetilišta koje su izuzetno privlačne za turiste, ali ja bih pre rekao za ljude koji znaju da cene njihovu pravu vrednost“, kazao je Mladenović.

On navodi da opština Štrpce obiluje spomenicima koji nisu tako velelepni poput Gračanice i Dečana, ali su svojom dugovečnošću i značajem veoma bitni.

“Imaju svoju starinu koja seže iz srednjeg veka, često su bili obnavljani i dograđivani, krenuvši od Gotovuše, gde imamo dve prelepe crkve - Presveta Bogorodica i Sveti Spas, u Berevcu Sveta Petka izuzetno stara, sabornu crkvu Svetog Nikole, novija crkva Svetog Jovana, u Sevcu imamo dve crkve. Ne želim da izdvajam bilo koju od njih jer su one svojom starinom i značajem vrlo bitne, i bogu hvala dobro očuvane. Lepe su za oko, a još lepše za dušu, tako da je to ono što privlači turiste”, navodi istoričar.

On objašnjava da su ljudi koji obilaze svetinje u Župi većinom Srbi iz dijaspore, SAD i iz nekih evropskih zemalja, ali da ima i ljudi koji su zainteresovani za naše svetinje koji dolaze iz Japana i Kine.

“Čuo sam da su Kinezi dosta zainteresovani u poslednje vreme. Siguran sam da se radi o ljudima koji pre svega teže duhovnom. Jesu Dečani prelepi svojom spoljašnošću i arhitekturom, ali tek kada čovek uđe u njih i oseti mir, poj monaka i kada vidi ćivot Svetog Stefana Dečanskog, to je nešto što će on čuvati celoga života“, kazao je Mladenović.

Na pitanje koliko su i zašto važna poklonička putovanja na Kosovu odgovara da je koren koji duboko seže u naše izvore i naše poreklo.

„Naravno da je važno takozvano zemaljsko carstvo, materijalna blagodat i boljitak da stanovništvo može da živi i ima sredstva za život, ali je ta duhovna vertikala možda čak i jača, jer to je onaj koren koji duboko seže u naše izvore i naše poreklo“, kazao je Mladenović.