Poklonička putovanja na Kosovo: Vera jača od straha

Bez obzira na tenzije na severu, ali i učestale međunacionalne incidente, tokom 2023. godine nije smanjen broj hodočasnika i turista koji su organizovano posećivali pravoslavne svetinje širom Kosova. Najviše interesovanja je bilo za obilazak manastira Visoki Dečani i Gračanice, ali i Prizena i Velike Hoče. I dalje najviše poklonika ima za Vidovdan, 28. jun, s tim što sve više vernika želi da prisustvuje slavama u manastirima širom eparhije raško-prizrenske SPC.

Predstavnica pokloničke agencije Eparhije žičke "Jež", Višnja Kostić kaže za Kosovo onlajn da tenzije na severu nisu uticale na zainteresovanost vernika i turista za obilazak pravoslavnih svetinja na Kosovum, a da je najveći broj njih oduševljen Prizrenom i manastirom Visoki Dečani.

Kostić kaže da je interesovanje za poklonička putovanja zabeleženo tokom cele 2023. godine.

"Broj vernika koji posećuju Kosovo i Metohiju iz našeg iskustva je uvek veliki i do sada nismo primetili neke oscelacije u interesovanju, tako da svetinje koje se posećuju uvek zavređuju podjednako pažnje i uvek je veliko interesovanje za srpske svetinje na Kosovu", ocenila je Kostić.

Govoreći o periodima tokom godine kada je najviše ljudi zainteresovano za poklonička putovanja, Kostić kaže da se vernici najviše interesuju da posete svetinje za vreme verskih praznika. Navodi da se, u tom kontekstu, izdvaja mesec maj, kada se obeležava Sveti Vasilije Ostroški, period oko Miholjdana i slava Sveti Stefan Dečanski.

Kostić ističe da je poklonički turizam specifičan oblik turizma u kome svako od vernika na različitom mestu u duhovnom smislu pronađe ono “za čim traga”.

Ona kaže da na hodočasnike najveći utisak uglavnom ostavi Prizren, gde mogu da posete manastir Svetih Arhangela, ali i staru tvrđavu iznad grada Kaljaju.

"Čini mi se da je Prizren kruna putovanja, ali nikako ne bih mogla da ga izdvojim kao nešto što prednjači u odnosu na ostale svetinje. Poklonički turizam je specifičan oblik turizma i mislim da svako od nas na drugom mestu doživi ono za čim traga. Prosto neko može svoje duhovno iskustvo da nađe u Dečanima, neko u Prizrenu, neko u Gračanici, neko u Budisavcima, koje nisu na ruti uobičajenih tura. Tako da je sve to individualni doživljaj", zaključila je Kostić.

Ipak, direktorka Turističke organizacije Gračanica Sandra Đokić kaže za Kosovo onlajn da se tenzije na severu negativno odražavaju na broj turista koji posećuju srpske svetinje na Kosovu tokom godine, ali da sukob u Banjskoj konkretno nije preterano uticao na posetioce u njenoj opštini, s obzirom da se ta nesreća dogodila na kraju turističke sezone.

"Svakako da postoji mogućnost da su nemiri na severu Kosova u septembru uticali na turizam, ali ta dešavanja su bila na kraju sezone tako da ne možemo da govorimo sa sigurnošću da je taj događaj izazvao manju zainteresovanost posetilaca. Kao i svaka druga tenzija koja se oseti na severu ili generalno na KiM svakako se odražavan na broj turista koji dolaze na Kosovo", rekla je Đokić.

Đokić ističe da najveći broj vernika poseti Gračanicu za vreme hrišćanskih praznika, a da je ove godine, kao što je to slučaj bio i prethodnih, najviše gostiju pristiglo povodom obeležavanja Vidovdana.

"Broj turista svakako se povećava kada su u pitanju crkveni praznici, pa je tako broj turista najveći u Gračanici za Vidovdan. Obeležavanje Vidovdana je 28. juna u Gračanici i tada ostvarujemo i najveći broj posetilaca i noćenja tokom cele godine. Možemo da kažemo da se broj turista povećava kada se obeležavaju praznici koji su vezani za manastir Gračanicu, našu najveću turističku atrakciju ali i naše najveće kulturno istorijsko bogatstvo koje imamo ovde", naglasila je ona.

Kako kaže ljubitelji verskog turizma i pokloničkih putovanja pored manastira Gračanica pokazali su veliko interesovanje i za manastir Svetog Dimitrija u Sušici, ali i za ostale crkve i manastire u okolini.

Osim manastira Gračanice i ostalih svetinja turistima je, dodaje, primamljivo i arheološko nalazište Ulpijana koje je na kilometar od opštine, ali brojne kulturne manifestacije.

" Što se tiče posećenosti na prvom mestu je manastir Gračanica koji se nalazi na Uneskovoj listi kulturne baštine, zatim manastir svetog Dimitrija u Sušici i zanimljiva je crkva Svetog Dimitrija u Dobrotinu koja je specifičnog izgleda, ukopana je u zemlju, i nastala je u vreme tusrske vlasti", navodi Đokić.

Za arhimandrita Metodija (Markovića) igumana jedne od najstarijih srpskih svetinja, manastira Prohor Pčinjski, poklonička putovanja, posebno na Kosovo, “duhovna su osveženja i utvrđenja” koja su istovremeno i jaka duhovna podrška sveštenstvu, monaštvu, ali i narodu koji tamo živi.

“Poklonička putovanja su duhovna osveženja i utvrđenja i posećujući sveta mesta mi se jasno opredelјujemo za one čije svetinje posećujemo. Posete svetim mestima na Kosovu i Metohiji su za  nas jasna opredeljenja kome ćemo se carstvu privoleti. Ona su i duhovna podrška i onima koje posećujemo da ostanu na ovoj svetoj i krvlјu svetih mučenika natoplјenoj zemlјi”, kaže iguman manastira Prohor Pčinjski.

Na pitanje da li je aktuelna bezbednosna situacija na Kosovu uticala na posetu vernika manastiru Prohor Pčinjski, iguman ovog manastira kaže da se događa upravo suprotno i da je sve više verujućeg naroda upravo sa Kosova.

“Što se tiče posete vernika i poklonika manastiru Prepodobnog Prohora Pčinjskog je u stalnom porastu, posebno nakon proslave dva velika jubileja: 950. godina postojanja i 700 godina od obnove manastira od starne drugog ktitora Svetog kralјa Milutina. U manastir dolaze vernici sa svih strana a posebno iz obližnjih krajeva: Kosovskog pomoravlјa, Severne Makedonije, Bugarske... U našem manastiru se u letnjem periodu održava letnja škola za srednjoškolce ali i sudente, među kojima su i sa Kosova i Metohije. U manastiru se služi svakodnevno Sveta Liturgija tako da naši vernici mogu svakodnevno da učestvuju u svetim Bogosluženjima, a u manastirskim konacima imamo oko stotinak mesta za boravak i noćenje”, naglašava iguman manastira, arhimandrit Metodije.