Budućnost nemačke uloge na Kosovu: Dijalektika "tesne povezanosti"

Kosovo i Nemačka
Izvor: Twitter

Nemačka, jedan od glavnih promotera nezavisnosti Kosova, našla se u poslednje vreme u škripcu ekonomske, političke i geopolitičke krize: od štrajkova poljoprivrednika i radnika u brojnim drugim sektorima, preko poskupljenja energenata, pa sve do slabljenja vladajuće "semafor koalicije" i pada popularnosti kancelara Olafa Šolca, a jačanja desničarski nastrojene Alternative za Nemačku. Takve okolnosti su probudile kod nekih nadu, a kod drugih strah, da bi Berlin mogao da se od Kosova okrene svojim problemima, dok analitičari tvrde da se spoljna politika Nemačke, zbog unutarpolitičkih previranja, ipak neće menjati.

Jedna od glavnih poruka nezadovoljnih Nemaca tamošnjoj vladajućoj garnituri jeste da zemlja koju sve češće zovu "bolesnikom Evrope" treba da gleda svoja posla, a ne u tuđe dvorište - ukrajinsko, evropsko ili bilo koje drugo, što je otišlo toliko daleko da neki pozivaju na Degzit, odnosno istupanje iz EU po uzoru na Veliku Britaniju. 

Da li će nemačka vlada imati sluha za apele svojih građana i da li bi to moglo da joj skrene pogled sa Kosova, sa kojim je Nemačka "tesno povezna", kako se navodi na sajtu ambasade Nemačke u Prištini? 

Ne tako davno, tokom posete Srbiji na samom kraju mandata, bivša kancelarka Angela Merkel govorila je o "tesnoj povezanosti" Nemačke i Srbije, koja je, čini se, nakon njenog odlaska znatno oslabila, što može da bude upozorenje i za Kosovo da je "tesna povezanost" u nemačkoj varijanti - čista dijalektika. 

Ipak, bez obzira na političku, ekonomsku i identitetsku krizu koja postoji u Nemačkoj, ova vlada za sada ostaje čvrsto na onome što se može nazvati atlantistički kurs i ne treba očekivati neke promene ni po pitanju Kosova, kaže za Kosovo onlajn Dušan Dostanić sa Instituta za političke studije i dodaje da se to može videti i na primeru Ukrajine. 

"Ta stvar sa Ukrajinom se takođe može posmatrati u kontekstu ovih protesta poljoprivrednika, zato što poljoprivrednici koji se žale na subvencije koje su im oduzete, s pravom kažu 'kako to da nema novca za subvencije poljoprivrednicima, a ima novca na primer za pomoć Ukrajini i državi koja je u ratu. Onda se opet postavlja pitanje šta je smisao ili cilj, šta je funkcija državne vlasti - da li da brine o svojim građanima i o blagostanju svojih građana ili da rešava konflikte po svetu i pomaže države tamo gde misli da neke stvari nisu kako treba? U svakom slučaju, u Ukrajini se vidi da ova vlada ostaje privržena dosadašnjoj spoljnoj politici i u tom smislu čini se da ni u pogledu Kosova ne bi trebalo očekivati nekakve promene sa ovom sadašnjom vladom", navodi naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, Zeleni koji sa Analenom Berbok trenutno vode nemačku spoljnu politiku, su čvrsto i mnogo radikalnije na atlantističkom kursu nego što je bio slučaj sa Angelom Merkel, ali ponavlja da se u glavnim crtama teško može govoriti o nekakvoj promeni politike. 

"Promene u odnosu na politiku Angele Merkel nisu baš tako drastične. U doba vladavine Angele Merkel desile su se sve te stvari oko Kosova koje iz naše perspektive nisu baš tako pozitivne: priznanje nezavisnosti Kosova i angažman Nemačke u tom pogledu. I sa ovom novom vladom od pre dve godine stvari se nisu promenile, kurs se nije promenio, dakle, nemačko pokroviteljstvo nad tom tvorevinom u našoj južnoj pokrajini nije dobilo nekakav drugi oblik. Jedino o čemu se može sa pravom govoriti to je dalje zaoštravanje odnosa sa Srbijom, odnosno da ako su u vreme Angele Merkel možda još uvek postojale nekakve ograde, sada više tih ograda nema pod vođstvom Zelenih", ocenjuje Dostanić.

Podseća da su Nemci i ranije bili dosta angažovani po pitanju Kosova, te da postoje knjige u kojima su razni autorili tvrdili da je američka politika prema Kosovu još devedesetih godina bila uslovljena nemačkom politikom, "dakle da su Nemci od početka pokazivali prilično razumevanje za OVK i za terorističke aktivnosti koje su se krajem devedesetih tamo događale".

"Sada vidimo da su Nemci bili aktivni u davanju tog francusko-nemačkog plana, to svakako njih obavezuje i oni će insistirati da se taj plan ispuni, ali to je stvar koja je uslovljena time da su oni još od ranije priznali nezavisnost Kosova i da nemačka zvanična politika ovakva kakva je danas predstavlja jednog od pokrovitelja nezavisnosti Kosova i tu ne treba imati iluzije", kaže Dostanić.

Ipak, dodaje da iz opozicije u ovom trenutku stižu različiti glasovi.

"Razumevanje za srpski položaj, za srpski slučaj ne može da se nađe kod Zelenih ili kod socijaldemokrata ili kod liberala, dok se već kod Alternative za Nemčku čuju drugačiji tonovi. U Bundestagu je bilo reči o tome kakva je stvarna situacija na Kosovu, ili se ukazivalo da jedna vlada koja je toliko angažovana na slučaju Ukrajine i štiti suverenitet Ukrajine po svaku cenu, toliko da isporučuje oružje toj zemlji koja je u ratu, sa druge strane podržava secesiju srpske pokrajine i tu nema nade da će se angažovati na zaštiti suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije", zaključuje Dostanić. 

Analitičar Afrim Hoti ističe za Kosovo onlajn da je Nemačka generalno fokusirana na Zapadni Balkan, ali da problem Kosova i dijaloga nije na vrhu nemačke agende. On dodaje da je Berlinu stalo da se realizuje francusko-nemački plan, jer je to "jedini način da se ide napred".

"Nemačka je generalno fokusirana na Zapadni Balkan, ali ne baš kao Republika Nemačka, jer je politika Nemačke vezana sa politikama drugih članica EU, uključujući u ovom slučaju i Veliku Britaniju. Kao što smo mogli da vidimo poslednjih meseci i tokom protekle godine, Olaf Šolc je bio uključen u dešavanja na Zapadnom Balkanu, zajedno sa francuskim predsednikom i italijanskom premijerkom. Ali ne treba da zaboravimo da problem Kosova i dijaloga nije na vrhu agende, pošto se Nemačka u ovom trenutku suočava sa drugim problemima, između ostalog je jedan od glavinih rat Rusije i Ukrajine. Ali u isto vreme čini se da Nemačka daje svoj doprinos na Zapadnom Balkanu jer integracija Zapadnog Balkana nije samo u interesu regiona, već je pre svega u interesu EU gde je Nemačka među glavnim akterima", navodi Hoti.

On podseća da se Nemačka vidi i kao promoter ekonomskog razvoja Zapadnog Balkana i da je njena uloga skoncentrisana na ekonomsku pomoć. Ipak, podseća da osim ekonomije, vidimo i druge aktivnosti nemačke vlade, čiji je glas u regionu ambasador Jorn Rode.

"Mislim da je Nemačkoj stalo da se francusko-nemački plan realizuje, jer to je jedini način da se ide napred. Kakav god  plan ili predlog da imamo, on je u skladu i biće u skladu sa planom koji su predložile Nemačka i Francuska. U isto vreme, mnoge druge prepreke - u smislu primene, dolaze uglavnom od Srbije, ali u određenoj meri postoje prepreke i od strane Kosova. U tom smislu, vidimo i ja sam ubeđen, da postoji stroga koordinacija Francuske i Nemačke sa SAD u cilju da se problem reši što je pre moguće", poručuje Hoti. 

Petar Ćurčić iz Instituta za evropske studije takođe ukazuje za Kosovo onlajn da ne treba očekivati da Nemačka zbog smanjene aktivnosti na području regiona Zapadnog Balkana - usled dešavanja na unutarpolitičkom planu, kao i povodom evropskih izbora i kriza u različitim delovima sveta - promeni stratešku politiku po pitanju Kosova.

Ćurčić podseća da su Vlada Nemačke i kancelar Olaf Šolc na istorijskom minimumu što se tiče ocene kompetetnosti i ukazuje da ne treba zaboraviti da je popularnost jedna stvar, a druga su strateški interesi koji se u Nemačkoj nisu promenili prema Kosovu već više od 30 godina - "sigurno od Nato agresije, ali i pre toga".

Kako navodi, Nemačka je trenutno posvećena unutrašnjim pitanjima oko štrajka poljoprivrednika i drugih štrajkova koji se odvijaju, dok je nemačka spoljna politika, ali i unutrašnja politička scena, zainteresovana za evropske izbore.

"To je ono što će im biti u središtu pažnje, pogotovu što se tu odlučuje koja će od tih evropskih partija odneti prevagu. Šolcova stranka nalazi se u bloku partija socijalista i demokrata, s druge strane je opoziciona Hrišćansko demokratska unija u Evropskoj narodnoj partiji, očekuje se da bi ta borba mogla biti u fokusu, ali ne treba očekivati da će Nemačka, iako možda bude manje aktivna na ovom području, promeniti svoju stratešku politiku prema Kosovu. Ona je bila jedan od promotera kosovske nezavisnosti", navodi Ćurčić.

Kako dodaje, ako se govori o francusko - nemačkom planu, tu će Nemačka sasvim sigurno čekati ishod izbora u SAD iz prostog razloga jer će to odrediti šire odnose između Evrope i SAD.

"Ne treba očekivati ni da će SAD, niti evropske zemlje koje su priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova povući svoje priznanje. U pogledu desnice, iako su procene da bi mogla da ojača, trebalo bi sačekati ishode izbora i generalno političke okolnosti, sada je teško predviđati šta će biti, ali i u tom smislu, kako nijedna desničarska vlast koja je sada u Evropi nije promenila svoj stav po pitanju secesije Kosova, ne verujem da bi to uradila i Alternativa za Nemačku", kaže Ćurčić.

Dodaje i da se u Nemačkoj sada odvija jedan proces fragmentacije desnice sa pojavom još nekih desničarskih stranaka.

"U principu, Nemačka neće promeniti svoj stav, međutim implementacija francusko - nemačkog plana će sačekati šire političke okolnosti, tu naravno ne treba zaboraviti ni krizu u Sahelu, krizu na Mediteranu, krizu u Ukrajini i eventualno zaoštravanje odnosa na Pacifiku, odnosno na Dalekom istoku", ukazuje.

Za očekivati je, kako navodi Ćurčić, da će Kurtijeva vlada uz podršku pojedinih zemalja Kvinte raditi na pritisku na srpsku zajednicu, a jedan od njih je svakako odluka Centralne banke Kosova o uvođenju evra kao jedine zvanične valute.

Podseća, da iako se evro koristi i u Crnoj Gori i na Kosovu, to nije urađeno u skladu sa odlukama Evropske centralne banke i kaže da će to biti kamen spoticanja, pre svega za Crnu Goru kao punopravnu i nezavisnu državu, ali biće i za Kosovo u smislu pokušaja briselske administracije da ih uključi u proces proširenja, odnosno pregovora, što će dodatno biti problem pre svega zbog pet zemalja članica EU koje nisu priznale Kosovo.

"Perspektiva Kosova je sa te strane kompleksna i ne očekuje se da će se u nekom doglednom periodu ona poboljšati uprkos činjenici da će vodeće zapadne zemlje nastojati da Kosovo na neki način podrže i u njihovim namerama", zaključuje Ćurčić.