Nova bura oko jezera - kome su Gazivode ostavljene u amanet?

Gazivode su godinama tačka sporenja Prištine i Beograda, a varnice ponovo prete da se razbukte nakon izjava članova Samoopredeljenja da su im ovo jezero “zaveštali preci”. Dok Srbi na severu ovakve izjave doživljavaju kao provokacije i sve su više zabrinuti za bezbednost, istoričari upozoravaju na još jedno prekrajanje činjenica od strane režima u Prištini koji ima cilj da “potopi” svu srpsku kulturnu i istorijsku baštinu na Kosovu.

Piše: Petar Rosić

Gazivode su od proglašenja nezavisnosti postale ključno pitanje u političkim pregovorima između Beograda i Prištine. Kontrola nad jezerom pored praktičnog sve više ima i simbolički značaj.

Otuda vlasti u Prištini na sve moguće načine pokušavaju da dokažu da upravljaju Gazivodama svakodnevno objavljujući selfije sa jezera, dovlačeći kupače i organizujući manifestacije.

Prošle nedelje skokovima sa mosta na jezeru je obeležen i Dan sećanja na policajce poginule na dužnosti. Samoopredeljenje Aljbina Kurtija iskoristilo je tada priliku da poruči da su Gazivode nešto najvrednije što Kosovo ima i da su im ga "zaveštali preci".

Brojni albanski političari iz opozicije kritikovali su vladu Aljbina Kurtija tvrdeći da “farsom na Gazivodama” narodu daju “hleba i igara” i to dok ih čuvaju naoružani specijalci.

S druge strane, Srbi na severu Kosova kažu za Kosovo onlajn da su ih ovakve akcije Kurtijeve vlade i izjave o “zaveštanju” veoma su uznemirile.   

„Čista provokacija. Ko im je ostavio? Kad je živeo Albanac u Zubinom Potoku? Nikad. Nema toga u istoriji da je postojalo“, kazao je jedan meštanin Ibarskog Kolašina.

Bojan Kovačević je podsetio da su, kako bi se stvorilo ovo veštačko jezero, potopljena srpska sela.

„To je totalna laž. Gazivode je naše, jer još u 13. veku, prva srpska ženska škola je osnovana na dvoru Jelene Anžujske, kraljice srpske. Tu su potopljeni škola i crkva, i par sela je potopljeno tu gde se sad nalaze Gazivode. Jedno od najvećih sela u Kolašinu bilo je Rezalo, koje je potopljeno i sada je tu jezero. Niko to nije mogao da ostavi njima u amanet, niti može da bude njihovo. Naše je bilo uvek. To što oni imaju silu neku koju koriste za njihovu propagandu kako je njihovo, može im se, jači su trenutno, ali to tako nije“, poručuje Kovačević.

Dodaje da je vrlo malo Albanaca bilo u Kolašinu i da su na kupanje uglavnom dolazili iz Čabre.

„Ali, vrlo malo. A sada, nismo čak ni bezbedni da idemo na kupanje sa decom. Pevaju albanske pesme, pominju OVK... To deca i žene da slušaju… Ne ponašaju se pristojno, ali šta ćemo“, dodaje on.

Drugi meštanin Ibarskog Kolašina dodaje da su posetioci albanske nacionalnosti postali učestali tek ove godine.

„Smatram da je jezero naše, a ove godine Albanci i ljudi sa južne strane dolaze i provociraju nas. Smatram da to nije u redu, jer oni koji često dolaze, godinama unazad, to nisu zaslužili. Sve bi bilo u redu da oni tu ne provociraju i ne rade to na takav način“, kaže ovaj mladić koji, kao i ostali njegovi sugrađani, naglašava da se više ne oseća bezbedno.

Ogorčenje meštana zbog prekrajanja istorije potvrđuje i profesor sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Severnoj Mitrovici Luka Jovanović. On ocenjuje da Albanci, kao i svemu drugom što je srpsko na Kosovu, žele da izbrišu etnički, kulturni i religijski karakter Gazivoda.

Jovanović za Kosovo onlajn navodi da ceo geografski prostor Ibarskog Kolašina predstavlja jednu celinu koja je kroz prošlost bila naseljena isključivo Srbima i koja, kako kulturološki, tako i jezički i istorijski odiše čisto srpskim karakterom.

“Kroz istoriju smo mogli videti da je na tih 12 kvadratnih kilometara na kojima se danas prostire jezero Gazivode ranije postojalo 14 isključivo srpskih sela koja su raseljena 70-ih godina, usred izgradnje akumulacionog jezera. Na tom prostoru, onosno ispod jezera, leže srpske kuće, leže srpska sela, leži nebrojeno crkava i leže dva srpska manastira”, kaže profesor iz Severne Mitrovice.

Podseća da je na prostoru Ibarskog Kolašina još u srednjem veku kraljica Jelena Anžujska napravila svoje sedište iz kog je upravljala državom zajedno sa sinovim Milutinom i Dragutinom.

I u kasnijem periodu, krajem 19. veka i početkom 20. veka, kada ceo prostor Balkana doživljava tektonske etničke poremećaje, prostor Ibarskog Kolašina je, navodi, zadržao čisto srpski karakter.

Ističe da danas snabdevanje Prištine i šire okoline vodom i strujom zavisi upravo od jezera Gazivode, koje puni Gračaničko jezero, i hladi termoelektranu Obilić, ali da to Srbija nikad nije zloupotrebljavala.

“Ja ću samo reći da u godinama nakon 1999, 2004. i 2008, iako su Gazivode bile u srpskim rukama, Prištini nikad nije manjkalo ni struje, ni vode, a da su i Mitrovčanima i Zvečancima i Kolašincima prištinske vlasti u svakom trenutku gledale da, tako kažem, isključe i vodu i struju. I tad smo mi još jednom pokazali svoju humanu stranu i da smo veći ljudi od onih koji nas proganjaju”, podvlači naš sagovornik.

Napominje da Albanci i pored svega toga, kao i za sve ostalo na prostoru Kosova, danas izmišljaju istoriju i etimologiju Gazivoda, brišćući mu srpski etnički, kulturni i religijski karakter,

“Upravo te izjave da su Albancima preci ostavili jezero Ujman, kako ga oni zovu, mogu samo da aludiraju na činjenicu da su, znajući taj podatak da je 14 srpskih sela raseljeno da bi Gazevode bile sagrađene, oni opet krenuli tom iredentističkom linijom, da sve što se tiče velikog iseljavanja Srba, velikog pogroma Srba, može imati veze sa Albancima i albanskim precima”, kaže Jovanović.

Političari iz Prištine kao svoj argument o vlasništvu nad Gazivodama često ističi da su one izgrađene sredstvima sa Kosova. Naučni saradnik Instituta za srpsku kulturu u Leposaviću dr Petar Ristanović kaže da su takve tvrdnje suštinski netačne, jer Srbija i dalje isplaćuje kredit iz 1972. od Svetske banke.

Ristanović objašnjava za Kosovo onlajn da je ovaj hidrosistem na Ibru podignut nakon dugih priprema kao jedan od krucijalnih projekata za razvoj Kosova.

“Ideja je bila da se napravi veliki sistem Ibar-Lepenac, koji je trebalo da proizvodi električnu energiju, obezbeđuje vodosnabdevanje za veći deo Kosova i naravno da donese ekonomsku profit pokrajini. Tako je 1972. podignut kredit od Svetske banke i započeto je sa izgradnjom projekta. Posle 12 godina završen je samo deo. Lepenac, druga polovina, nikad nije izgrađena”, navodi naš sagovornik.

Dodaje da je danas značaj Gazivoda za Kosovo suštinski, jer se radi o jednom od najbitnijih strateških objekata.

“Bez vode sa Gazivoda dobar deo centralnog Kosova ne bi imao vodosnadbevanje. I još važnije, sa vodom iz Gazivoda se hlade termoelektrane Kosovo A i Kosovo B, bez kojih Kosovo faktički ne bi imalo dovoljne količine struje da podmiri potrebe domoćinstava. Konačno, Gazivode su bitne i zbog nekog ekonomskog aspekta, mada je on u čitavoj ovoj situaciji najmanji”, napominje on.

Na tvrdnje članova Samoopredeljenja da su Gazivode Albancima “zaveštali preci”, Ristanović odgovara da im je “jezero u nasledstvu ostavila tadašnja Jugoslavija”, odnosno federalna vlada koja je garantovala kredit kod Svetske banke.

“Političari sa Kosova često izjavljaju da su Gazivode, odnosno da je hidrosistem Ibar plaćen sredstvima sa Kosova, što je formalno tačno, ali suštinski netačno. Sredstva su prebačena u preduzeće koje je osnovano na Kosovu u Prištini, ali to su sredstva Svetske banke za koje je garantovala federalna vlada. Koliko mi je poznato, Srbija i dalje vraća neke poslednje delove tog kredita” navodi on.

Konstantno prekrajanje istorije, pa i u slučaju Gazivoda, Ristanović vidi kao model ponašanja režima u Prištini na čelu sa Aljbinom Kurtijem.

“Mislim da se to uklapa u jedan način ponašanja sadašnje vlade u Prištini i konkretno Kurtija i njegovih saradnika, koji ispostavljaju maksimalne zahteve, bez ikakve volje za razgovorima i pregovorima. Do sada su navikli da dobijaju to što traže, pa u tom smeru i nastavljaju. Dokle će tako trajati, videćemo”, kaže Ristanović.