Samoopredeljenje: Gazivode nam zaveštali naši preci

Na Kosovu je danas obeležen Dan sećanja na policajce poginule na dužnosti i skokovima sa mosta u jezero Gazivode, a iz vladajuće stranke Samoopredeljenja tim povodom su poručili da je to jezero nešto najvrednije što Kosovo ima i da su ga "zaveštali preci".

"Gazivode su jedno od naših najposebnijih dobara, jedno od najvrednijih dobara Kosova. Gazivode su prelepo veštačko jezero. Kao što je bila potrebna ruka čoveka da ga stvori, tako je bila potrebna ruka čoveka da ga zaštiti i brine o njemu. Gazivode su nam zaveštali naši preci", navode u Samoopredeljenju.

Kako se dodaje, najbolji ljudi, pripadnici Kosovske policije, brinu i o jezeru i o građanima.

"Slava svim policajcima palim na dužnosti, sećanje i odavanje počasti će biti trajno", dodali su iz Samoopredeljenja, čiji su poslanici i aktivisti pratili današnje takmičenje.

Međutim, veštačko jezero Gazivode nastalo je 1977. godine pregrađivanjem reke Ibar u njenom gornjem toku.

Branu, jednu od najvećih sa glinenom osnovom u Evropi, podigla je - beogradska firma Hidrotehnika-Hidroenergetika, između 1973. i 1977. godine, u ataru sela Gazivode.

Projekat je uradila jedna od najvećih kompanija SFR Jugoslavije - "Energoprojekt" iz Beograda.

Vlasništvo nad sistemom je sporno jer se gradio iz kredita Svetske banke koji je otplaćivala, i dalje otplaćuje, Srbija.

Koordinator radne grupe Nacionalnog konventa EU za poglavlje 35 Dragiša Mijačić ranije je ukazivao da je značaj vode iz Gazivoda na društveno-ekonomski razvoj Kosova ogroman".

Beograd je ranije predlagao da se vlasništvo nad sistemom poveri Zajednici srpskih opština, ili da se osnuje mešovita kompanija u kojoj bi srpska elektroprivreda imala polovinu vlasništva, ali je Priština odbila oba predloga.

Srbija ima i tehničku mogućnost preusmeravanje reke Ibar kojom se napaja jezero Gazivode, čime bi se ono isušilo i time bi se Kosovo ostavilo bez preko potrebne vode.

"Otuda je otvaranje pitanja upravljanja jezerom Gazivode jako bitno i predstavlja moguću tačku saradnje koja bi se preslikala i na sve ostale sfere društva", naveo je Mijačić.

Dugo oko 24 kilometra, oko tri četvrtine jezera nalazi se u opštini Zubin Potok, dok je ostatak u opštini Tutin, a Novi Pazar ima mali pristup obalama.

Jezero je glavni je izvor vode za Severnu i Južnu Mitrovicu, Gračanicu, ali i Prištinu i Vučitrn, i najvažniji je vodeni resurs na Kosovu.