Crvena vrpca za policijsku stanicu, šta drugo Vlada Kosova gradi na severu?

Premijer Kosova Aljbin Kurti u više navrata najavljivao je investicije njegove vlade - izgradnju puteva, autoputeva, škola, zelenih površina.., u svim opštinama, bez diskriminacije bilo koje zajednice ili nekog dela Kosova. Kada je, međutim, reč o većinski srpskim opštinama na severu, projekti koje vlada promoviše uz presecanje crvene vrpce su renovirane policijske stanice.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Zajedno sa ministrom unutrašnjih poslova Dželjaljom Svečljom Kurti je 2. avgusta otvorio policijsku stanicu u Sočanici, naselju u opštini Leposavić, za koju je naveo da je “značajno renovirana, da se slobodno može reći da je kao novoizgrađena”. Tom prilikom je gradonačelnik Leposavića Ljuljzim Hetemi najavio da će se u naselju Lešak uskoro od temelja graditi nova policijska stanica.

Prošlog oktobra u neposrednoj blizini OŠ "Jovan Cvijić" u Zubinom Potoku počeli su radovi na izgradnji policijske stanice, a pre toga kosovska policija je na severu izgradila četiri baze pogranične policije za brze intervencije.

U februaru je objavljeno da je u četiri opštine na severu započeta izgradnja 21 kuće za manjinske zajednice, ali drugih projekata koji se finansiraju iz kosovskog budžeta, ako se zanemari uklanjanje srpskih saobraćajnih znakova na ćirilici i njihova zamena "znakovima u skladu sa zakonima Kosova", gotovo da nema.

Govoreći o učinku svog kabineta tokom tri godine premijer Aljbin Kurti je u aprilu izneo da su na severu preduzete "mnoge akcije fokusirane na dobrobit građana", kao što je gradnja puteva i kao primer naveo put koji povezuje Srbicu sa jezerom Gazivode. Meštani Zubinog Potoka kao pozadinu ovog infrastrukturnog zahvata videli su brži izlazak policijskih jedinica na Gazivode. 

Kurti je govorio i o modernizaciji infrastrukture za telekomunikacione usluge i ulaganju u pumpne stanice u cilju rešavanja pitanja vodosnabdevanja sela u opštinama Zvečan i Leposavić, pa ipak, utisak je da njegova vlada izgradnji infrastrukture za potrebe policije na severu posvećuje najveću pažnju. 

Programska menadžerka NVO Društvena inicijativa Milica Andrić Rakić kaže za Kosovo onlajn da je nivo javnih ulaganja na Kosovu generalno jako nizak, a da su od javnih ulaganja u opštini Severna Mitrovica vidljiva samo investiranja u domove za albanske povratnike i najave izgradnje policijskih stanica. 

“Jedino što smo videli od javnih ulaganja u opštini Severna Mitrovica, gde su uslovno rečeno ulaganja najvidljivija, su ili domovi za albanske povratnike ili najave izgradnje policijskih stanica, poput one inicijative da se u Vojnom remontu izgradi jedna od takvih ustanova. Još skorije na severu smo videli otvaranje policijske stanice u Sočanici. Nemamo zaista nikakvih vidljivih poboljšanja ili ulaganja u javne površine, ali moram da podvučem da se to ne odnosi samo na srpske sredine. Generalno je nivo javnih ulaganja na Kosovu je jako nizak”, navodi Andrić Rakić.

Kako dodaje, i kada ima nekih ulaganja kada je reč o povratničkim porodicama, ne finansira se ostatak infrastrukture da bi njihov opstanak bio efikasan.

“Nema ulaganja u škole koje postoje na severu, a koje su namenjene za nastavu na albanskom jeziku ili recimo u zdravstvenu infrastrukturu. U opštini Severna Mitrovica objavljena je pre nekoliko dana vest da u Domu zdravlja, odnosno, Centru za porodičnu medicinu, postoji samo jedan dežurni lekar. Dakle, s jedne strane imate dosta populističkih poteza kao što je gradnja kuće za povratnike, ali s druge strane se ne radi ništa da bilo koja zajednica, bilo albanska, bilo srpska i bez obzira na to koji sistem koriste, imaju kvalitetne usluge”, kaže Andrić Rakić.

Ona ističe da je upravo objavljen šestomesečni izveštaj učinka vlade, u kome se vidi da je Ministarstvo za zajednice i povratak koje vodi jedini srpski ministar u kosovskoj vladi, Nenad Rašić, potrošilo manje od jedan odsto budžeta za kapitalne investicije, Ministarstvo za infrastrukturu oko 20 odsto, Ministarstvo zdravlja ispod 20 odsto…

“To je učinak a prošao je veći deo godine. Jedino ministarstvo koje efikasno koristi budžete za kapitalne investicije je Ministarstvo odbrane. Jedino gde se zaista ulaže i kupuje je za KBS, sve ostalo na Kosovu manje, više stagnira i ne može se pričati o infrastrukturnim projektima, javnim ulaganjima bilo gde. Najveći infrastrukturni projekat ove vlade je pešački most i par kilometara autoputa u Podujevu i to je zaista ozbiljan problem. Osim što nema stranih investicija nema čak ni unutrašnjih javnih investicija i to je za biznise jako pogubno”, ocenjuje Andrić Rakić. 

Izgradnju policijskih stanica i baza na severu Kosova profesor Ustavnog prava na Univerzitetu u Prištini Mazljum Baraljiu posmatra kao bezbednosno pitanje. Kako kaže, do toga je došlo jer se Srbija "agresivno ponašala". 

On navodi za Kosovo onlajn, da se pogotovo posle dešavanja u Banjskoj najverovatnije smatralo da je to strateški neophodno i da to nije bila samo procena Ministarstva unutrašnjih poslova i policije, već da, iako se kaže da nema saradnje sa Kforom i međunarodnom zajednicom, koordinacija ipak postoji "jer se bez njih ne može ništa". 

"To je sigurnosno pitanje. Srbija se agresivno ponašala. Oni su činili agresiju i to je bila vojna agresija, nije bila teroristička nego vojna, državna agresija. Ima oko pet, šest, policijskih podstanica i u Sočanici i u nekim drugim mestima i to je zbog dobrobiti svih građana, jer su svi građani bili ugroženi", naveo je Baraljiu.

Analitičar Centra za društvenu stabilnost Ognjen Karanović kaže za Kosovo onlajn da niko ne može ni da očekuje da će institucije koje se nalaze pod kontrolom Aljbina Kurtija investirati u objekte, resurse ili kapacitete koji bi mogli biti u korist građana bez obzira na versku, etničku, rasnu ili nacionalnu pripadnost, a da izgradnjom policijskih stanica na severu Kosova Kurti nastavlja politiku čiji je cilj potpuno uklanjanje srpskog nacionalnog identiteta.

Kako ocenjuje, investicija na Kosovu ne samo da nema na severu, u većinski srpskim sredinama, nego ih nema ni u albanskim, jer nikoga od estabilišmenta u Prištini ne zanimaju ni Albanci, već samo njihov "lični ćar".

"Svakako da je fokus pažnje Aljbina Kurtija sada usmeren prema severu Kosmeta, odnosno prema četiri opštine na severu, gde se nalazi apsolutna srpska, demografska i etnička većina. Jasne su tu namere, on i na ovaj način, otvaranjem policijskih stanica, objekata represije, nastavlja svoju politiku koja je vrlo jednostavna, monstruozna, jer je njegov cilj potpuno fizičko i biološko uklanjanje srpskog nacionalnog identiteta sa Kosova i Metohije. On misli da će na taj način ojačati tzv. državnost ili nezavisnost albanskog separatističkog pokreta u južnoj srpskoj pokrajini, što je negde odlika svih tih agresivnih, nasilnih režima ili politika i ideologija, a on takvim politikama i ideologijama apsolutno pripada", navodi Karanović.

Kako dodaje, bilo ko da ode na Kosovo u albanske sredine, videće da zapravo nikakvih investicija na Kosovu i nema i da ne postoje organi države koji bi trebalo da budu servis građana, već da caruje korupcija i kriminal.

"Meni je potpuno jasan Aljbin Kurti i šta on radi, samo se pitam dokle međunarodna zajednica ili mentori tzv. nezavisnosti na Kosovu i Metohiji misle da to gledaju svojim očima i da se prave da ne vide. Dakle, zemlje Kvinte, kompletan politički zapad koji jesu kreatori lažne države u Prištini, sve to tolerišu jer, oni, na primer, zatvaranje pošta Srbije na severu Kosmeta, otvaranje tih policijskih stanica i ukidanje dinara nazivaju početkom funkcionisanja države na celoj teritoriji Kosova. Dakle, za njih je to legitimno. Znaju oni vrlo dobro da to predstavlja u stvari mehanizam uklanjanja srpskog naroda s Kosmeta, ali to njih ne zanima. Oni žele da Priština bude nezavisna", kaže Karanović.