Da li će prevremeni izbori na Kosovu sledeće godine biti novi manevar za izbegavanje ZSO?

Formiranje Zajednice srpskih opština kosovski premijer Aljbin Kurti mogao bi sledeće godine da prolongira novim manevrom – izazivanjem vanrednih parlamentarnih izbora, nakon tri godine mandata njegove druge vlade. Mogućnost prevremenih izbora, međutim, pojedini analitičari ne povezuju nužno sa izbegavanjem obaveze da se osnuje ZSO, već smatraju da bi Kurti tim potezom obezbedio svom Samoopredeljenju nove četiri godine na vlasti, svakako, u nekom koalicionom aranžmanu.

Druga opcija da Kurti i dalje oteže sa osnivanjem ZSO je da prihvati nacrt statuta ZSO koji su ponudili evropski posrednici u dijalogu, da ga pošalje Ustavnom sudu na razmatranje i da onda mišljenje suda tumači kako mu ide naruku uz novu kupovinu vremena.

Politički analitičar Artan Muhadžiri smatra da će ZSO biti pokretač za izbore sledeće godine, jer je, kako ocenjuje Kurti u veoma nezavidnoj poziciji šta god da preduzme oko ZSO. Da se priprema teren za izbore, mišljenja je i profesor Miljazim Krasnići, koji je posetu Kurtija džamiji pre nekoliko dana video kao signal da on sprema da organizuje izbore, jer je, kaže Krasnići, lider Samoopredeljenja i uoči prethodna dva izborna ciklusa "koketirao" sa muslimanskim vrednostima.

Svoj drugi mandat kao premijer Kosova, podsetimo, Aljbin Kurti je započeo 22. marta 2021. godine. 

Igor Novaković iz Centra za međunarodne i bezbednosne poslove kaže za Kosovo onlajn da su vanredni parlamentarni izbori na Kosovu gotovo izvesni sledećeg leta, ali ne smatra da će neposredan motiv za njihovo održavanje biti vezan za ZSO. Kako kaže, Kurti može da ih izazove kako bi učvrstio svoju vlast pre nego što u Evropskoj uniji i SAD budu održani izbori i pre nego što tamo eventualno dođe do promene političkih elita.

„Do odlaganja formiranja ZSO svakako dolazi. Videli smo čak i Kurtijevu reakciju na ono što je Lajčak rekao u vezi statuta ZSO - da je to unutrašnje pitanje za Prištinu i da Srbija to ne mora da potpisuje, na šta je Kurti odmah reagovao sa naznakom da će on da ponudi novu verziju statuta koja očigledno nije ova koja je stigla iz Evrope. S druge strane, čini mi se da postoji pregršt koraka s kojima će formiranje ZSO biti odloženo, odnosno samo prihvatanje njenog statuta, pa sami izbori nisu definitivna poluga u korist odlaganja takvog procesa“, kaže Novaković za Kosovo onlajn.  

Kako dodaje, čini mu se da ti izbori mogu biti najverovatnije na leto, kada se na Kosovo vrate gasterbajteri koji su, kako kaže, u principu Kurtijevo biračko telo.

Urednica ATV-a iz Prištine Teuta Arifaj aktuelnu političku situaciju na Kosovu sagledava drugačije.

Ona smatra da za izlazak na birališta postoji tek mala mogućnost i da će ova Kurtijeva vlada možda biti i prva na Kosovu koja će završiti mandat do kraja. Arifaj ocenjuje da bi za Kurtija u praksi bilo lakše da prihvati nacrt statuta Zajednice srpskih opština i da taj dokument dostavi Ustavnom sudu, čime bi se njeno formiranje odložilo.

„Sigurna sam da bi Ustavni sud našao neke zamerke, i u tom slučaju formiranje Zajednice srpskih opština bi se odložilo i premijer Kurti bi bio u dobroj poziciji i to bi mu ujedno poslužilo da kaže `eto, ja sam spreman da formiram Zajednicu srpskih opština, ali zbog odluke suda to se mora odložiti na neko vreme`. Koliko dugo bi se to moglo odložiti, to već niko ne zna. Treba da se sačeka i vidi šta bi moglo biti sa tim“, rekla je Arifaj.

Uprkos nezadovoljstvu opozicije, optužbama da vlada na čelu sa Kurtijem nije ispunila predizborna obećanja i nizu drugih zamerki, Arifaj ističe da je mala mogućnost da kosovski premijer raspiše prevremene izbore, a da opozicija na Kosovu nije u poziciji da pokuša da izglasa nepoverenje vladi.

„S obzirom na to da od kada postoje institucije Kosova i parlamentarizam nijedna vlada nije završila mandat do kraja, Kurtijeva 'vlada dva' bi možda mogla da bude prva koja će da završi mandat do kraja, što bi ujedno značilo i jedan rekord za njega kao osobu i kao premijera. Sa druge strane, za njega je veoma lako da odgura mandat do kraja pošto ima većinu poslanika u parlamentu. S druge srane, opozicija u parlamentu nije u poziciji ni da proba da se novi izbori raspišu, jer nema dovoljno ljudi koji bi mogli tako nešto da izglasaju“, ističe Arifaj.

Kako ističe, Kosovo nema nove političke nade.

„Kosovo već dvadeset godina, manje više, reciklira jedne te iste političare i do sada skoro sve političke stranke koje postoje već su probale, bile su na vlasti, na ovaj ili onaj način, u koaliciji ili bez koalicije, iako većinom u koaliciji. Poslednja nada na neki način bio je Pokret Samoopredeljenje. Sada je Pokret Samoopredeljenje već tri godine na vlasti i ostalo je malo više od godinu do novih izbora, ali nažalost, novih političkih nada nema“, navodi Arifaj.

Činjenica da je Pokret Samoopredeljenje na poslednjim izborima dobio većinu glasova, prema rečima Arifaj, značila je da su građani imali veliko poverenje u tu stranku i Kurtija.

„Nažalost, građani Kosova se i dalje suočavaju sa jednim te istim problemima. Nije bilo toliko velikih promena, problemi su isti što se tiče odsustva ekonomskog razvoja, obrazovanja, zdravstva, nezaposlenost je velika. Već od 1. januara, kada građani Kosova budu mogli da putuju u Šengen zonu bez viza, postoji strah da će veoma puno građana pokušati da ostane u nekoj od ovih država, tako da ne mislim ustvari da ima nade da će se bilo šta promeniti bez obzira ko bude bio na vlasti. Nismo imali pojavu novih stranaka, tako i da sutra budu održani novi izbori ili za godinu, ljudi će imati manje, više isti izbor za koga mogu da glasaju“, istakla je Arifaj.

O tome da li na kosovskoj političkoj sceni postoji neka nova snaga koja bi na izborima mogla značajnije da se pozicionira, imajući u vidu da su na vlasti već bili svi iz opozicije i DPK, DSK, kao i ABK, Novaković, takođe, kaže da mu se čini da nema novih opcija.

„Postoji još Socijaldemokratska partija koja je nekadašnji deo Samoopedeljenja, međutim ona je i na prethodnim izborima pokazala da ne može da prebaci cenzus i oni su prilično radikalni. Međutim, imajući u vidu da je Kurtijeva partija u nekom smislu „catch-all“ partija, vrlo slična nekim našim partijama, a što podrazumeva da u sebi okuplja i ekstremno proevropske elemente ali i prilično tvrdokorne konzervativce od kojih neki čak naginju i ka ekstremnijim tumačenjima islama, ukoliko dođe do slabljenja samog Samoopredeljenja, potencijalno bi mogle da se dese neke pukotine i da izrone neke nove snage. Ali, ovo je sad domen duboke spekulacije jer je vrlo očigledno da barem u ovom momentu ličnost Aljbina Kurtrija okuplja sve te frakcije bez nekog većeg problema“, zaključuje Novaković.

Interesantna su i predviđanja analitičara Šenola Muharemija, po kome će Aljbin Kurti verovatno biti sledeći predsednik Kosova, nakon završetka mandata Vjose Osmani. On smatra da će Samoopredeljenje vrlo verovatno i dalje biti prva stranka posle vanrednih izbora, ali da neće moći da formira vladu jer će imati oko 30 odsto glasova, pa će biti primorano da žrtvuje mesto premijera ili da ide u opoziciju. U ovom scenariju postoji velika verovatnoća, smatra Muharemi, da će Kurti postati sledeći predsednik nakon što Osmani završi svoj mandat.