Da li će se i kako izbori u regionu odraziti na kosovsko pitanje?

Naredna godina je izborna u mnogim zemljama regiona, od Severne Makedonije, preko Bosne i Hercegovine, do članica EU Hrvatske i Rumunije, ali to, smatraju sagovornici Kosovo onlajna, ne bi trebalo da skrene pažnju međunarodne zajednice sa procesa normalizacije odnosa Beograda i Prištine. U kojoj meri će pitanje Kosova biti tema predstojećih kampanja zavisiće od nivoa izbora i od zemlje u kojoj se održavaju, ali, bez obzira na njihov ishod, niko ne očekuje neke radikalnije zaokrete u politici tih država. 

Izbori u zemljama regiona u Srbiji se uvek prate sa pažnjom, i zbog dobrosusedskih odnosa, ali i činjenice da u nekima od njih živi značajan broj pripadnika srpskog naroda, pa je politička situacija u tim državama od naročitog značaja za Beograd.

Ovaj izborni ciklus u regionu pada i u vrlo osetljivom trenutku u dijalogu Beograda i Prištine i pojačanih pritisaka EU i SAD da se formalizuje Sporazum o putu normalizacije postignut u februaru i Briselu i implementacioni aneks iz Ohrida. Stoga se postavlja pitanje da li će ovi izbori skrenuti pažnju međunarodne zajednice sa pitanja odnosa Srba i Albanaca ili, naprotiv, ubrzati njegovo reševanje, kao i u kojoj meri će tema Kosova biti prisutna u kampanjama u našem susedstvu. 

U tom kontekstu, mogli bi se izdvojiti parlamentarni i predsednički izbori u Severnoj Makedoniji, u aprilu i maju, koju već duže potresaju političke trzavice oko pitanja ustavnih promena, ali i odnosa makedonske i albanske zajednice. Još su "sveži" i incidenti koji su se dogodili tokom neformalne posete kosovskog premijera Aljbina Kurtija Tetovu i Skoplju, gde je promovisan velikoalbanski projekat, a on pokušao da se nametne kao lider svih Albanaca u regionu. 

Izbori se naredne godine održavaju i u državama koje jedine u neposrednom okruženju Srbije ne priznaju Kosovo - BiH (lokalni) i Rumuniji (parlamentarni). Hrvatsku, čiji aktuelni lideri često ističu da su "najveći prijatelji Prištine u regionu", čekaju tzv. "superizbori" - za Evropski parlament, Sabor i predsednika. 

Docent na Fakultetu političkih nauka Despot Kovačević kaže za Kosovo onlajn da izborna godina u regionu neće umanjiti pažnju međunarodne zajednice kada je reč o Kosovu, jer se ona aktivno bavi odnosom Beograda i Prištine, i to je za nju jedno od ključnih pitanja kada govorimo o Zapadnom Balkanu.

"Primera radi, kada su bili izbori u Nemačkoj očekivalo se da će se ta tenzija oko pitanja odnosa Beograda i Prištine, generalno odnosa prema nezavisnosti Kosova smanjiti i da će se usmeriti pažnja na Bosnu i Hercegovinu. Međutim, akutno stanje na Kosovu, odnosno u različitim delovima KiM pokazuje da bez obzira koliko međunarodna zajednica možda imala fokus na nečem drugom, događaji na terenu često je povuku i okrenu da se bavi tim temama", kaže Kovačević. 

Kada je reč o tome u kojoj meri će odnosi Beograda i Prištine biti tema u predizbornim kampanjama u regionu, Kovačević kaže da će to zavisiti i od nivoa izbora i od zemlje u kojima se održavaju. 

"Iako se u BiH održavaju lokalni izbori, navikli smo da se često i na njima nastupa kao da su nacionalni parlamentarni i Kosovo često može da bude tema. U BiH se često na tom nekom patriotskom tonu govori o odbrani nacionalnih interesa i srpskog naroda i Srbije", smatra Kovačević. 

Kada je reč o Severnoj Makedoniji, Kovačević kaže da je to možda najzanimljivi i specifičan slučaj, jer će ti izbori imati temu odnosu makedonskog i albanskog naroda. 

"U Makedoniji imate jednu specifičnu situaciju, govori o ustavnim promenama, potrebno je da se naprave veći dogovori, pitanje je sad već i preispitivanja Ohridskog sporazuma koji je postignut u Makedoniji i na kome se zasniva država, tako da će celokupni odnosi biti veoma zanimljivi. U prethodnom periodu je Aljbin Kurti obilazio Tetovo i druge opštine sa većinski albanskim stanovništvom u Makedoniji i to je to izazvalo određenu buru, s obzirom na to da nije bilo standardnog diplomatskog protokola, ali se ipak govorilo i o "velikoj Albaniji" i isticane su zastave koje su bile sporne. Tako da očigledno da će ti narativi da 'rade' i na izborima", kaže Kovačević. 

Ipak, smatra da je albanska zajednica u Makedoniji, znatno više integrisana u procese, u institucije.

"Tako da mislim da ta situacija jeste bitna na tom nacionalnom nivou, nacionalno pitanje i nacionalni identitet je svakako važan, ali čini mi se da albanska zajednica nema neke određene velike probleme da bi pravila suštinski unutrašnje probleme u Makedoniji, gde zaista ima dobre pozicije u institucijama i u vladi, i uvek su zastupljeni", navodi on. 

Ukazuje i da se takođe dešavaju različite podele među albanskim partijama, napominje da ima onih koje su dočekale Kurtija u Makedoniji i onih koje nisu učestovale u tome.

"Čini mi se da samo u okviru albanske zajednice i podele među partijama koje zastupaju albanskim interese može doći do određenih sukobljavanja, ali ne bih rekao da to može se preliva na neki viši nivo. Kurti je očigledno želeo da pošalje određene poruke i da govori o nekom nacionalnom jedinstvu, odnosno da bude verovatno nacionalni lider Albanaca, ali svakako, u tom procesu, za sad, i na mnogo racionalniji način, i te kako vodi albanski premijer Edi Rama. On šalje poruke mira i tolerancije i čini mi se i da često pokušava da razume sve strane u ovim procesima. Ta ramimoilaženja između Kurtija i Rame mogu da odu na stranu esktrema, ako se situacija bude dalje produbljivala i ako bude problema kakve smo imali u prethodnom periodu", priča Kovačević. 

Govoreći o izborima u zemljama Evropske unije, Kovačević ne očekuje da će oni imati i temu Kosova i odnosa Beograda i Prištine, ali dodaje da će se verovatno na izborima za Evropski parlament koji slede u junu govoriti o tome šta je urađeno. 

"I u tom pogledu, kandidati u EU, ali i u SAD, gde slede predsednički izbori, obraćajući se javnosti očigledno će se tražiti da bude što manje tenzija u svim regionima, pa i u našem regionu Zapadnog Balkana. Naravno, to meste jeste svakako KiM, tako da verujem da će međunarodni akteri težiti da bude što mirnija situacija, kako se ne bi ništa problematizavalo u toku izbornih kampanja", navodi naš sagovornik. 

Hrvatsku naredne godine očekuju opšti izbori, lokalni, za Sabor i predsednički, a Kovačević smatra da bez obzira na njihov ishod ne treba očekivati bilo kakve radikalnije promene kada je reč o odnosu prema Kosovu i normalizaciji odnosa Beograda i Prištine. Ukazuje da će biti zanimljiva pozicija Zorana Milanovića, aktuelnog hrvatskog predsednika.

"On na jednom čudnom, populističkom talasu, pokušava da pokupi biračko telo različitih političkih partija, pa i HDZ-a, i može davati poruke, u svom dosadašnjem stilu, koje deluje realpolitičke i privlače pažnju. Videli smo da gospodin Milanović ima različite poruke prema Srbiji i Republici Srpskoj, koju znatno više podržava. Da li je tu reč o dogovoru o potencijalu nekog trećeg entiteta ili o dobrom ličnom odnosu sa Miloradom Dodikom, to već treba prepustiti vremenu. Ono što je zanimljivo, to je da će gospodin Milanović sigurno spominjati i pitanje nezavisnosti Kosova i, kako je već i govorio, da Srbija treba da prizna realnost. Kada je reč o tome ko će u toj kampanji voditi i da li će doći do promene narativa, čini mi se da će svi kandidati imati isti stav prema pitanju nezavisnosti Kosova, ali, s druge strane, intenzitet tih statvova će verovatno biti potreban da bi se uzbudilo biračko telo", zaključuje Kovačević. 

Istoričar dr Milan Gulić, viši naučni saradnik Instituta za savremenu istoriju, smatra da ni u predizbornim kampanjama ni u politici pema Kosovu nakon završetak izbora u Severnoj Makedoniji, BiH, Hrvatskoj i Rumuniji ne bi trebalo da bude velikih iznenađenja. 

"Kada je reč o odnosu Srbije i Kosova ili bolje rečeno odnos prema Kosovu, u zemljama regiona u kojima naredne godine slede izbori, stvari su uglavnom prilično jasne. Neki od tih zemalja su ili članice Natoa ili bliske Natou i tu je, odnos prema Kosovu, rekao bih, završena priča", kaže Gulić.

Podsetio je da od svih zemalja koje okružuju Srbiju, nezavisnost Kosova još nisu priznali samo Rumunija i BiH, dok su sve ostale zemlje to učinile. 

"Rekao bih da u većini tih zemalja nema ni naročite potrebe da se o problemu Kosova uopšte polemiše i mislim da to neće biti važno pitanje u izbornom procesu u tim državama. Sem eventualno u BiH, koja nije priznala nezavisnost Kosova samo zbog toga što je koncepcija te države vrlo specificna, pa se odluke o važnim pitanjima donosi konsenzusom tri konstitutivna naroda, a naravno srpski narod nema interes u priznanju nezavisnosti Kosova. Tako da eventualno ta tema može biti pomenuta u BiH. S druge strane, ni Rumunija nije priznala nezavisnost Kosova, ali mislim da bi ona tu prosto sledila visoku politiku i ono što bi eventualno bio rezultat nekakvog dogovora Beograda i Prištine, do kojeg, pitanje je, da li se uopšte može i doći", navodi Gulić. 

On zato smatra da pitanje Kosova i uopšte odnosa Beograda i Prištine neće biti visoko na političkoj agendi biti važno u izbornoj godini, kao i da izborni procesi u regionu neće skrenuti pažnju međunarodne zajednice sa odnosa Srbije i Kosova, odnosno sa dešavanja na Kosovu. 

"Problem Kosova je višedecenijski i on ni blizu nije rešen ni 1999, kada su međonarodne snage ušle u južnu srpsku pokrajnu niti onoga trenutka kada je Kosovo proglasilo nezavisnost i to je problem koji će nastaviti da postoji i narednih godina jer suviše je otvorenih pitanja. U krajnjem slučaju, kako da bude ugašen problem u kome je teško postići dogovor, a dogovor je nemoguće postići na pregovorima tako da stvari postavite da jedna strana mora da dobije sve, a druga strana da izgubi sve. To prosto nisu pregovori, to je diktat i to je ultimatum i tako je i do sada bilo, tako može biti u budućnosti. Dakle, nisam siguran da bilo koji izbori u zemljama regiona mogu da to žariste koje stalno postoji tinja ili plamti na neki način skrajnu i ostave po strani", ubeđen je Gulić. 

Dodaje da su izbori redovna stvar, da je Kosovo trajan problem i to nisu stvari koje mogu na neki način da se preklope ili da jedna potre drugu. 

Govoreći o zainteresovanosti pojedinih uticajnih država na dešavanja u regionu, pa i na izbore, poput Turske kada je reč o BiH, ali i Kosovu i uopšte albanskom pitanju na ovim prostorima, Gučić kaže da nas istorija uči da su dešavanja na Balkanu, nažalost, privlačila mnoge velike ili značajne sile koje su na neki način pokušale do stvare svoje interese ili interese svojih zaštitnika. 

"Nije Turska jedina država koja ima uticaj na BiH, koja je zainteresovana za prilike na Kosovu i upravo je taj pritisak i upliv različitih stranih sila i razlog zašto će se u Bosni uopšte i pričati, ukoliko se bude u izbornom procesu pričalo o Kosovu. Jedan deo BiH želi da isprati ono što saveznici sa Zapada ili Istoka, kao Turska, očekuju, a to je da i BiH prizna nezavisnost Kosova. S druge strane, Srbi imaju prema tome svoj odnos, bez obzira na to šta se dešava u pregovorima između Srbije i Kosova. I otuda nije to nikakvo iznenađenje, ništa novo, još će pritisaka i mešanja biti, ne samo kad je reč o Kosovu već i druga problematična pitanja na ovom prostoru", smatra istoričar Gulić. 

Dodaje da je Hrvatska, koju u 2024. očekuju predsednički, parlamentarni i izbori za Evropski parlament, uvek interesantna zbog dešavanja na političkoj sceni zbog, kako kaže Gulić, na oko dva prilično udaljena pola, kao i zbog važnosti koje srpsko pitanje tamo još za nas ima.

"Ali kada je reč o strateškim pozicijama Hrvatske tu razlika između tih polova na političkom spektru nema, nikada ih nije bilo i neće ih biti ni u budućnosti. Odnos Zagreba prema ratu 90-ih, prema nezavisnosti Kosova nije nešto što će se promeniti bez obzira na to kakav bude ishod izbora. I to ne samo zbog toga što je Hrvatska članica Natoa i EU pa samim tim sledi i njihovu politiku, već i zbog toga što je ta neka povezanost između hrvatskog i albanskog pitanja opet istorijsko pitanje. Zagreb i uopšte hrvatska politika percipirani su kao prijatelji albanskog Kosova još u decenijama pre nego što se situacija tamo zaoštrila i pre nego što je Kosovo uopšte proglasilo nezavisnost i bilo priznato od nekih država. O tome nam jasno govori istorija, dokumenti da je zaista taj odnos Hrvatske i Albanaca sa Kosova bio u najblažu ruku prijateljski još u vreme socijalističke Jugoslavije. Ako to imamo na umu, onda i ne čudi da je prosto taj Zagreba prema pitanju Kosova, prema Prištini prijateljski, blagonaklon bez obzira na to ko će formirati vlast u Zagrebu i ko će biti novi hrvatski predsednik", navodi Gulić. 

Za Severnu Makedoniju izlazak na birališta u aprilu i maju, na predsedničke i parlamentarne izbore, mogao bi odrediti budućnost zemlje, smatra predsednik Demokratske partije Srba u ovoj zemlji i poslanik Sobranja Ivan Stoilković. Tu je uvek i pitanje odnosa sa susedima imajući u vidu neskrivene ambicije o "velikoj Albaniji" pojedinih albanskih političkih partija, koje gaje više nego blizak odnos sa kosovskim premijerom Aljbinom Kurtije. 

"Za Severnu Makedoniju 2024. biće izazovna godina, ne samo po pitanju parlamentarnih i predsedničkih izbora koji slede, nego i za dalju unutrašnju političku stabilnost u vezi sa sveprisutnim faktorom albanizacije političkog, javnog i kulturnog života", kaže za Kosovo onlajn Stoilković.

On naglašava da će za sve građane, a pre svega za makedonski narod izbori naredne godine biti svojevrstan referendum na kojem treba da daju odgovor na pitanje da li imaju nameru da sačuvaju svoju državu i sopstveni identitet.

"Od odgovora na to pitanje, zavisiće i ishod izbora, odnosno rezultat izbornog procesa. Moja očekivanja su da će pobediti identitetske i suverenističke snage, koje u ovom trenutku predvodi VMRO-DPMNE. U tom smislu, jedini izazov koji Makedoniju očekuje jeste ponašanje albanskih političkih partija, s obzirom na to da su se u proteklom periodu trudile da imaju što veći upliv u javni i politički život. U tom smislu, Makedonija će se naći pred odgovorom na pitanje da li želi da zadrži tu već skoro dvonacionalnu strukturu ili će probati da sačuva i gradi svoj multietnički i multinacionalni karakter u narednom periodu", smatra naš sagovornik.

Dodaje da politički blok koji predvodi VMRO-DPMNE, ne samo prema predizbornim anketama, nego i prema raspoloženju građana treba da dobije većinsku podršku.

"U Makedoniji se polako, ali sigurno, stvara referendumska atmosfera. Izbori treba da daju odgovor na pitanje koje muči sve građane, a to je da li makedonski narod hoće da sačuva svoju državu i identitet. I da li će makedonske političke partije dozvoliti da i dalje budu taoci albanskih partija. Nemam dilemu oko toga i verujem da će koalicija koju predvodi VMR-DPMNE ostvariti ubedljivu pobedu", kaže Stoilković.