Zajednički odbor Severne i Južne Mitrovice - poduhvat kratkog daha ili ima budućnost?

Simptomatično formiran četiri meseca uoči lokalnih izbora, mada predviđen zakonom usvojenim pre 17 godina, Zajednički odbor Severne i Južne Mitrovice, mogao bi da ima perspektivu ako se bude držao lokalnih tema, a ne visoke politike, smatraju sagovornici Kosovo onlajna. Teme koje zahtevaju saradnju dve opštine, poput vodosnabdevanja ili lokalne infrastrukture, mogu da se nađu na njegovom stolu, ali bez konačnog razgraničenja Severne i Južne Mitrovice zajednički projekti teško će biti sprovedeni.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Zajednički odbor Severne i Južne Mitrovice, prema obrazloženju kosovske vlade u tehničkom mandatu, pružiće „novi model institucionalne saradnje sa ciljem poboljšanja svakodnevnog života građana“.

Postojanje Zajedničkog odbora ove dve opštine predviđao je i Ahtisarijev plan, koji zvanični Beograd nikada nije prihvatio, a njegovo osnivanje nalaže Zakon o administrativnim granicama opština koji je kosovska Skupština usvojila 20. februara 2008. godine.

Odbor se, kako je glasio ovaj propis u prvobitno usvojenoj verziji, sastoji od jedanaest članova, sa pet predstavnika svake opštine i jednim međunarodnim predstavnikom koji će predsedavati odborom. Izmenom zakona 2012. godine, za predsednika odbora određen je predstavnik Vlade Kosova i to je od 12. juna, po izboru aktuelnog premijera u tehničkom mandatu Aljbina Kurtija, ministar lokalne samouprave u tehničkom mandatu Eljbert Krasnići.

Prema rečima gradonačelnika Severne Mitrovice Erdena Atića, odbor će se baviti svim projektima i planovima koji će tiču dve opštine jednog grada, imajući u vidu da je Mitrovica jedini grad koji ima dve opštine. Kako u katastarskim knjigama Severna i Južna Mitrovica nisu razgraničene, Atić je za Kosovo onlajn naveo da ne veruje da će do novih lokalnih izbora to moći da bude urađeno jer je reč o komplikovanom procesu.

Manje komplikovano bilo je stavljanje potpisa na zajednički projekat o izgradnji dva nova mosta preko reke Ibar. Parafe na njega juče su stavili Atić, potpredsednik opštine Južne Mitrovice Arijan Tahiri i ministar za infrastrukturu u tehničkom mandatu Ljiburn Aljiju, u prisustvu Krasnićija kao predsednika Zajedničkog odbora. 

Saradnja i ograničenja

Opštine Severna i Južna Mitrovica, kako ocenjuje analitičar Nedžmedin Spahiju, imaju puno toga zajedničkog i kroz saradnju mogla bi da se reše mnoga pitanja jer su to dve opštine istog grada Mitrovice.

„Ne može, recimo, jedna opština da gradi fabriku uz granicu sa drugom opštinom jer bi to opteretilo planove druge opštine ili ometalo drugu opštinu. Tako da sve što se tiče nekih bitnih pitanja razvoja opštine mora da bude usklađeno“, naveo je Spahiju za Kosovo onlajn.

Prema mišljenju programskog direktora NVO Centar za zastupanje demokratske kulture iz Severne Mitrovice Aleksandra Rapajića Zajednički odbor za Severnu i Južnu Mitrovicu treba da se bavi lokalnim temama koje zahtevaju saradnju dve opštine, kao što su vodovod, lokalna infrastruktura ili uređenje toka reke Ibar, dok ne bi trebalo da se bavi većim političkim temama koje nisu u njegovoj nadležnosti.

Koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 35 Dragiša Mijačić osvrće se na momenat u kom je odbor formiran i kaže da on za cilj pre svega ima političko zbližavanje dve opštine u okviru iste političke partije i da ga treba posmatrati iz tog ugla, kao i iz ugla predstojećih lokalnih izbora.

„Predsednik opštine Severna Mitrovica gospodin Atić u ovom trenutku ne predstavlja većinsku zajednicu u severnom delu Mitrovice, ne predstavlja Srbe, tako da je i domen ovakve inicijative vrlo ograničavajući, imajući u vidu da nas čekaju lokalni izbori već u oktobru“, kaže Mijačić za Kosovo onlajn.

Ipak, dodaje da kada je reč o funkcionalnosti dve opštine svakako treba raditi na njihovom zbližavanju oko zajedničkih projekata koji su i u interesu zbližavanja dve zajednice.

Napominje i da je prvo potrebno uraditi razgraničenje Severne i Južne Mitrovice da bi se stvorili uslovi za neke zajedničke infrastrukturne projekte.

„To bi taj odbor mogao da radi, kako bi se stvorili uslovi za eventualno otvaranje glavnog mosta. Ali, raditi tako velike kapitalne projekte u okolnostima i društvene i političke podeljenosti između Srba koji većinski žive na severu i Albanaca koji većinski žive na jugu, zaista je više kontraproduktivno nego korisno i potrebno u ovom trenutku“, navodi Mijačić.

Šta posle izbora?

U opštini Severna Mitrovica u kojoj je većinsko stanovništvo srpsko, trenutno je na vlasti albanski gradonačelnik, jer su Srbi bojkotovali izbore 2023. godine, pa je pitanje da li će saradnja dve opštine kroz Zajednički odbor biti nastavljena i posle lokalnih izbora 12. oktobra, na kojima će, kako se očekuje Srbi ovog puta učestvovati.

„Da li će to funkcionisati i nakon novih izbora gde će gradonačelnik severne opštine biti Srbin, umnogome će zavistiti od toga ko će biti ljudi koji će biti izabrani. Ne samo iz koje partije, već i koje su to ličnosti, ko će biti gradonačnik juga a ko gradonačnik severa. Ako oni budu razumni ljudi, ukoliko budu želeli da razvijaju svako svoju opštinu, onda će sarađivati. Ukoliko budu ljudi koji će gledati kako da kradu što više, onda verovatno neće imati interes da sarađuju, jer će svaki gledati da pokrade svoju opštinu što više“, kaže Spahiju.

Mijačić ističe da bi bilo dobro kada bi nakon oktobarskih izbora postojala saradnja između Severne i Južne Mitrovice na dobrobit građana sa obe strane Ibra.

„Postoji mnogo infrastrukturnih problema koji treba da se zajednički rešavaju, a ne da se rešavaju kao što je sada slučaj po sistemu majorizacije. Rešenja koja će zadovoljavati interese svih zajednica koje tu žive treba da se nalaze na osnovu međusobnog uvažavanja i dogovora“, navodi on.

Šta će sa odborom biti posle 12. oktobra, kako kaže Rapajić, zavisiće od rezultata izbora.

„Nastavak rada odbora zavisiće i od toga ko će pobediti na severu, a mnogo više od toga ko će pobediti na jugu. Nadamo se da će se u opštinu Severna Mitrovica vratiti srpske stranke. Generalno, dve opštine moraju da sarađuju oko nekih stvari. Ako se drže lokalnih tema onda mogu da funkcionišu. Ukoliko uspeju da izbegnu politiku u svemu tome“, ističe Rapajić za Kosovo onlajn.

Pitanje glavnog mosta  

Jedno od pitanja koje se nameće je i da li tema odbora može da bude i za Srbe osetljiva tema otvaranja glavnog mosta na Ibru, možda čak i pre lokalnih izbora?

Prema rečima Rapajića, pritisak je po tom pitanju prisutan, ali ono mora da bude deo pregovora na višem nivou, a ne da bude rešeno odlukom dve opštine.

„Od kada je promenjena lokalna vlast u Severnoj Mitrovici, jedna od prvih inicijativa Skupštine bila je otvaranje mosta i to je teško političko pitanje koje služi za političku borbu. Otvaranje mosta želi da se predstavi kao krajnja pobeda Prištine nad Srbima na severu. I ako donesu takvu inicijativu, mislim da će kao i u prethodnim slučajevima međunarodna zajednica to zaustaviti jer to treba da bude deo pregovora na višem nivou, a ne odluka ove dve opštine“, ocenjuje Rapajić.

Spahiju je, pak, mišljenja da otvaranje glavnog mosta nije pretnja ni za koga i da više odgovara severnoj nego južnoj opštini.

„Kada se ide sa severne u južnu opštinu ide se na glavni put, dok kada se ide sa juga na sever ide se na uličice, tako da otvaranje mosta, osim što bi olakšalo saobraćaj s obe strane, ne bi imalo nikakav drugi značaj. Most više nema taj politički značaj koji je imao kada je bilo etničkih tenzija i kada je postojala neka vrsta pretnja za Srbe na severu. Most je izgubio takav značaj i jedini njegov značaj sada je da se lakše kreće. Za očekivati je da se grade novi mostovi jer to je više nego potrebno za jedan grad, bez obzira što je podeljen na dve opštine“, istakao je Spahiju.

Mijačić veruje da do otvaranja glavnog mosta na Ibru neće doći do lokalnih izbora 12. oktobra i kaže da je Kfor po ovom pitanju jasan.

„Postoji briselski dogovor o otvaranju mosta koji uključuje razgraničenje Severne i Južne Mitrovice i dok se ne desi razgraničenje most neće biti otvoren. Kfor je kao garant bezbednosti na samom mostu prošle godine saopštio da nema otvaranja dok se ne reše sve tačke iz briselskog dijaloga, tako da očekujem da Kfor ostane na toj istoj liniji tokom ovog leta“, navodi on.

Razgraničenje dve opštine, ističe, takođe je jako bitno i u kontekstu održavanja lokalnih izbora i na severu i na jugu.

„Prosto se ne zna ko glasa za koju opštinu, ko glasa za gradonačelnike i odbornike na severu, a ko glasa na jugu. Ta situacija nije normalna toliko godina, od kad je postignut sporazum o formiranju opštine Severna Mitrovica“, zaključuje Mijačić.