Da li je Baša uzrok ili „kolaterna šteta“ nove političke krize na Kosovu?

Nije pošteno ni seo u stolicu predsednika kosovskog parlamenta, a Dimalj Baša se već našao na meti oštrih kritika kako opozicije, tako i veterana. I dok ga jedni optužuju da je prekršio Ustav tvrdnjom da je „parlament konstituisan“, drugi traže njegovu ostavku zbog naučnog rada od pre desetak godina u kome se negativno govorilo o ulozi OVK. Za analitičare, Baša je samo „kolateralna šteta“ duboke političke krize koja je dobila „novi format“.

Piše: Đorđe Barović

„Politička situacija je ušla u duboku krizu. Neki se igraju predsednika skupštine, drugi tretiraju skupštinu kao nekonstituisanu. Sada se ni kalendar za formiranje vlade ne pomera napred, niti rad skupštine. Uspeli su da vrate političku i institucionalnu krizu u normalu”, poručio je izvršni direktor Kosovskog demokratskog instituta Ismet Krieziju.

Poslanik iz redova Pokreta Samoopredeljenje Dimalj Baša izabran je 26. avgusta za novog predsednika Skupštine Kosova. Bio je to 58. nastavak konstitutivne sednice. Podržalo ga je 73 poslasnika, 30 ih je glasalo protiv, a osam bilo uzdržano.

„On je pogrešna osoba, prema mom mišljenju. Ipak, izabran je i dobro je što se napravio jedan korak napred“, samo je jedan od komentara građana Prištine na njegov izbor.

Samo dan kasnije prištinski mediji su obelodanili da je Baša jedan od koautora akademskog rada objavljenog 2012. godine u kome se navodi da je OVK, između ostalog, sarađivala sa kriminalcima, a spominju se veze i sa trgovcima drogom.

Bez obzira što se on izvinio, a koautorka Jana Arsovska, profesorka na Koledžu za krivično pravo Džon Džej, izjavila da je Baša odgovoran samo za treće poglavlje tog rada, Organizacija ratnih veterana OVK je zatražila od poslanika njegovu hitnu smenu i istragu Tužilaštva.

„Kategorije proistekle iz rata OVK zahtevaju od poslanika Skupštine Kosova hitno razrešenje Dimalja Baše i pokretanje istraga pred kosovskim tužilaštvom. Razlozi su poznati: učešće u specijalnom propagandnom ratu protiv OVK i Republike Kosovo, kao i lične veze i saradnja sa sumnjivim licima, uključujući saradnike iz Severne Makedonije, koji negativno utiču na razvoj i integritet naše zemlje“, izjavio je na konferenciji za novinare predsednik ove organizacije Husni Gucati.

Tvrdi da Baša ne može izvinjenjem da izbegne svoju odgovornost.

„Gospodin Baša je koautor onog naučnog rada. Ne može da izbegne odgovornost jednostavnom izjavom kojom je pokušao da opravda te navode… Gospodin Basha nema otvorena vrata u OV OVK. Ne samo on, već ni ljudi njegovog kova. Njima možda jesu otvorena vrata u Srbiji”, rekao je Gucati, a prenosi Kosova pres.

S druge strane, protiv Baše je i veći broj pravnika i stručne javnosti koji tvrde da kosovska skupština nije konstitusiana kako on to tvrdi.

Tako izgleda misle i zapadni predstavnici u Prištini.

Nakon sastanka sa Osmani, britanski ambasador na Kosovu Džonatan Hargrivs ocenio je „hitnu potrebu za sledećim koracima u formiranju Skupštine u skladu sa ustavom Kosova“.

„Političke igre“

Diplomata i univerzitetski profesor Bljerim Canaj smatra je da se iza napada na novog predsednika Skupštine Dimalja Baše kriju „politički razlozi i igre“, a da pokušaj blokiranja Srpske liste od strane Pokreta Samoopredeljenje dovodi do toga da ova stranka postaje „sve jača i jača“.

Canaj ističe da se pravni stručnjaci slažu da tvrdnja Baše da je Skupština konstituisana „protivna Ustavu“ i da taj proces mora da podrzumeva izbor predsednika i svih potpredsednika parlamenta.

Do zastoja je ističe došlo zbog kandidata Srpske liste.

„Nakon onoga što se desilo u Banjskoj, a pričam kao građanin ove države, i ja bih bio protiv saradnje sa Srpskom listom. Ali, ne možeš da je blokiraš zato što je to protivustavno. Srpska lista ima devet poslanika u parlamentu i Srbi veruju Srpskoj listi“, ističe Canaj za Kosovo onlajn.

Smatra da je reč o političkoj odluci Pokreta Samoopredeljenje i da se na ovaj način najveća srpska partija na Kosovu samo dodatno jača.

„Koliko Kurti blokira Srpsku listu ona će biti sve jača i jača pošto izgleda da samo SL brani interese Srba na Kosovu. Da je hteo da blokira Srpsku listu ne bi im dali 300.000 evra za izbore, već bi se odmah posle Banjske barem potrudili da kažu da li je to teroristička ili protivustavna partija. Znači, kada mu (Aljbin Kurti) Srpska lista treba, on sarađuje sa njom, a sada kada mu treba politički zbog toga što predstoje izbori, radi protiv. Posle izbora siguran sam da će biti drugačije“, kaže Canaj.

Veteranske organizacije OVK traže smenu Baše zbog naučnog rada koji je objavljen 2012. godine, a Canaj konstatuje da je Samoopredeljenje uvek „igralo sa OVK“.

Istovremeno, ponašanje opozicije tumači kao „političku igru“.

„Sada je opasno za opoziciju da glasaju za Srpsku listu pošto će onda sigurno biti napadnuti od Samoopredeljenja, da su njihovi saradnici. Zbog toga nisu glasali ni ’za’ ni ’protiv’, već su bili uzdržani. Sve je to politička igra“, ističe Canaj.  

Koncenzus i „loše poruke“

Ipak, za saradnika NVO „Nova društvena inicijativa“ Marka Milenkovića reakcije na izbor Dimalja Baše predstavljaju i nedostatak političkog konsenzusa svih političkih stranka, ali i činjenice da ni Pokret Samoopredeljenje nije zadovoljan njegovim izborom za predsednika Skupštine.

„Mislim da sa Bašom kao predsednikom Skupštine pre svega nije zadovoljno Samoopredeljenje jer tu postoje različita gledišta. Nismo videli ni zvanične čestitke, a znamo da je Samoopredeljenje politički subjekt koji je okupio različite profile ljudi i pitanje je da li postoji konsenzus oko njega“, ističe Milenković za Kosovo onlajn.

Dodaje da ni ostale političke stranke nemaju konsenzus oko njegovog izbora i podseća da je DPK glasala „za“ jer je za njih bio „donekle prihvatljiv kandidat“, dok se DSK izjasnila da je Baša „potpuno neprihvatljiv kandidat“.

„Takođe smo imali i negodovanja bivših aktera iz OVK. Čak postoji sumnja da bi Baša mogao da izazove i neke podele na osnovu verskih opredeljenja i stavova u prethodnom periodu. Postoje potencijalne opasnosti po Bašin izbor i kako bi napravio koncenzus u tom političkom spektru“, podseća Milenković.

Smatra da izbor Baše ipak nije „u prvom planu“ jer nije razrešeno pitanje konstituisanja parlamenta.

„I dalje nemamo napretka da se izabere potpredsednik iz srpske zajednice što je i ustavna obaveza, ali i obaveza u daljim koracima ka konstituisanju i funkcionisanju Skupštine kao glavnog zakonodavnog tela. Imamo primer da se u okviru tog glavnog zakonodavnog tela krše mnogi zakoni, principi, Ustav. To je u svakom smislu loša poruka koja se šalje ne samo svim zajednicama na Kosovu, već generalno, i o Kosovu kao akteru kako u regionu, tako i u međunarodnoj zajednici“, zaključuje Milenković.

„Politička arheologija“

Za politikologa Ognjen Gogića kampanja protiv Baše je deo „političke arheologije i forenzike“ na Kosovu i suštinski „odmeravanje snaga“ u sklopu političke kampanje pred lokalne izbore.

Gogić navodi da optužbe protiv Baše treba posmatrati u svetlu činjenica da politička kriza na Kosovu još nije razrešena.

„Bilo ko da se našao na toj poziciji verovatno bi takođe bio predmet napada, jer politička kriza u Prištini nije rešena. Još ne postoje jasni odnosi među strankama u parlamentu pre svega oko formiranja vlade i sada je na delu 'arheologija', 'forenzika'. Traži se šta se može naći da bi se zapravo vodila kampanja“, kaže Gogić.

Dodaje da je za Bašu iskorišćen tekst objavljen pre 13 godina, a da je bilo sasvim dovoljno što se u tom radu OVK pominje u negativnom kontekstu.  

„Naravno, to je dovoljno na Kosovu da se 'podigne prašina' zato što je to 'svetogrđe' kada neko, na bilo koji način dovodi u pitanje OVK“, kazao je Gogić.

Ističe i da to nije samo kampanja protiv Baše i Samoopredeljenja koje ga je predložilo, već i protiv Demokratske partije Kosova koja je podržala njegov izbor, a istovremeno „baštini vrednosti OVK“.

„To je takođe napad i na DPK. To je partija koja mu je omogućila da bude izabran, a reč je o stranci koja treba da baštini vrednosti OVK. Potpuno je apsurdno da je ona podržala njega. Ali, to je samo deo političke kampanje koja se vodi na Kosovu, što protiv vladajuće stranke, a što u kontekstu novog odmeravanja snaga koje predstoji na lokalnim izborima“, smatra Gogić.

Uveren je da se takve informacije plasiraju ne samo da bi se „okrnjila“ podrška Pokretu Samoopredeljenje, već i DPK.

„Ali to je legitimna i svakodnevna praksa u političkom životu. Ništa tu nije neobično“, ističe Gogić.

Ovaj politikog naglašava da je suštinski problem taj da je izbor Dimalja Baše za predsednika parlamenta „bio sticaj okolnosti“.

„Bašin izbor je sticaj okolnosti. I on je sam iznenađen što se našao na tom mestu. Reč je o tome da je postojala žešća blokada Skupštine kada je bilo nadgornjavanje između stranaka oko toga ko može biti kandidat. I na kraju je Samoopredeljenje predložilo Bašu verovatno ne očekujući da će iko da glasa za njega. To je bio blef koji nije prošao“, precizira Gogić.

Dodaje da su opozicione stranke od početka tvrdile da će podržati isključivo kandidata Pokreta Samoopredeljenje koji nije istovremeno i član tehničke vlade.

„Onda su oni konačno predložili osobu koja nije u vladi misleći da će to druge strane da odbiju kako bi rekli da su one te koje blokiraju Skupštinu. Međutim, tu su se preračunali. Tako da je izbor Baše verovatno bilo iznenađenje za sve učesnike političkog života“, smatra Gogić.