Da li su za rešenje političkog kolapsa ključevi u rukama Vjose Osmani?

Ponavljanje kandidature Aljbuljene Hadžiju u krug, za koju Samoopredeljenje već pet puta nije moglo da obezbedi 61 glas kako bi bila izabrana za predsednicu kosovskog parlamenta, nametnulo je pitanje da li za ovaj Gordijev čvor rešenje leži u rukama predsednice Vjose Osmani? Ona bi, smatraju analitičari, mogla da zatraži preporuku Ustavnog suda za situaciju u kojoj se Kosovo našlo posle izbora održanih 9. februara, a koja bi onda važila i za iste slučajeve koji bi se eventualno dešavali u budućnosti.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Ono što bi, međutim, bilo od presudne važnosti je - kako bi glasilo pitanje koje bi Osmani poslala sudu. Moralo bi da bude formulisano tako da u odgovoru suda budu jasne smernice koje bi razjasnile u kom roku moraju da se izaberu predsednik parlamenta i potpredsednici i u kom slučaju slede novi izbori, a što su tačke oko kojih se ovih dana u Prištini lome koplja.

Ovakvom potezu Osmani mogle bi da prethode konsultacije sa političkim partijama.

Demokratski institut Kosova, naime, već je pozvao predsednicu da preuzme inicijativu i da sazove hitan sastanak s liderima parlamentarnih stranaka, kako bi se razgovaralo o mogućim rešenjima krize, ocenjujući da je Skupština ušla u apsurdan ciklus ponovljenih sednica svakih 48 sati, bez ikakvih rezultata. 

Iz njenog kabineta potom je poručeno da je ona na takav sastanak spremna. 

„Predsednica Osmani već je izrazila punu spremnost za konsultacije sa liderima stranaka kad god oni to smatraju neophodnim“, saopštilo je Predsedništvo u petak.

Poslanik Alijanse za budućnost Kosova Daut Haradinaj izjavio je posle današnjeg neuspelog glasanja da smatra da bi bilo „veoma prikladno“ da predsednica pozove parlamentarne stranke na sastanak, dok je njihov koalicioni partner, lider Socijaldemokratske inicijative (Nisma) Fatmir Ljimaj poručio da će, ako bude pozvan, prisustvovati sastanku sa predsednicom, ali prema njegovim rečima, ona nema nikakvu ulogu u trenutnim političkim okolnostima.

Politički analitičar Artan Muhadžiri kaže za Kosovo onlajn da u situaciji kada je blokirano konstituisanje parlamenta predsednica Osmani nema političku moć da nametne neko rešenje, ali da bi mogla da ima veoma važnu ulogu ako bi uputila pitanje Ustavnom sudu i zatražila njegovo mišljenje.

„To je najbolji način da se ova blokada reši, a ukoliko bi se ista situacija ponovila u budućnosti, imali bismo rešenje. Sličnu situaciju sa blokiranjima imali smo 2014. godine i to je tada rešio Ustavni sud“, naveo je Muhadžiri. 

On ipak dodaje da ne misli da bi političke stranke poslušale ako bi Osmani imala neke predloge, ali da bi bilo drugačije ako bi ona zatražila mišljenje Ustavnog suda.

„To bi sa njene strane bio najbolji postupak, ne samo za ovu situaciju već i za budućnost“, kaže Muhadžiri.

Ako ne bude rešenja za situaciju u Skupštini, i univerzitetski profesor Mazljum Baraljiju smatra da bi predsednica Vjosa Osmani trebalo da pokrene slučaj pred Ustavnim sudom. 

Prema njegovim rečima, skupštinski ćorsokak ne može dalje da se produžava.

"Dužnost ove političke klase, a posebno pobedničkih partija koje su osvojile mandate u Skupštini, je da pronađu rešenje i da se ne ide ovako u nedogled. Rešenje uvek postoji kada postoji volja, razumevanje i svest o visokoj političkoj i državnoj odgovornosti političkih subjekata. Ako se to ne desi, onda predsednica zemlje ima ustavno pravo da se obrati Ustavnom sudu i trebalo bi to da učini ako se ova odiseja nastavi unedogled“, rekao je Baraljiju.

Programski direktor organizacije „Novi treći put“ Dimitrije Milić kaže da predsednica Kosova Vjosa Osmani može da bude od pomoći u razrešavanju političke krize u Prištini, ali navodi i da je pitanje da li će ona za to imati političke snage.

Milić ističe da prema dostupnim anketama javnog mnjenja Osmani spada u jednu od popularnijih ličnosti na Kosovu i da definitivno ima solidnu zapadnu podršku, i američku i evropsku u svom delovanju, što je moglo da se vidi prilikom nekih njenih poseta inostranstvu.

„Pretpostavljam da zapadni akteri imaju određeni vid poverenja da Osmani može da pomogne u razrešavanju ove političke krize, ali problem je širi od toga, tako da će njene mogućnosti biti više ograničene njenim ličnim sposobnostima i percepcijom političkih aktera na Kosovu, da li je ona u poputnosti objektivna i da li može da bude jedan vid posrednika između zaraćenih političkih frakcija. Rekao bih da ona više može da bude od pomoći nego što može da šteti, ali je pitanje naravno do kog nivoa idu njeni kapaciteti“, istakao je Milić za Kosovo onlajn.