Danska na čelu Saveta EU: Da li joj je na radaru dijalog Beograda i Prištine kojim posreduje Danac?

Kormilo Saveta Evropske unije danas je preuzela Danska. Prema programu predsedavanja koji je objavila, Zapadni Balkan će joj biti „na oku“ u sklopu podrške proširenju EU, dok se dijalog Beograda i Prištine ne pominje iako je za njega u ime Unije zadužen takođe Danac, Peter Sorensen. Dijalog, kako ukazuju sagovornici Kosovo onlajna, za Dansku na čelu Saveta biće „mikrotema“, ali se ne isključuje mogućnost da Sorensen u svom poslu u narednom periodu dobije nešto veću podršku EU.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Slogan danskog šestomesečnog predsedavanja je „Snažna Evropa u svetu koji se menja“. Najavljeno je zalaganje za odlučnu EU koja preuzima odgovornost za sopstvenu bezbednost, za jačanje evropske odbrambene industrije i ekonomske bezbednosti. 

Proširenje EU, prema njihovom programu, i dalje je geopolitička nužnost, zbog čega će biti posvećeni unapređenju pregovora o proširenju sa Ukrajinom, Moldavijom i Zapadnim Balkanom.

„Ambiciozno proširenje zasnovano na zaslugama trebalo bi da garantuje geopolitički ojačanu EU. Ovo se posebno odnosi na Ukrajinu, gde će dansko predsedavanje dati prioritet značajnom napretku, ali i na Moldaviju i Zapadni Balkan. Ovo takođe zahteva da EU bude ujedinjena i spremna za proširenje kroz prave unutrašnje reforme“, navodi se u programu.

Saradnik Instituta za evropske studije u Beogradu Milan Igrutinović tim povodom kaže da Danska načelno zagovara nastavak evrointegracija, ali da na prvo mesto stavlja Ukrajinu i Moldaviju kao „preče slučajeve“ u odnosu na Zapadni Balkan zbog spoljnopolitičke situacije, rata u Ukrajini i bezbednosne brige. 

„Danska je vrlo emotivno i mentalno investirana u taj sukob i visina danske vojne pomoći, odnosno ukupnog kapaciteta, značajno je veća od proseka Evropske unije. U tom kontekstu ona svakako gleda da pojača pozicije i Ukrajine i Moldavije u celom tom spektru. Danska je i za to da ceo splet proširenja mora biti zasnovan na zaslugama. Dakle, kako koja zemlja kandidat nešto uradi, to treba da bude validirano, ali nema gledanja kroz prste, to im je poruka“, naveo je Igrutinović za Kosovo onlajn.

On dodaje i da je Danska ostala do krajnje tačke suprotstavljena otvaranju klastera tri za Srbiju i da je jedna od retkih zemalja koje su zadržale taj stav jer je na pozicijama da u Srbiji vladavina prava i demokratske slobode otklizavaju u negativnom smeru.

„Danska ne može da pobegne sa tih pozicija i kao predsedavajuća Savetom Evropske unije i pitanje je da li ona konkretno za Srbiju nosi neki poseban zamah. Za Ukrajinu i Moldaviju, verovatno, a dve zemlje koje su sada već na neki način mini šampioni evrointegracija na Balkanu, Crna Gora i donekle Albanija, verovatno mogu očekivati jednu vrstu pozitivnog impulsa“, ocenjuje naš sagovornik.

Velika očekivanja po pitanju evrointegracija ne treba da ima ni Kosovo koje čeka odluku o zahtevu da dobije status kandidata za članstvo u EU.

„Danska nije ni posebno izraženi kritičar ni podržavalac Kosova, više prati volju većine. Ali ako kažu - kriterijumi zasnovani na zaslugama, to neće biti lako za Kosovo da im dokažu. Sa druge strane, videće u Prištini jednu vrstu političke krize, da li će biti novih parlamentarnih izbora ili ne, i njihovo pitanje biće vrlo praktično: 's kim mi to zapravo treba da razgovaramo'. Drugo, percepcija i pozicija srpske zajednice na Kosovu koja jeste pod pritiskom i dosta asertivna politika s naše strane da se to pitanje drži na dnevnom redu i da ne može tek tako da se zanemari i da se pretvara da je tamo sve sjajno, čini mi se da ima određenog efekta u Briselu. Tako da ne očekujem da dansko predsedavanje za Kosovo u tekućem kontekstu bude na bilo koji način neki zamah njihovim ambicijama“, kaže Igrutinović. 

Eventualna sinergija danskog diplomate Petera Sorensena kao posrednika u dijalogu Beograda i Prištine i danskog predsedavanja do kraja godine, prema njegovoj oceni, u dijalogu možda može imati nekog efekta na nižem taktičkom nivou, ukoliko budu zainteresovani da se kao predsedavajući Savetu EU posvete temi koja uopšte ne predstavlja špic njihovih interesovanja i koja je za njih mikrotema.  

Vetar u leđa eventualno bi mogao da se da temama koje su više deo tehničkog dijaloga, a ne onim koje pripadaju visoko-političkom nivou.

„Neki praktični koraci u okviru teme nestalih mogli bi da donesu Sorensenu lične poene, a da i EU može da kaže: 'Evo, načinili smo neki konkretan pomak'. Ukoliko budu držali svoje ambicije relativno niskim i praktičnim, mogu da predstave da su napravili neki pomak, tako što će se, recimo, baviti integrisanim upravljanjem granicom, nekim proceduralnim stvarima u vezi sa prelaskom vozila ili trgovinom. Ukoliko budu imali veće ambicije i budu očekivali neki značajan politički zamah, od toga zaista neće biti ništa“, mišljenja je Igrutinović.

Članica Foruma za međunarodne odnose Branka Latinović ocenjuje da će se Danska na čelu Saveta EU u narednih pola godine verovatno više baviti Kosovom nego Poljska koja je na tom mestu bila prethodnih šest meseci, s obzirom da iz te zemlje dolazi i izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Peter Sorensen. 

„Oni će sigurno želeti da ga podstaknu i da ga istaknu, da ne bude samo u senci Kaje Kalas, nego da ima odgovarajuće aktivnosti koje će biti vidljive i prepoznatljive. Međutim, čini mi se da je tokom ove godine pitanje Kosova i Metohije, vezano i za vraćanje u punom kapacitetu pregovorima između Beograde i Prištine, više prepušteno Evropskoj komisiji i visokoj predstavnici za spoljnu politiku, nego što se time bavi Savet EU. Savet nije uradio nešto da bi pokrenulo pregovarački proces u smislu da bude efektniji“, kaže Latinović za Kosovo onlajn.

Koliko će se Danska baviti dijalogom, kako dodaje, zavisi i od drugih događaja.

„Ne bih isključila da EU sada prevashodno bude usmerena prema Bliskom istoku, pre svega Iranu, s obzirom na obaveze koje EU ima, odnosno njene članice Francuska i Nemačka, kao i Velika Britanija kao bivša članica jer su strane nuklearnog sporazuma o Iranu. Ne bi me iznenadilo da Evropska unija sada prevoshodno bude usmerena u tom pravcu, zajedno sa SAD-om. Naravno da će Tramp želeti da bude glavni u vezi sa sporazumom, ali svaki sporazum je višedimenzionalan i sama primena sporazuma zavisiće i od EU i od Agencije za atomsku energiju“, navodi Latinović.

Iako je Danska sada predsedavajuća Savetom EU, politički analitičar Nedžmedin Spahiju kaže za Kosovo onlajn da ona nije vodeća država EU, jer su to Nemačka i Francuska koje određuju politiku EU i prema Kosovu i prema svim ostalim stvarima.

„Sve zemlje članice EU imaju određenu ulogu, srazmerno jačini države, a Danska nije jedna od većih činilaca EU. To što je Peter Sorensen iz Danske možda će značiti veću podršku dok je Danska predsedavajuća ali ne mora da znači mnogo jer stavovi EU su na nivou cele zajednice. Kako će on kao posrednik da vodi dijalog zavisiće ne samo od podrške koju on ima od strane poslodavaca, već i od toga koliko je sposoban da vodi te razgovore a koji bi sada trebalo da budu u vezi izvršavanja onog što je već dogovoreno jer je to glavno. Svaki dogovor dok se ne izvrši, nije dogovor“, ističe Spahiju.