Igrutinović: Dijalog Beograda i Prištine nije u špicu interesovanja Danske kao predsedavajuće Savetu EU

Eventualna sinergija Petera Sorensena kao danskog diplomate i danskog predsedavanja Savetu Evropske unije do kraja godine možda može imati nekog efekta na nižem taktičkom nivou u dijalogu, ukoliko oni budu zainteresovani da se kao predsedavajući posvete temi koja uopšte ne predstavlja špic njihovih interesovanja, kaže za Kosovo onlajn saradnik Instituta za evropske studije u Beogradu Milan Igrutinović.

Danska bi kao predsedavajuća Savetu EU, kako smatra, mogla da da vetar u leđa dijalogu Beograda i Prištine eventualno u vezi sa temama koje su više deo tehničkog dijaloga, a ne onim koje pripadaju visoko-političkom nivou.

„Neki praktični koraci u okviru teme nestalih mogli bi da donesu Sorensenu lične poene, a da i EU može da kaže: 'Evo, načinili smo neki konkretan pomak'", navodi Igrutinović.

Na visokom političkom nivou, odnosi predsednika Vučića i Aljbina Kurtija, kako ukazuje, veoma su loši. 

„Kosovska pozicija spram ukupnih pregovora i svojih ranijih preuzetih obaveza je dobro poznata, odnosno, vrlo je negativna. U diplomatskom koru Evropske unije ona se takvom i doživljava. Tako da ukoliko budu držali svoje ambicije relativno niskim i praktičnim, oni mogu da predstave da su napravili neki pomak, tako što će se, recimo, baviti integrisanim upravljanjem granicom, nekim proceduralnim stvarima u vezi sa prelaskom vozila ili trgovinom. Ukoliko budu imali veće ambicije i budu očekivali neki značajan politički zamah, mislim da od toga zaista neće biti ništa“, ocenjuje naš sagovornik.

Što se tiče politike proširenja Evropske unije, Igrutinović navodi da Danska načelno zagovara njen nastavak, ali da na prvo mesto stavlja Ukrajinu i Moldaviju kao „preče slučajeve“ u odnosu na Zapadni Balkan zbog spoljnopolitičke situacije, rata u Ukrajini i bezbednosne brige. 

„Danska je vrlo emotivno i mentalno investirana u taj sukob i visina danske vojne pomoći, odnosno ukupnog kapaciteta, značajno je veća od proseka Evropske unije. U tom kontekstu ona svakako gleda da pojača pozicije i Ukrajine i Moldavije u celom tom spektru. Danska je i za to da ceo splet proširenja mora biti zasnovan na zaslugama. Dakle, kako koja zemlja kandidat nešto uradi, to treba da bude validirano, ali nema gledanja kroz prste, to im je poruka“, navodi Igrutinović.

Dodaje i da je Danska ostala do krajnje tačke suprotstavljena otvaranju klastera tri za Srbiju i da je jedna od retkih zemalja koje su zadržale taj stav jer je na pozicijama da su u Srbiji vladavina prava i demokratske slobode sve lošije i da otklizavaju u negativnom smeru, što ne može da se toleriše. 

„Ona ne može da pobegne sa tih pozicija i kao predsedavajuća Savetu Evropske unije i pitanje je da li ona konkretno za Srbiju nosi neki poseban zamah. Za Ukrajinu i Moldaviju, verovatno, a dve zemlje koje su sada već na neki način mini šampioni evrointegracija na Balkanu, Crna Gora i donekle Albanija, verovatno mogu očekivati jednu vrstu pozitivnog impulsa. Srbija, čini mi se da u kontekstu naše unutrašnje političke situacije, to ne može očekivati“, ocenjuje naš sagovornik.

Velika očekivanja po pitanju evrointegracija ne treba da ima ni Kosovo koje čeka odluku o zahtevu da dobije status kandidata za članstvo u EU.

„Danska nije ni posebno izraženi kritičar ni podržavalac Kosova, više prati volju većine. Ali ako kažu - kriterijumi zasnovani na zaslugama, to neće biti lako za Kosovo da im dokažu. Sa druge strane, videće u Prištini jednu vrstu političke krize, da li će biti novih parlamentarnih izbora ili ne, i njihovo pitanje biće vrlo praktično: 's kim mi to zapravo treba da razgovaramo'. Drugo, percepcija i pozicija srpske zajednice na Kosovu koja jeste pod pritiskom i dosta asertivna politika s naše strane da se to pitanje drži na dnevnom redu i da ne može tek tako da se zanemari i da se pretvara da je tamo sve sjajno, čini mi se da ima određenog efekta u Briselu. Tako da ne očekujem da dansko predsedavanje za Kosovo u tekućem kontekstu bude na bilo koji način neki zamah njihovim ambicijama“, zaključuje Igrutinović.