Diverzija ili loša režija: Kome odgovaraju incidenti na Kosovu?

Poslednji u seriji incidenata, eksplozija u kanalu Ibar-Lepenac kod Zubinog Potoka, dovela je do dodatnih napetosti na severu Kosova, ali i na relaciji Beograd-Priština. Hitan sastanak nove evropske komesarke za spoljnu politiku i bezbednost Kaje Kalas sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem ipak je samo jedna od kockica u mozaiku novonastale krize. Za sagovornike Kosovo onlajna ključno pitanje koje vodi do svih odgovora je kome odgovaraju incidenti i stvaranje novih tenzija na Kosovu.

Piše: Arsenije Vučković

„Nenormalna situacija. U normalnnim zemljama ovoliko policije nigde nema“, ovako opisuje srpsku zbilju, poslednjih nekoliko dana na severu Kosova jedan od meštana Severne Mitrovice.

Pojačano prisustvo specijalne, regularne i policije u civilu, pretresi i privođenja, poslednjih meseci uobičajena su „koreografija“ u četiri opštine na severu.

Nakon eksplozije u kanalu Ibar-Lepenac situacija se, kada je reč o srpskoj zajednici, dodatno pogoršala.

„Srbija kopira ruske metode da ugrozi Kosovo i našu regiju u celini, ali će ona doživeti neuspeh jer nas podržavaju naši evropski i saveznik SAD“, izjavio je Kurti na vanrednoj konferenciji za novinare.

Medijima se obratio i predsednik Srbije koji je poručio da su ove optužbe pokušaj velikog i žestokog hibridnog napada na Srbiju.

On je kazao da Srbija insistira na detaljnoj istrazi.

„Naš najveći interes je da se sazna istina, ne postoji ništa važnije“, podvukao je Vučić.

Istragu, i to međunarodnu, zahtevaju i evroposlanici.

U diskusiji pred Odborom za spoljnu politiku EP o eksploziji na kanalu Ibar-Lepenac kod Zubinog Potoka, oni su juče zatražili međunarodnu istragu o tom napadu i dokaze o umešanosti Srbije.

Kosovska ministarka spoljnih poslova Donika Gervala ponovila optužbe na račun zvaničnog Beograda, uz tvrdnje da „Srbija radi po ruskom scenariju“.

Američki ambasador u Prištini Džefri Hovenijer, nakon jučerašnjeg sastanka ambasadora država Kvinte i EU sa premijerom Kurtijem rekao je da SAD osuđuju napad, ali da u ovom trenutku ne mogu da okrive nikoga.

Za kooordinatora Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 35 Dragišu Mijačića ključno pitanje je ko je od ovog incidenta imao najveće koristi.

„Ako su krivi lokalni Srbi, zašto sada - kada su imali poslednjih 25 godina da deluju? Uzmite u obzir sve što su prošli od 1999. godine, ali kanal je sve ovo vreme ostao netaknut i siguran”, naveo je Mijačić na svom nalogu na društvenoj mreži „X“.

Špekulacije i međunarodni kontekst

Viši savetnik ISAK fonda Marko Savković ne očekuje da će se do kraja rasvetliti istina o eksploziji u kanalu Ibar-Lepenac, a da ovakvi incidenti i njihov „tajming“ načelno više odgovaraju Prištini kako bi uspostavila punu kontrolu i na sever Kosova uvela Kosovske bezbednosne snage.

„Načelno, oni više odgovaraju Prištini jer u toj situaciji Priština može da zahteva uspostavljanje pune kontrole, a u ovom slučaju puna kontrola znači i mogućnost raspoređivanja kosovskih snaga bezbednosti, odnosno kako oni kažu, vojske Kosova na severu. Međutim, kontrola koju su oni uspostavili već je, rekao bih, vrlo značajna. Faktički ostaje samo Kfor kao akter koji reaguje u trećoj instanciji i on je, prema informacijama sa kojima raspolažemo, zabranio da se to raspoređivanje desi već sada“, kaže Savković za Kosovo onlajn.

Dodaje da u nedostatku dovoljno informacija takođe može da se govori i o mogućoj odgovornosti nekih aktera iz Beograda kojima odgovara da se situacija dodatno zakomplikuje tako što žele da prikažu da je suživot nemoguć što onda vodi ka nekim radikalnim rešenjima.

Kao treću opciju Savković navodi mogućnost da je ovaj događaj trebalo da defokusira pažnju javnosti sa nekih drugih problema.

„U ovom trenutku, gledajući način na koji su reagovali partneri, i Kosova i Srbije, ovo objašnjenje koje je Kurti uzeo negde će dobiti na prostoru. Ne kažem da će na kraju ono sigurno biti prihvaćeno, ali dobiće na prostoru. Kurti će imati priliku da predstavi svoj narativ koji prati ovaj incident“, smatra Savković.

Ipak, pesimista je da će ovaj događaj do kraja biti rasvetljen.

„Ne očekujem nikakav rasplet zato što ono u svojoj istrazi budu došle vlasti u Prištini, Beograd neće prihvati. Jeste, tačno je da je predsednik u svom obraćanju najavio punu saradnju Beograda i spremnost. To je i ranije bilo najavljivano, međutim, ne možemo baš da kažemo da je istraga u slučaju Banjske došla do nekog zadovoljavajućeg kraja“, kaže Savković.

Istovremeno, ne očekuje ni da će se istraga koju je započela Priština odmaći dalje od početka.

„Jeste jedan broj ljudi priveden, uhapšen. Sigurno će tu neki predmet biti podignut, ali jedna od dve strane sigurno neće biti zadovoljna sa onim do čega se u istrazi dođe. S druge strane, iz ugla Prištine, njihov pristup ovom celom događaju, istraga u koju bude upućena i međunarodna zajednica u jednom delu, dakle, nastojanje da se odgovorni privedu pravdi, uvek će naići na podršku njihovih međunarodnih partnera i predstaviće ih kao konstruktivnog aktera - nešto što oni baš i nisu bili poslednjih godina“, naglašava Savković.

Upitan da li događaj u Zubinom Potoku i podizanje tenzija ima svoj „tajming“ u međunarodnim okvirima, ovaj analitičar ironično primećuje da je u regionu Zapadnog Balkana „uvek pravi tajming za loše stvari“.

„Na našu nesreću tajming za loše stvari u ovom regionu izgleda da je uvek pravi. Ali, ovde zaista imamo jedan međunarodni kontekst gde puno značajnih ljudi odlazi, puno značajnih ljudi u budućnosti dolazi na svoje pozicije. Ti ljudi se sada upoznaju sa 'predmetom' ili referatom Zapadnog Balkana i onim što je dijalog Beograda i Prištine. Ovako se uvode u temu na jedan način koji uvek pogoduje jednoj strani“, smatra Savković.

Dodaje da ne želi da daje prostora teorijama zavere u kojima se za poslednje događaje optužuju ili Priština ili Beograd zato što je istina uvek „negde u sredini“.

„Ali, isto tako se plašim da mi zapravo punu istinu i ko je odgovoran za ovo što se desilo pre nekoliko dana nećemo do kraja ni saznati“, zaključuje Savković.

„Treći akter“ i frakcije

S druge strane, programska menadžerka nevladine organizacije Nova društvena inicijativa iz Severne Mitrovice Milica Andrić Rakić kaže u razgovoru za Kosovo onlajn da Beogradu i Prištini najmanje trebaju incidenti na severu Kosova i da eksplozija u kanalu Ibar-Lepenac može da proizvede ozbiljna etnička previranja i međuetničko nasilje na celom Kosovu.

„Različiti su akteri koji mogu da odgovaraju za incidente na severu Kosova. Zapravo mislim da i zvanični Beograd i Priština poslednji na uslovno rečeno listi osumnjičenih kojima ovde trebaju ozbiljni incidenti. Dakle, Prištini ovde treba kontrolisana tenzija, dok Beogradu ne odgovaraju tenzije, pogotovo ne ovako velike koje mogu da izazovu velika etnička previranja i međuetničko nasilje na Kosovu“, ističe Andrić Rakić.

Smatra da je reč o nekom „trećem akteru“ ili nekoj od frakcija unutar Beograda i Prištine koje su radikalnije nego sami zvaničnici.

„Ali u ovom trenutku je to potpuno nebitno. Ovo je bilo nešto što je trebalo i moralo da se spreči. Ovo se dogodilo zbog toga što smo mi već tri godine u konstantnoj atmosferi krize, straha, netrpeljivosti. To je stvorilo odlične uslove za bilo kog ko želi da bude ovako destruktivan, da ostvari tu vrstu malignog uticaja i da ugrozi kvalitet života stotine hiljada ljudi“, ističe Andrić Rakić.

Naglašava da je miniranje kanala Ibar-Lepenac bio ne samo veoma neodgovoran, već i veoma opasan čin.

„I dalje je opasan. Na Kosovu nema svesti o tome da kriza još nije gotova i da mi nismo ni na početku radova na finalnoj sanaciji te štete koja je nastala. Za mene je najveća odgovornost na svim onim aktrerima koji su mogli da smire situaciju odavno, a nisu i načinili Kosovo ovako ranjivim za ovakve vrste sabotaža i diverzija od strane bilo koga kome odgovaraju incidenti ili previranje u regionu“, precizira Andrić Rakić.

Kosovski premijer je za ovaj događaj optužio Srbiju, ali programska menadžerka Nove društvene inicijative kaže da ne može da vidi interes Beograd zato što je došlo do ugrožavanja snabdevanja strujom i vodom na stotine hiljada ljudi.

„Mislim da kosovske institucije nisu dovoljno iskrene prema građanima kada objašnjavaju koliki može biti efekat ove sabotaže na kvalitet njihovog života i mislim da će to uticati u narednim nedeljama na kvalitet međuetničkih odnosa i da to može da proizvede veće incidente poput, nadam se ne u toj razmeri, nečeg poput 2004. godine. Iz tog ugla stvarno ne vidim kako to može da odgovara Beogradu“, zaključuje Andrić Rakić.

Odmotavanje enigme

Na drugoj strani Kosova, u Prištini, profesor ustavnog prava Mazlum Baraljiu smatra da bez obzira na iznete optužbe istraga i sudski postupak bi trebalo da pokaže ko je odgovoran za eksploziju u kanalu Ibar-Lepenac.

Ističe da je jasno da mnogim, destruktivnim centrima moći ne odgovara mir na Balkanu.

„Niko ne zna ko je šta učinio, ali ta enigma je polako počela da se odmotava. Oglasili su se određeni nosioci vlasti, ali te tvrdnje trebaju da se dokazuju u institucionalnom, sudskom postupku“, kaže Baraljiu za Kosovo onlajn.

Komentarišući tvrdnje premijera Aljbina Kurtija o direktnoj umešanosti Srbije, Baraljiu kaže da je od dolaska na vlast, Aleksandar Vučić vodio politiku koja je bila nauštrb Kosova.

„Ta namera je javno rečena od strane određenih političara, pa ako hoćete i od Vučića da oni nikada neće priznati Kosovo kao nezavisnu državu“, rekao je Baraljiu.

Kaže da je to pokazao ne samo slučaj Banjska nego i mnogi događaji pre i posle toga.

„Zapravo, odustajanje (predstavnika Srba) od institucija. To je dogovor koji je postignut potpisima sporazuma u Briselu i predsednika Vučića, Dačića, ali i drugih predstavnika Srbije i Kosova“, objasnio je Baraljiu.

Smatra da ni vlasti u Prištini, ali ni u Beogradu ne mogu optuživati bez dokaza i da bi sve trebalo da se prepusti pravosudnim organima.

 „Ako je to urađeno od strane neke ’nevidljive ruke’, odnosno organizovanog kriminala koji nema podršku bilo koje države, u ovom slučaju Srbije, onda naravno treba istražiti, kao što je Vučić i iskazao spremnost da će sarađivati i da će čak priznati istragu koju svi vode, uključujući i međunarodne učesnike“, istakao je ovaj profesor.

Smatra da je i poslednji incident rezultat destruktivnih centara moći koje vidi ne samo u Rusiji i Pekingu, nego i u drugim delovima sveta.

„Zapravo nikome niti su trebali ovi konflikti iz devedesetih godina, nažalost na ovom božijem prostoru Balkana, kao što ne trebaju ni danas ni sutra. Ali ima takvih snaga, mračnih centara moći koji nažalost ne žele da se događaju pozitivne stvari, da se izaberu sredstva koja su demokratska, ljudska, humana, narodna. Koriste se druga sredstva, politike koje su nažalost više destruktivne, manje konstruktivne i sigurno neke ideje i ideologije koje nigde ne vode. Rat nigde ne vodi, ni za koga nije dobar. Pod uticajem rata između Rusije i Ukrajine određene snage žele da dođe do turbulencije. Tu je naravno i Peking, ali i drugi centri moći u celom svetu“, smatra Baraljiu.

Idealan tajming i posledice

Ipak, istoričar Stefan Radojković u razgovoru za Kosovo onlajn ocenjuje da ne treba očekivati rezultate u istrazi.

Ono što se može očekivati, ističe, jeste da će ovaj incident dovesti do još većeg prisustva policijskih jedinica i „ohrabrivanja“ srpske zajednice da se isele.

„Ne očekujem nikakve rezultate. Očekujem da će doći do nekih političkih izjava, da će i ako dođe do nekih preliminarnih nalaza što se tiče barem istraživanja samog slučaja, da će oni biti zakopani pod morem informacija koje će doći verovatno od prištinske administracije“, naglašava Radojković.

Od Srbije očekuje da će imati konstruktivan pristup, ali da će ovaj incident najviše odraziti na srpsku zajednicu na Kosovu.

„Ono što će biti konkretne posledice na terenu to je da će verovatno severne opštine Kosova i Metohije biti još više ispunjene policijskim stanicama, policijskim jedinicama, da će pokušavati na svaki način vršiti pritisak na srpsko stanovništvo i 'ohrabrivati' njihovo iseljavanje ili barem otežavati im život. Naravno, sve je ovo deo priprema za predstojeće izbore za prištinsku administraciju koji su zakazani za februar sledeće godine“, smatra Radojković.

Upitan da li bi ovaj događaj mogao da se poveže sa ranije najavljenom večerom koju za lidere Zapadnog Balkana danas organizuje novi predsednik Evropskog saveta Antonio Košta, ovaj istoričar smatra da je reč o „idealnom tajmingu“ koji nije vezan samo za ovaj događaj.

„Očekuje se da EU imati više sluha za administaciju Aljbina Kurtija, ali je tajming pravljen i uoči preuzimanja Bele kuće i Ovalne kancelarije od strane Donalda Trampa. Negde su u prištinskoj administraciji shvatili da SAD neće menjati svoj glavni strateški pravac delovanja, ali da nova administracija nije blagonaklona prema Aljbinu Kurtiju, te da na ovaj način on pokušava, s jedne strane da zadrži pogled SAD i na ovom delu sveta koji defakto nije prioritet za američku administraciju. Ali, i da bude naravno u dobrim odnosima sa Evropskom unijom i verovatno sa nemačkom administracijom koja je isto tako faktički odlazeća. Jer, trendovi u međunarodnoj politici se menjaju i ne u korist trenutne administacije Aljbina Kurtija“, precizira Radojković.

Smatra da se zasnovano može tvrditi da eksplozija u kanalu Ibar-Lepenac mnogo više odgovara Prištini nego Beogradu.

„Čini se da Prištini više odgovara, jer Beograd od slučaja Banjske u stvari treba, i čini mi se da to i čini, da izbegava bilo kakvu povezanost sa bilo kakvim aktima nasilja koji se dešavaju na Kosovu i Metohiji. Dakle, može se reći, zasnovano tvrditi da bi od ovoga imala više koristi Priština, s tim što se pokazuju određene slabosti Prištine“, smatra Radojković.

Objašnjava da se ta slabost vidi u činjenici da je do incidenta došlo i pored velikog broja pripadnika policije na severu Kosova.

„Imate četiri severne opštine na Kosovu i Metohiji koje su ispunjene pripadnicima kosovske policijske službe. I, ako je neko uspeo sada ovo da uradi onda se postavlja pitanje njihove efikasnosti, kako je tako nešto uspelo da im promakne. A, ako im nije promaklo, znači da su dozvolili i verovatno da su to na neki način i podržali, jer to zapravo ide u korist prištinskoj administraciji“, kaže Radojković.

Upozorava i da se jezero Gazivode nalazi na obe strane administrativne linije i da je od vitalnog značaja za energetsku infrastrukturu Kosova, ali i za vodosnabdevanje jednog dela Kosova.

„Pa vi sad možete zamisliti ako je toliko osetljiva ta infrastruktura koja se nalazi na obe strane administrativne linije, koliko je onda održivo bilo šta u vezi prištinske administracije“, ističe Radojković.

Smatra da je cilj nedavnog incidenta pre svega bila da se zadrži međunarodna pažnja na Kosovu.

„Oni sada pokušavaju da iskoriste ovu trenutnu situaciju nakon izbora za predsednika SAD da dodatno eskaliraju odnose između Srbije i Prištine i naravno da eskaliraju situaciju na severu Kosova kako bi privukli pažnju ili zadržali pažnju međunarodne javnosti na pitanju Kosova i njihovog pokušaja da se prizna kakva- takva nezavisnost prištinske administracije. Nešto slično smo videli i u odnosima između Ukrajine i Rusije. Takođe smo videli sada i u Siriji. Dakle, dolazi do eskalacija, do određenih lokalnih aktera kako bi određene teme i dalje ostale u fokusu međunarodne zajednice. Zato i ne čudi narativ koji Aljbin Kurti redovno koristi, a to je da Srbija i Rusija pokušavaju da izvrše destabilizacije regiona što je zapravo samo pokušaj uključivanja drugih spoljnih aktera u pitanja između Srbije i Prištine“, precizira Radojković.