Dokle seže pogled iz Centralne i Južne Amerike, do Beograda ili Prištine?

Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić prisustvovao je krajem prošle nedelje Generalnoj skupštini Organizacije američkih država koja, između ostalih, okuplja zemlje Latinske Amerike i Kariba. Upravo iz ovog dela sveta došlo je do prvog otpriznavanje nezavisnosti Kosova, a analitičari tvrde da bi uskoro mogla da uslede i nova. Za sagovornike Kosovo onlajna, i Beograd i Priština čine sve kako bi ojačali svoje pozicije i pridobili što više saveznika upravo na kontinentima koji bi mogli da „pomute računicu".

Piše: Đorđe Barović

Republika Surinam, sa severo-ističnog dela Južne Amerike prva je zemlja koja je 2017. godine povukla priznanje nezavisnosti Kosova. Nakon nje to je do sada učinilo 28 država širom planete.

Poslednja zemlja koja je priznala Kosovo je Sudan.

Kosovska predsednica Vjosa Osmani to je saopštila 12. aprila preko društvene mreže „X“ i nakon susreta sa ministrom spoljnih poslova ove zemlje Ali Jusef Ahmed al Šarifom u Austriji.

Za vlasti u Prištini to je 119. zemlja koja je priznala kosovsku nezavisnost, ali prema računici Beograda reč je o 85. priznanju. 

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je najavio da bi ova „matematika“ mogla da se promeni, odnosno da će uskoro biti „iznenađenja iz dva različita kraja sveta po tom pitanju“.

Moguća otpriznavanja

Bivši ambasador Srbije u Meksiku Milisav Pajić kaže u razgovoru za Kosovo onlajn da je politička situacija u Centralnoj i Latinskoj Americi takva da bi najmanje pet država moglo da povuku odluku o priznanju Kosova.

Naglašava da je za Srbiju to veoma važno, posebno u Ujedinjenim nacijama.

„Svaka država, članica UN ima jedan glas u Generalnoj skupštini, posebno kada su na dnevnom redu ovakva pitanja koja se tiču situacije u našoj južnoj pokrajini. Vrlo je važno da rezolucije koje se podnose na štetu Srbije ne mogu da dobiju preovlađujuću većinu u Generalnoj skupštini“, naglašava Pajić.

Ističe da bi u Centralnoj Americi Srbija mogla da proizvede povlačenje priznanja Kosova u Panami i Kostarici, a da u Južnoj Americi najmanje tri zemlje koje su priznale Kosovo mogu da promene tu odluku.

„Jedna je Peru gde mislim da postoje ozbiljne mogućnosti da se izdejstvuje povlačenje priznanja takozvanom Kosovu. Imali smo tamo 'Elektroprojekt' koja je jedna od kultnih firmi koja je bila uključena u mnoge njihove investicione radove, kao projekat 'Ćira - Piura', navodnjavanje pustinjskog dela Perua“, smatra Pajić.

Kolumbiju izdvaja kao drugu državu koja je donedavno tradicionalno vodila proameričku politiku.

„Međutim, u ovom trenutku tamo je na vlasti jedna levičarska garnitura koja pravi otklon prema SAD. mislim da je sada možda momenat da se sa nekim prisustvom, posetom naše delegacije na visokom nivou i otvaranjem političkog dijaloga sa Kolumbijom“, navodi Pajić.

Dodaje da je reč o državi koja je druga po broju stanovnika, ali i važan regionalni činilac.

„Sada postoji povoljna atmosfera da pokušamo ozbiljne kontakte i dijalog na tu temu“, naglasio je bivši ambasador Srbije u Meksiku.

Kao treću zemlju, za koju tvrdi da bi „najlakše“ mogla da promeni svoj stav o Kosovu, apostrofira Gvajanu.

„Sa njom smo imali jako dobre odnose u vreme Pokreta nesvrstanih. Bivša Jugoslavija je bila za njih na neki način idol. Ona je i dalje članica Pokreta nesvrstanih i mislim da tu postoje izgledi da se nešto uradi“, uveren je Pajić.

Dodaje da u grupi zemalja koje bi takođe mogle da promene stav u odnosu na kosovsku nezavisnost jesu i Dominikanska republika gde je veliki broj srpskih iseljenika, ali i Belize - nekadašnji Britanski Honduras.

„Kroz neke kulturne, ekonomske projekte moglo bi da se uradi nešto da oni pristupe otpriznavanju takozvanog Kosova, jer mislim da je to zemlja kojoj bi Srbija mogla da pruži odgovarajuću vrstu pomoći, od stipendija, investicionih projekata… Mislim da bi tu moglo da se nešto uradi“, kaže Pajić.

Kada je reč o zemljama Latinske Amerike koje su čvrsto na strani kosovske nezavisnosti ističe Salvador i Honduras.

„Tu su šanse vrlo male. Nemamo, sem Meksika ni jednu ambasadu u tom regionu. Imamo Kubu, ali ona pokriva više ove karibske zemlje nego Centralnu Ameriku. Bez neposrednog prisustva naših predstavnika, ambasada i diplomatskih predstavništava vrlo teško može da se utiče na lokalne političke elite da uzmu u obzir i argumente protiv priznavanje tzv. Kosova“, navodi Pajić.

Zajednički saveznici

S druge strane, bivši ambasador Kosova u Italiji Aljbert Prenkaj smatra da Kosovo i Srbija zapravo imaju iste saveznike na zapadnoj hemisferi i da su svi zainteresovani da im olakšaju i pomognu u normalizaciji odnosa, ali i priključenju Evropskoj uniji do 2030. godine.

„Mislim da Kosovo i Srbija imaju te iste saveznike koje su zainteresovani da olakšaju i pomognu da se postigne veoma važan pravno obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa. EU i SAD, pa i Rusija i Kina su zainteresovani da se obe države, Kosovo i Srbija, sporazumeju da rade zajedno na ekonomskoj saradnji i konačno obe postanu punopravne članice EU kao i sve ostale zemlje regiona do 2030. godine“, kaže Prenkaj za Kosovo onlajn.

Komentarišući ulogu zemalja Centralne i Južne Amerike u tom procesu Prenkaj je naglasio da je Zapadni Balkan „neuralgična raskrsnica“ za koju su svi zainteresovani.

„I Kosovo i Srbija kao neuralgične raskrsnice poluostrva jugoistočne Evrope su od posebnog značaja za mir i stabilnost a šta više za ekonomski razvoj oba društva i građana. Zato mislim da je naš region deo interesne sfere zapadne hemisfere, a tu šire mislim ne samo na zemlje Zapadnog Balkana, već i Grčku, Bugarsku, Rumuniju, Hrvatsku i Sloveniju“, precizira ovaj analitičar.

Podsećajući da je Briselski dijalog omogućio i proces normalizacije odnosa, Prenkaj ističe da je dijalog doprineo da su „Kosovo i Srbija faktori mira i stabilnosti u jugoistočnoj Evropi“.

„Proces dijaloga sam po sebi je bio faktor mira, bezbednosti i stabilnosti u regionu“, naglašava.

Precizira da „zapadna hemisfera“ želi da unapredi saradnju i sa Prištinom i sa Beogradom, a da je rezultat toga činjenica da je Kosovo tokom godina postalo punopravan član regionalnih inicijativa: od Berlinskog procesa, Zapadnog Balkana 6, Regionalne saradnje mladih (RAYCO), Saveta za regionalnu saradnju (RCC).

„Moram istaći da kao što je Kosovo kao nova država projekat zapadne hemisfere, i Srbija je značajan saveznik zapadnih Zemalja, EU i SAD pa i Natoa. Iako se doktrina spoljne politike Srbije sprovodi na četiri stuba: Vašington, Brisel, Moskva, Peking, moje je mišljenje je da iako zbog potrebnog balansa čuva bliske odnose sa Moskvom, ona ima veoma intenzivnu saradnju i sa EU, odnosno Parizom, Berlinom, Budimpeštom, a posebno sa SAD. Takođe, Srbija ima dobre odnose i sa Natom. Iako je Srbija neutralna, ne zaboravimo da je ona u Partnerstvu za mir sa ciljem da unapredi stabilnost i bezbezbednost u čitavoj Evropi“, naglašava Prenkaj.

Strateške „tačke“

Bivši diplomata Zoran Milivojević smatra da su Centralna i Južna Amerika važni za strateške interese Srbije, posebno po pitanju Kosova i da zemlje ovog dela sveta shvataju važnost poštovanja međunarodnog prava i teritorijalnog suvereniteta.

„Centralna i Južna Amerika je važan prostor za naše strateške interese, posebno kada je reč o Kosovu i Metohiji. Treba podsetiti da tu figuriraju važne države koje nisu priznale samoproglašenu nezavisnost počev od Meksika, Brazila, Argentine, Venecuele, Kube… I ovaj niz malih, Karibskih zemalja od kojih je počeo proces otpriznavanja“, ističe Milivojević u razgovoru za Kosovo onlajn.

Podseća da je Surinam prva država u ovom delu sveta koja je 2017. povukla priznanje Kosova, a da je nedavno učešće ministra spoljnih poslova Marka Đurića na Generalnoj skupštini Organizacije američkih država samo potvrdilo jake bilateralne odnose Srbije i zemalja ovog dela sveta.

„To je nešto što je uspostavljeno za njegovog mandata, dok je bio ambasador u Americi. “, ističe Milivojević.

Kaže da je prisustvo Srbije na ovom samitu bilo važno za bilateralne susrete i ključne poruke.

„Pod jedan da se potvrdi naš interes za bilateralne odnose sa ovim zemljama i pod dva argumenti koji su važni za naše ključno pitanje, Kosovo i Metohiju, ne samo prema zemljama koje su otpriznale ili ne priznaju, nego generalno prema tim zemljama. To je važan kontinent i tu još ima zemalja prema kojima moramo da delujemo vezano za Kosovo i Metohiju“, smatra Milivojević.

Objašnjava da diplomatski uspeh Srbije treba tumačiti kroz njen principijelan stav.

„Mi podjednako tretiramo svaku od tih zemalja, i ove najmanje, kao što su Santa Lucija ili Trinidad i Tobago, ili neka od tih manjih zemalja u odnosu na velike. Svaki taj glas u Ujedinjenim nacijama vredi isto. I mi davajući značaj tim zemljama u stvari gradimo jedan poseban nivo poverenja“, ističe ovaj diplomata.

Upitan koliko su zemlje Centralne i Južne Amerike uopšte upoznate sa pitanjem Kosova, Milivojević kaže da je u „ozbiljnom diplomatskom radu i kontaktima predočena cela situacija“.

„Ono što je najvažnije u celoj priči je taj stav o suverenitetu i osećaj tih zemalja koliko je to važna tema, koliko je važno poštovati principe međunarodnog prava. Pogotovo za male zemlje koje su suočene sa silom i sa nametanjem interesa velikih sila“, objašnjava Milivojević.

Rezultat takve politike je, precizira, da Srbija u ovom delu sveta „dobro stoji“, ne samo kada je reč o nemenjanju njihovog stava po pitanju Kosova, već i kada je reč o bilateralnim odnosima.

„Mi apsolutno dobro stojimo i ne samo vezano za ovu potvrdu, već vezano i za naše bilateralne odnose sa Brazilom, Meksikom, Argentinom, Venecuelom, Kubom… Dakle, sa državama koje su noseće u tom regionu na stavu da ne priznaju kosovsku nezavisnost. Za nas je to kapital koji nema cenu. To je barijera koju Priština ne može da probije“, naglašava Milivojević.

Dodaje da je uspeh srpske diplomatije veći kada se zna da je većina ovih država u zoni uticaja SAD.

„Amerika nije uspela da nametne pitanje kosovske državnosti na tom prostoru. To naročito treba zahvaliti ovim velikim, značajnim državama koje drže do principa suvereniteta. To su Meksiko, Brazil, to je Venecuela. Oni čvrsto stoje na tim pozicijama i mislim da je to za nas jedno od najvažnijih područja pored Afrike na kome branimo princip i koja predstavlja branu pokušaja da se kosovska državnost potvrdi“, uveren je Milivojević.