Formiranje Skupštine „u minut do 12“: Veće šanse za dogovor o svim institucijama ili manevar Samoopredeljenja?

Da je Skupština Kosova formirana odmah po potvrđivanju konačnih rezultata izbora, poslanici u novom sazivu možda su već mogli da se bave brojnim nacrtima zakona koji su na čekanju. Zakazivanje konstitutivne sednice Skupštine u „minut do 12“, deo stručne javnosti na Kosovu smatra neodgovornim, drugi, pak, odobravaju što je ostavljen maksimalan prostor da partije dođu do dogovora o izboru vlade i predsednika. Sagovornici Kosovo onlajna ocenjuju da kako vreme prolazi da je tako scenario novih izbora sve bliži, kao i da je moć u rukama Samoopredeljenja - ako ova partija hoće da formira institucije, to će se desiti. I obrnuto.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Nakon potvrđivanja konačnih rezultata izbora 8. jula počeo je da teče ustavni rok od 30 dana za konstituisanje novog saziva Skupštine, ali je vršilac dužnosti predsednika Kosova Aljbuljena Hadžiju konstitutivnu sednicu parlamenta zakazala za dan pred istek tog roka, 6. avgust. 

Hadžiju je poručila da do tog datuma ostaje institucionalna obaveza političkih partija da nastave dijalog o formiranju institucija.

Kako su pozicije partija, osim DSK, poznate: DPK - ostaje u opoziciji i neće podržati nijednog kandidata za predsednika kojeg jednostrano predloži Samoopredeljenje, Alijansa - traži ispunjavanje šest predloženih tačaka da bi njeni poslanici ostali u sali pri izboru predsednika, Samoopredeljenje se suočilo sa optužbama da sa formiranjem Skupštine - namerno odugovlači. 

Naime, malo ko veruje da će se u preostalih sedam dana postići dogovori do kojih već nije moglo da dođe.  

Ipak, čeka se i rasplet na današnjoj stranačkoj skupštini Demokratskog saveza Kosova, partije koju mnogi doživljavaju kao moguću slamku spasa za izbegavanje novih parlamentarnih izbora.

Politički analitičar Artan Aljijaj, koji smatra da konstitutivna sednica Skupštine nije zakasnela, jer će se održati u okviru ustavnog roka, termin za koji je zakazano prvo okupljanje izabranih poslanika upravo dovodi u vezu sa unutrašnjim izbornim procesom u DSK. 

„DSK je zatražio da pregovori budu obustavljeni do završetka izborne skupštine unutar stranke. Ostaje da se vidi kako će proteći ta skupština i da li će u roku od nedelju dana nakon nje biti postignut dogovor o zajedničkoj vladi sa DSK. Ako ga ne bude, Samoopredeljenje će morati da pronađe drugo rešenje za formiranje vlade, a potom i za pitanje izbora predsednika“, izjavio je Aljijaj.

Tempiranje novih izbora?

Direktor strategije Centra za evropske politike Miloš Pavković vidi dva ključna razloga zbog kojih je formiranje parlamenta ostavljeno za krajnji rok.

Prvi je taj što Samoopredeljenje, kako kaže, kupuje vreme za potencijalni dogovor sa opozicijom. Zakazivanjem sednice za 6. avgust toj stranci je, ukazuje, dato više prostora da nađe koalicionog partnera, odnosno podršku i za izbor predsednika i za izbor vlade, iako za tako nešto trenutno nema apetita.

„Drugi razlog je u slučaju najgoreg scenarija - da ne dođe do dogovora sa opozicionim strankama, a što trenutno po svemu sudeći jeste scenario, da se onda prolongiraju potencijalni novi parlamentarni izbori za što kasnije. To ide u prilog Samoopredeljenju koje potencijalno opet hoće da iskoristi glasove dijaspore koja u nekom trenutku dolazi na Kosovo i glasa. Onda bi se iskoristio neki praznik kada dijaspora dolazi da se na taj način dođe do većeg broja glasova“, rekao je Pavković za Kosovo onlajn.

U tom scenariju, cilj Samoopredeljenja, dodaje, je da se ponovo ide na prebacivanje odgovornosti na opoziciju i potencijalno jurenje natpolovične podrške. 

Dogovor opozicije i Samoopredeljenja, prema mišljenju Pavkovića, moguć je u dve dimenzije.
Prva bi bila zvaničan koalicioni dogovor ili sa DSK, ili sa nekom drugom strankom koja može ponuditi dovoljno poslaničkih mesta.

„Druga je potencijalno lov u mutnom, odnosno preotimanje poslanika. Možda podela koja se dešava u DSK može da doprinese da se neki poslanik prikloni Samoopredeljenju, ali pri izboru predsednika, gde je potrebna dvotećinska većina za izbor, odnosno za kvorum pri izboru predsednika, opet dolazimo u problem. Kako vreme prolazi, čini mi se da smo sve bliži scenariju još jednih parlamentarnih izbora, jer nema dogovora među političkim strankama, a ni Samoopredeljenje ne uspeva da pridobije dovoljan broj poslanika koji bi podržali njihove kandidate“, ocenjuje Pavković.

Iako je nakon potvrđivanja rezultata izbora održanih 7. juna  bilo sastanaka partija, činjenica da se sa konstitutivnom sednicom Skupštine Kosova čekalo do poslednjeg trenutka, prema rečima Aleksandra Rapajića, programskog direktora NVO Centar za zastupanje demokratske kulture u Severnoj Mitrovici, govori da dogovora o predsedniku Kosova verovatno nema i da dogovor između političkih partija u Prištini ne postoji.  

„Verujem da je moć kod Samoopredeljenja. Ako Samoopredeljenje hoće da formira institucije, ono će da ih formira. Ako oni to ne žele, onda će da odugovlače što više mogu. Ukoliko predlože nekog kandidata koji će biti iz akademskih krugova ili iz nekih drugih krugova koji nisu direktno povezani za Samoopredeljenjem, onda postoji mogućnost da se izabere predsednik. Opozicione stranke su rekle da neće prihvatiti kandidata iz Samoopredeljenja, jer bi to značilo da onda Samoopredeljenje ima sve poluge vlasti na Kosovu, što opozicija ne želi da prihvati“, naveo je Rapajić za Kosovo onlajn. 

Šta posle 6. avgusta?

S obzirom na to da pobedničkoj stranci na izborima pripada pravo da nominuje kandidata za predsednika Skupštine, u opozicionim krugovima sednica zakazana za 6. avgust se smatra proceduralnom. 

Uostalom, iz Samoopredeljenja je već najavljeno da bi kandidat za šefa parlamenta trebalo ponovo da bude Aljbuljena Hadžiju, a sa svoja 53 mandata i uz glasove nesrpskih manjina, ova stranka može da obezbedi njen reizbor.

Posle ovog datuma, međutim, prema oceni političkog analitičara Ejupa Gojnovcija, na Kosovu će se povećati političke tenzije. 

„Od 6. avgusta imamo 60 dana vremena da izaberemo predsednika. Političke tenzije će se povećati nakon tog datuma“, rekao je on.

Rapajić upozorava na nova odugovlačenja, pa čak i na mogućnost da se „u igru“ vrati Ustavni sud od koga bi se zatražilo mišljenje kako nastaviti sa procedurom.

On kaže da će se po konstituisanju Skupštine ući u prostor koji nije definisan ni Ustavom ni zakonima, jer oni predviđaju da se ide na ponovljene izbore u slučaju da se ne izabere predsednik, ali ne i šta se dešava posle tih ponovljenih izbora.

„Logično bi bilo da se posle formiranja Skupštine krene na izbor predsednika, jer je Skupština raspuštena zbog toga što nije uspela da izabere predsednika. Zbog toga je logično da sada prva tema nove Skupštine bude ona koju nisu uspeli da odrade u prethodnom sazivu. Ali, s obzirom da postoji pravna praznina, svašta je moguće pa i da se možda formira vlada pre izbora predsednika ili da se odloži izbor predsednika na neko vreme. Čak postoji mogućnost da predsedavajući ili predsedavajuća Skupštinom u nekom trenutku upita Ustavni sud za mišljenje kako treba nastaviti sa procedurom i da imamo dalje odugovlačenje sa formiranjem institucija i nastavak pravnog vakuuma u kome živimo veće duže vreme“, ukazuje naš sagovornik.