Formiranje Žandarmerije Kosova: Realna mogućnost ili Kurtijev predizborni trik?

Nedavne najave iz prištinskih "bezbednosnih kuloara" da bi Kosovska policija mogla da dobije novu komponentu - Žandarmeriju, otvorile su pitanje šta bi ovakva jedinica značila u aktuelnim, vrlo kompleksnim okolnostima. Imajući u vidu da se brojne akcije u četiri opštine na severu, pa i nedavni upadi u srpske institucije, odvijaju uz prisustvo "dugih cevi", poruka o eventualnom formiranju nove jedinice ima kontraefekat: više policije - manje bezbednosti za Srbe na Kosovu.

Piše: Dragana Savić

Stručnjak za bezbednost Drizan Šalja izjavio je da Kosovska policija priprema novu komponentu koja se naziva Žandarmerija Kosova, dodajući da Kosovo mora da izbegne pravne i političke prepreke za aktivnosti na severu "u slučaju bilo koje moguće povrede teritorijalnog integriteta" Kosova.

Nova jedinica bi, prema njegovom mišljenju, morala da ima najmanje 2.000 članova. 

Još nema zvaničnih potvrda da će biti formirana, a ukoliko do toga dođe - Žandarmerija Kosova će svakako uticati na situaciju na severu Kosova.

Ali dok analitičari iz Prištine vide taj uticaj kao pozitivan u bezbednosnom smislu, za poznavaoce prilika iz Beograda ovo bi mogao da bude i novi pokušaj zastrašivanja srpske zajednice. 

Istraživač studija bezbednosti Nikola Vujinović kaže za Kosovo onlajn da bi eventualno formiranje Žandarmerije u okviru Policije Kosova imalo prvenstveno za cilj slanje političke poruke, te da bi realizacija takve inicijative odgovarala "pokroviteljima Kosova".

On ističe da je u evropskom iskustvu uobičajeno da je žandarmerija deo Ministarstva unutrašnjih poslova, te da je stoga njen kolokvijalni naziv "unutrašnja vojska". Dodaje da je u pitanju jedinica koja ima vojne kapacitete, ali se bavi policijskim poslovima, pa da ovu inicijativu posmatra na nekoliko načina, zavisno od toga ka kome je usmerena.

"Jedno je albanska zajednica. Cilj te inicijative je da se pokaže kako vlast Aljbina Kurtija misli o bezbednosti i teritorijalnom integritetu. Druga je Srbi, srpska zajednica, prema kojoj se nastavlja određena tiranija i pokušaj zaplašivanja i zastrašivanja. I treća je međunarodna zajednica, jer jačanje KBS-a je mimo međunarodnog prava", navodi Vujinović.

Podseća da Rezolucija 1244 ne dozvoljava da postoje oružane snage, to jest, Vojska Kosova.

"Samim tim, ja ovo vidim kao neki pokušaj međukoraka da se stvori jedinica koja ima vojne kapacitete, ali koja bi bila na neki način legalna. Ono što je za mene pitanje, da li je ova inicijativa, imajući vidu da nije izrečena od strane zvaničnika, već je najavljena iz nekih kuloara bezbednosnog sistema takozvanog Kosova, da li je ovo samo predizborna priča?", pita se naš sagovornik.

Dodaje da po poslednjim analizama predizborna strategija Aljbina Kurtija koja podrazumeva nasilje nad Srbima "daje rezultate"

Iako još uvek nije izvesno da će se ona ostvariti, ta inicijativa bi, kako kaže, odgovarala "pokroviteljima kosovske nezavisnosti". 

On, međutim, smatra da to nije način da se zaobiđe obaveza dobijanja saglasnosti Kfora za delovanje KBS-a na severu Kosova i dodaje da i Policija Kosova ima obavezu, kada ulazi u srpske sredine, da dobije dozvolu od Kfora.

Prema njegovim rečima, suština takve inicijative nije u realnim koracima koji bi bili preduzeti, već je reč o slanju političke poruke.

"Previše inicijativa dolazi iz nekih kuloara da bismo mi sad to uzeli za ozbiljno. Ne kažem da nije ozbiljno, ne kažem da neće da se ostvari. Ali ako hipotetički posmatram da će se ostvariti, mislim da je to više politički pritisak opet na srpsku zajednicu, da im se kaže 'vidite, mi sad imamo još jednu batinu, s tim što ova batina više ne mora da se krije, mi je možemo upotrebiti'", zaključuje Vujinović.

Formiranje Žandarmerije doprinelo bi kako Kosovu, tako i mirovnim misijama u kojima Priština učestvuje, ali nema izgleda da će se to desiti u ovim okolnostima, kaže za Kosovo onlajn bivši glavni inspektor Kosovske obaveštajne agencije (KIA), advokat Škeljzen Sopjani.

Sopjani ističe da je bilo razgovora o formiranju trupa Žandarmerije, ali smatra da su male šanse da će se to desiti u skorijoj budućnnosti, imajući u vidu komplikovanje bezbednosne situacije na severu.

"Ipak, mislim da to treba da se desi i da bi to bilo veliki doprinos mirovnim misijama. To bi doprinelo i Kosovu, u smislu finansija, imajući u vidu da Natou nedostaju žandarmerijske i policijske snage. Oni su uključeni u brojne mirovne misije, a kao vojska nemaju dovoljno policijske ekspertize i iskustva na terenu, osim italijanskih karabinjera i francuske žandarmerije. Francuska žandarmerija nije previše kvalifikovana za policijske akcije, slično kao srpska žandarmerija, to je nešto između vojne i policijske jedinice – vojna jedinica sa policijskim treningom i ovlašćenjima", objašnjava Sopjani.

On smatra da formiranje ove jedinice nema za cilj zaobilaženje obaveze KBS-a da imaju saglasnost Kfora za delovanje na severu.

"Ne mislim tako, zato što ne vidim ni razlog zašto bi jednice Žandarmerije išle tamo, s obzirom da imamo dovoljno policije tamo i da odlično rade posao. Situacija na severu je mnogo bolja nego što je bila prethodne godine, osim nekih komplikacija zbog populističkih poteza koje smo viđali u poslednje vreme i mislim da će ih biti još više do izbora", poručuje Sopjani.

Pukovnik u penziji Ilija Kajtez kaže za Kosovo onlajn da je najava mogućeg formiranja Žandarmerije u okviru Kosovske policije još jedan pokazatelj da Zapad daje ideje Aljbinu Kurtiju kako da se izbegnu svi ugovori koje su, ističe, sami potpisali.

On ističe da se radi o kontinuiranom procesu koji sprovodi Kosovo na čelu sa Kurtijem, a koji "njegovi strani mentori podržavaju".

"Oni ga obučavaju, oni mu daju ideje, oni mu daju sve te planove kako da se izbegnu svi oni ugovori koje je ta ista strana, zapadna, potpisala. Ono što je tragično jeste da zapadne sile, kada potpišu sa bilo kim bilo kakav ugovor, oni sutradan počinju da taj ugovor ruše, zato što im taj ugovor možda u tom trenutku više ne odgovara", navodi naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, oni koji su bili sponzori jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova sada obučavaju KBS, koje ne bi smele da postoje po Rezoluciji 1244.

"Oni koji ih naoružavaju i sa njima obavljaju vežbe, koji logistički podržavaju te bezbednosne strukture mimo zakona i svetskog prava, oni im daju ideje kako da izvrdaju i te već potpuno sklonjene i nepoštovane zakone koje su oni potpisali. Dakle, oni ne bi smeli prema Rezoluciji 1244 da uopšte imaju vojsku", poručuje Kajtez.

Ipak, ističe da Srbija nema problem nema Kurtijem i KBS-om.

"Mi ovde nemamo problem ni sa Kurtijem, ni sa njegovim oružanim snagama, ni sa njegovom takozvanom Žandarmerijom Kosova gde oni planiraju da to bude 2.000 dobro obučenih vojnika pre svega, i policajaca po modelu Natoa. Mi nemamo problem sa njim, mi imamo problem sa Zapadom koji je antisrpski raspoložen i koji čini sve da protera Srbe sa KiM", zaključuje Kajtez.