Hoće li Bondstil preživeti Trampa?

I pre nego što su Amerikanci izrazili svoju volju na izborima u zapadnim vojnim krugovima zapodenula se diskusija na temu da li bi Nato preživeo drugi mandat Donalda Trampa. Oni kojima je ovaj deo Evrope u fokusu prirodno su stigli i do Bondstila, a neka od predviđanja su da bi ova američka baza mogla da bude zatvorena. Sagovornici Kosovo onlajna različito sagledavaju ovo pitanje, dok jedni veruju da se SAD neći povući iz strateški bitnog uporišta kao što je Balkan, drugima bi bilo razumljivo da američki vojnici Bondstil prepuste Evropljanima.

Piše: Dušica Radeka Đorđević 

Još 2011. godine američki ambasador u Prištini Kristofer Del izjavio je će zbog visokih finansijskih troškova američka baza kraj Uroševca "uskoro biti zatvorena". Ovaj kamp je, kako je Del tada rekao, "težak finansijski teret", konstatujući da političari menjaju prioritete i razmatraju važnije stvari.

Prošlo je 13 godina, Bondstil je i dalje u pogonu, a kosovski premijer Aljbin Kurti je na sastancima koje je imao tokom posete SAD 2022. godine iznosio zahtev da se Bondstil pretvori u stalnu američku vojnu bazu. 

Oko sudbine Bondstila, izgrađenog 1999. godine, profesor Univerziteta Kolumbija Dejvid Filips ima drugačije prognoze. 

"Jedna od prvih stvari koje Tramp može da uradi jeste da proceni američku politiku i bezbednosne interese. Očekivao bih da se američka vojna baza na Kosovu Bondstil postepeno zatvori", izjavio je Filips.

Vojni analitičar Aleksandar Radić kaže za Kosovo onlajn da bi moglo da bude razumljivo da Amerikanci otvore pitanje 'ko treba da bude u Bondstilu', da li Evropljani ili američke snage".

Balkan je, kaže, interes evropskih zemalja i bilo bi sasvim racionalno očekivati da Trampova administracija kaže: "To je primarni evropski bezbednosni interes, Kfor treba da ostane u svom punom kapacitetu, ali to će biti evropski problem, a ne američki", da ne moraju da dolaze američke rezervisti iz Montane, Aljaske, Kalifornije, Severne i Južne Dakote...

"Budućnost Kfora je s te strane osigurana jer bezbednosni rizici postoje, ali s druge strane, sasvim je racionalno da postane više evropski problem. Tradicionalno, evropske zemlje koje su zainteresovane za Balkan preuzimaju na sebe dužnost komandanta Kfora. To je sada italijanski general, prethodno su bili turski i mađarski, ali uglavnom italijanski general komaduje", navodi Radić.

On podseća da je krajem prve dekade postojanja Kfora otvorena tema šta ta misija Nato treba da bude u budućnosti i kolika je realna opasnost od oružanog konflikta između snaga koje vode Beograd i Priština. Tada se već, kaže, povela priča o stvaranju tri postepena izlaza za povlačenje Kfora i osmišljeno je kako da se Kfor pretvori u snage koje su simbolično prisutne. 

"U to vreme pričalo se o odlasku Amerikanaca iz kampa Bondstil. Amerikanci su prvo povukli sve složene borbene sisteme, svu tešku tehniku, nisu im bili potrebni tenkovi i borbeni helikopteri. Već krajem dekade tamo je sasvim slučajno ostalo par oklopnih transportera M113. U ovom trenutku Amerikanci u Bondstilu imaju samo laku tehniku i helikoptere za prevoz ljudi i materijala 'Blek houkove' koji im služe za potrebe održavanja veze i medicinski transport. Njihovo prisustvo je svedeno na Nacionalnu gardu, to je teritorijalna odbrana. Ti ljudi su rezervisti na budžetu federalnih jedinica SAD i te jedinice se rutinski rotiraju", objašnjava Radić.

I ako se dogodi, kako dodaje, da odluka Vašingtona u nekom momentu bude da je vreme da Amerikanci odu, to neće dovesti do radikalne promene osim u političkom smislu nedostatka američke zastave na tom mestu, jer je, kaže, očigledno da je Prištini bilo jako bitno da se američka zastava vijori na tom terenu iako je Kfor suštinski misija  Natoa. 

Radić pravi poređenje sa Bosnom i Hercegovinom u kojoj je odavno misija punog agresivnog borbenog kapaciteta Sfora preimenovana u Eufor.

"I tamo su tradicionalne sile zainteresovane za situaciju na Balkanu i druge zemlje iz našeg okuženja koje istorijski i geografski imaju interes za to područje - Austrija, Mađarska i Rumunija. Tako da ne vidim zbog čega bi bilo iznađenje da recimo u jednom momentu Amerikanci kažu 'idemo iz tog Bondstila' i da njih u Bondstilu zamene neke snage iz šireg okruženja jugoistočne Evrope", zaključuje Radić. 

Prema oceni saradnika Centra za evropske politike Miloša Pavkovića gašenje baze Bondstil i povlačenje američkih vojnika sa Kosova, ne treba očekivati. 

On navodi da je za vreme prvog Trampovog mandata pripremano povlačenje SAD iz Avganistana i da se, praveći paralelu sa tim, često kao verovatno pominje povlačenje SAD sa Kosova. 

"Mislim da to ipak neće biti slučaj jer se pokazalo da je istočni krak Natoa bitan za SAD i ne verujem da će bilo koja administracija donositi tako radikalne odluke u smislu zatvaranja Bondstila. S druge strane, Tramp jeste poznat po politici izolacionizma i 'Amerika na prvom mestu', ali ne u tolikoj meri da se povuče iz jednog vrlo strateški bitnog uporišta kao što je Balkan i jugoistočna Evropa. Zato mislim da ne treba očekivati povlačenje Amerikanaca", ocenio je Pavković za Kosovo onlajn. 

Moguće je, kako dodaje, da u odnosima sa aktuelnom vladom u Prištini nova Trampova administracija zapreti povlačenjem, ali da je preuranjeno govoriti da će do toga i  doći. 

Politički analitičar iz Prištine Visar Imeri takođe ne veruje da će nova američka administracija raditi na tome da se baza Bondstil na Kosovu zatvori, ali kako kaže za Kosovo onlajn, to će svakako zavisiti od toga kakvu će politiku u celini imati novoizabrani predsednik Donald Tramp.

O tome kako bi na KBS uticalo eventualno gašenje Bondstila, Imeri kaže da su KBS počele drugu fazu transformacije "ka Vojsci Kosova" i da je taj plan počeo sa predsednikom Trampom. 

"Vojska Kosova je osnovana za vreme prvog mandata predsednika Trampa i kad je gospodin Haradinaj bio premijer Kosova. Iz tog ugla gledano, očigledno je da je Trampova administracija najviše zainteresovana za to da sve zemlje potroše više za odbrambene snage i mislim da će to imati uticaj i na Kosovu. Od Kosova će se očekivati da troši više na bezbednosne snage", kaže Imeri. 

Kada dođe do spoljne politike, kako navodi, Tramp nije toliko drugačiji od drugih američkih predsednika iako je njegov pristup, stil i način donošenja odluka potpuno drugačiji.

Portugalski general Raul Kunja, nekadašnji visoki zvaničnik Kfora i vojni savetnik bivšeg šefa Unmika Joakima Rikera, kaže da Donald Tramp želi da zatvori veliki broj američkih baza u inostranstvu iz ekonomskih razloga. 

"Te baze su potrošile ogromne količine novca, a njemu je novac potreban za druge svrhe. Što se tiče kampa Bondstil, to je važna baza koja omogućava američkoj vojsci da menja trupe sa severa na jug Evrope i da ih stacionira u oblasti koja je za njih važna", naveo je Kunja za Kosovo onlajn.  

On dodaje da Tramp "nije glup i budala", kako se to često prikazuje.

"On je izgradio ekonomsku i finansijsku imperiju. Za njega je biznis važan biznis, a pitanje baza ima veze sa ovim. SAD imaju više od 700 baza širom sveta i sve one troše mnogo novca koji je njemu potreban za unutrašnje politike", kaže Kunja.

Ono što može da se desi na Kosovu je, kako ističe, snažan pritisak na Aljbina Kurtija da se angažuje na mirovnoj politici i da zaustavi provokacije. 

"Gospodin Kurti predstavlja ekstremnu levicu, a to se svakako ne dopada gospodinu Trampu", zaključuje Kunja.