Hoće li ukidanje specijalnog izaslanika uticati na promenu politike Nemačke prema Zapadnom Balkanu?

Sa novom vladom i ukidanjem pozicije specijalnog izaslanika, Zapadni Balkan je na prvi pogled izgubio pažnju Nemačke. Ipak, sagovornici Kosovo onlajna ističu da se ovom promenom - ništa ne menja i da će ovaj deo Evrope i dalje ostati u fokusu interesa Berlina, uključujući i veći angažman u pokušaju da se dođe do finalizacije procesa dijaloga Beograda i Prištine.

Piše: Đorđe Barović

Zapadni Balkan je sa novom nemačkom vladom nešto izgubio, a nešto dobio.

Smanjenje rashoda proizvelo je ukidanje 25 specijalnih izaslanika, uključujući i poziciju za Zapadni Balkan koju je do sada obavljao Manuel Zaracin.

U pitanju je deo koalicionog sporazuma CDU/CSU i Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) po kome će se ubuduće „izaslanici, specijalni izaslanici i koordinatori Vlade“ postavljati isključivo odlukom vlade ili uredbom kancelara.

S druge strane, na čelo ministarstva spoljnih poslova došao je Johan Vadeful koji važi za odličnog poznavaoca zapadnobalkanskih (ne)prilika.

Dugogodišnji šef poslaničke grupe Unije CDU/CSU u Bundestagu za pitanja spolјne politike Vadeful je bio oštar kritičar rada kancelara Olafa Šolca, posebno kada je reč o odnosu prema Zapadnom Balkanu i dijalogu Beograda i Prištine.

Tokom debate u Bundestagu o Zapadnom Balkanu on je 2022. godine tadašnju posetu Šolca Beogradu i Prištini ocenio neuspešnom, a tvrdnje tadašnjeg kancelara o neophodnosti priznanja Kosova „amaterskim“.

Početkom aprila ove godine predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je sa Vadefulom o potrebi otvaranja „novog poglavlja u odnosima Srbije i Nemačke“.

Kosovska predsednica Vjosa Osmani je u čestitki novom kancelaru poručila da je liderstvo Nemačke „važnije nego ikada“ u vremenu „ključnom za jedinstvo i bezbednost Evrope“.

Nadležnosti kancelara

Dugogodišnji ambasador Srbije u Nemačkoj Zoran Jeremić ističe da ukidanje spacijalnog izaslanika za Zapadni Balkan nikako ne znači odlazak Nemačke iz ovog regiona, već vraćanje nadležnosti uredu kancelara u domenu spoljne politike.

„To će pre svega biti značajan pokazatelj da Nemačka ne napušta ovaj teren. Naprotiv, ovakvim formulisanjem ili vraćanjem nadležnosti u ured kancelara, to dobija na značaju i pokazuje značaj da želi da ostvari svoje uticaje na ovom prostoru bilo kroz evropsku politiku približavanja Balkana, bilo kroz direktniju i veću povezanost ovog prostora investicijama ili nastojanjem da sinhronizuje politiku zemalja koje žele da pristupe EU sa politikom EU, posebno kada je u pitanju odnos prema Rusiji ili Kosovu“, poručuje Jeremić u razgovoru za Kosovo onlajn.

Objašnjava da novi nemački kancelar želi direktniji nastavak dosadašnje nemačke politike koja će podrazumevati ne samo veću uklopljenost u evropske ideje, već i manju zavisnost od američke politike.

„To je pokušaj da se ceo proces stavi u dinamiku koja će odgovarati Nemačkoj i biti povezana sa pitanjem proširenja EU na Zapadni Balkan“, precizira Jeremić.

Dodaje da ono što bi zemlje Zapadnog Balkana trebalo da brine je da se u koalicionom sporazumu nove nemačke vlade pitanje ovog dela Evrope pominje samo na dva mesta, kao i stav da priključenje regiona EU neće biti među prioritetima nove nemačke vlade.

„To govori o pravcima i intenzitetu te saradnje, ali ostaje otvoreno pitanje i izražen naglasak nemačke vlade za prisustvo na ovom prostoru“, istakao je Jeremić.

Ukidanje specijalnih izaslanika je, kako navodi, deo mera štednje koja su uvedena dolaskom Merca na mesto kancelara.

Na ovaj način su, precizira, ukinute funkcije 27 izaslanika za razna pitanja.

Ali, naglašava da se iza svega krije i namera da ministarstvo spoljnih poslova Nemačke koordinira svoje aktivnosti u skladu sa politikom kancelara što, ističe, do sada nije bio slučaj.

„To je deo štednje nesumnjivo, ali i deo napora da se ceo taj spoljnopolitički aspekt vrati u kabinet kancelara. Do sada, zadnjih šezdesetak godina, ministarstvo spoljnih poslova pripadalo je raznim koalicionim partnerima, od Lilberala do Zelnih i to je stvaralo velike tenzije između ureda kancelara i ministarstva spoljnih poslova koje su često vođene dve, pa često i dijametralno suprotne politike, pri čemu je ministarstvo spoljih poslova uvek bilo izloženo većem pritisku SAD. Izborom ministra iz redova CDU vraća se ministarstvo u nadležnost kancelara što je uostalom i normalno i prihvatljivo u zemljama koje imaju kancelarske sisteme uređenja“, objašnjava Jeremić.

Dodaje da Merc na ovaj način vraća sebi kao kancelaru presudnu ulogu u vođenju unutrašnje, ali i spoljne politike.

„Oduzima pre svega uticaj Evrope, ali i raznih stranih uticaja i vraća u funkciju ministarstvo spoljnih poslova na poziciju da je on taj koji odlučuje“, smatra Jeremić.

Na ovaj način, predviđa ambasade će dobiti veće funkcije i nadležnosti, ali i nevladine organizacije koje se preko različitih fondova finasiraju preko ministarstva spoljnih poslova.

„To će biti novi vid delovanja ministarstva spoljnih poslova, na direktniji način i mislim da ni u kom slučaju to ne predstavlja povlačenje Nemačke sa Balkana, već naprotiv, veća koordinacija i njen veći i sigurniji uticaj, posebno kada smo mi u pitanju, ali i tema Kosova“, uveren je Jeremić.  

„Zaokruživanje“ stabilnosti

I politički analitičar Škeljzen Maljići je uveren da novi nemački kancelar Fridrih Merc ne želi novu destabilizaciju Zapadnog Balkana već je zainteresovan za „zaokruživanje“ stabilnosti ovog dela Evrope.

„Sigurno da Nemačka ne može da bude nezainteresovana jer je puno investirala u srpsku privredu. To će se verovatno nastaviti, ali je ona takođe zainteresovana da zaokruži sigurnost i stabilnost regiona. Mislim da nov kancelar ne bi želeo da dopusti da se ponovo, preko Zapadnog Balkana, destabilizuje južno krilo Evrope i Natoa“, kaže Maljići za Kosovo onlajn.

Objašnjava da se ratom u Ukrajini, ali i drugim žarištima svet našao u „komplikovanim odnosima“.

„Ali svetska kriza više ide u prilog ujedinjenju Evrope u odbrani i Ukrajine i zapadnih vrednosti“, naveo je Maljići.

Kao dokaz tome navodi da je i novi američki predsednik Donald Tramp nakon prvobitne „ofanzive“ počeo da popušta u zahtevima prema ostatku sveta, a da se prvi rezultati vide pregovorima sa Kinom.

„Zatim će na redu biti i Nemačka. Verovatno će pokušati da izvuče maksimum iz tih pregovora, da popravi malo situaciju, ali već odavno, i ranije američke administracije, i Obama i Bajden, tražili su da Evropa više investira u svoju odbranu, da ne zavisi samo od američke vojske“, ističe Maljići.

Na pitanje na koji način bi to moglo da se odrazi na Kosovo, ovaj analitičar nema dileme da će Kosovo ostati strateški interes SAD.

„Kosovo ostaje u strateškom interesu Amerikanaca. Oni nameravaju da zadrže, ako se i ohlade odnosi sa EU, ostaviće Bondstil. Ali, takođe grade i Nato centar u Albaniji, ne toliko značajan, ali imaju avio bazu koja može da bude komplementarna sa Avijanom. Iako se zatvaraju SAD na tome neće štedeti zato što odavde imaju kontrolu istočne Evrope, Meditarana i normalno Balkana“, uveren je ovaj prištinski analitičar.

Smatra da bez obzira što je nova nemačka administracija ukinula specijalnog izaslanika za Zapadni Balkan treba očekiva zamenu za Manuela Zaracina.

„Verovatno će doći do zamene. Evo, Britanci su dobili svog izaslanika. Dakle nastaviće se. Smena vlasti uvek dovodi i do smena izaslanika, ali i od toga kakva će biti strategija same EU u Brisela oko dijaloga o normalizaciji odnosa“, naglašava Maljići.

Fokus Berlina

Istraživač Instituta za evropske studije u Beogradu Petar Ćurčić naglašava da Zapadni Balkan ostaje u fokusu nove vlade u Berlinu.

„Nemačka ostaje prisutna i veoma je zainteresovana za region Zapadnog Balkana. To ne menja činjenicu da se sa ovim ukidanjem njenog prisustva biti promena, pogotovo imajući u vidu da je novi ministar spoljnih poslova Johan Vadeful koji se posebno interesovao za pitanje Zapadnog Balkana. Dakle, nemačkoj ovaj region ostaje u fokusu“, ističe  Ćurčić za Kosovo onlajn.

Odluku nove nemačke vlade o ukidanju specijalnog izaslanika za Zapadni Balkan tumači kao „racionalizaciju troškova“.

„Nije samo ukinuta ova funkcija koja je uvedena u prethodnoj vladi, nego su ukinute i neke druge, kao što je pitanje feminističke spoljne politike, klimatske politike… U resoru spoljnih poslova logistika u oblasti saobraćaja. Dakle, potrebna je bila racionalizija i to je suština“, kaže Ćurčić.

Podseća da je Nemačka imenovala specijalnog izaslanika za Balkan tokom vlade Olafa Šolca, a da je izbor Manuela Zaracina „bila neka vrsta kompromisa“ između Socijal-demokrata i Zelenih.  

„Negde je taj resor specijalnog izaslanika služio i kao 'ventil' Zelenima, ali i nekim delovima Socijal-demokrata da iskažu neke svoje politike. Ali mislim da suštinski, pogotovo imajući u vidu da je CDU negde od Angele Merkel pokazao neke politike od kojih se ne odriče, da je to zapravo deo kontinuiteta i da će to posmatranje Zapadnom Balkana i dalje ostati onakvo kakvo je bilo i ranije“, navodi ovaj analitičar.

Upitan da li će nova nemačka vlada menjati odnos prema Beograda i Prištini, Ćurčić kaže da je to teško očekivati.

„Nemačka ostaje jedan od najvažnijih pokrovitelja samoproglašene kosovske nezavisnosti. Kosovo u tom smislu treba da očekuje nastavak podrške Berlina. Međutim, u odnosima sa Beogradom, Nemačka ostaje zainteresovana ne samo za dijalog sa Prištinom, već i za druge oblasti u bilateralnim odnosima sa Srbijom. Tu je pre svega proces pregovora pristupanja EU i Nemačka će tu nastaviti da podržava proces proširenja“, napominje Čurčić.

Uveren je da će nova nemačka vlada nastaviti interesovanje za eksplataciju litijuma, ali i drugih kritičnih sirovina u Srbiji i da se i kroz tu činjenicu vidi kontinuitet koji je započela Angela Merkel, a nastavio Olaf Šolc.

„Treba očekivati da će to isto da se nastavi u vreme kancelara Merca. I to nije ništa novo“, smatra Ćurčić.

Precizira da bi među značajnijim pitanjima koja će se naći na stolu novog nemačkog kancelara, a vezano za Zapadni Balkan naći Bosna i Hercegovina.

„Među značajnijim pitanjima će se naći i razumevanje odnosa u BiH. Od Srbije će se očekivati da podrži mirovne napore u ovoj zemlji“, zaključuje Ćurčić.