Ideja Arbena Taravarija o fiskalnoj konfederaciji bez odjeka u makedonskoj javnosti
Fiskalna decentralizacija već je u toku u Severnoj Makedoniji, a ideja koju je lider jednog od krila Alijanse za Albance Arben Taravari izneo o fiskalnoj konfederaciji nije nova u njegovoj političkoj ponudi, a sada je ponovo nudi, jer se njegova stranka raspada i nalazi se u „pat situaciji“, smatraju sagovornici Kosovo onlajna.
Piše: Darko Savanović
Najava jednog od lidera opozicionog političkog bloka Albanaca u Severnoj Makedoniji Arbena Taravarija da će uskoro izaći sa predlogom novog sporazuma između Makedonaca i Albanaca u toj zemlji nije imala odjeka u makedonskoj političkoj javnosti.
Taravari, koji je u maju prošle godine sa svojom strankim napustio vladajuću koaliciju VLEN, predlog tog novog sporazuma najavio je opsujući ga kao fiskalnu konfederaciju ili federaciju, ali nije detaljno objasnio šta to podrazumeva i kako bi funcionisalo.
„Uskoro ćemo promovisati naš novi sporazum o odnosima između dve etničke grupe koje žive u Makedoniji. Glavni stub našeg sledećeg cilja biće decentralizacija, fiskalna konfederacija ili federacija, ne teritorijalna. To će značiti funkcionisanje opština sa više ovlašćenja i više novca“, rekao je Taravari u intervjuu za podkast Kohe.
Na tu njegovu ideju nije reagovala nijedna makedonska politička partija, političar ili medij, a sagovrnici Kosovo onlajna ukazuju da je Taravari ne iznosi prvi put, kao i da je fiskalna decentralizacija proces koji je već u toku u većem delu opština.
Poltički analitičar iz Skoplja Ljuljzim Farizi kaže da je 2001. godine promenom makedonskog ustava (posle potpisivanja Ohridskog okvirnog sporazuma) decentralizacija ustavno zagarantovana.
„Tu je dodatno i zakonom predviđena fiskalna decentralizacija do određenog nivoa, ali ne na nivou kako misli Arben Tarabari. Mislim da je njegova izjava paušalna, čak i suprotna Ustavu Republike Makedonije“, rekao je Farizi.
Podsetio je da je sa ovakvim tezama o federalizaciji države Taravari izlazio i u prošlosti kada je, zajedno sa Zijadinom Seljom, formirao Alijansu za Albance 2015. godine, ali da je to zaboravljao kada je u dva navrata bio na vlasti.
„Ali, kada su 2017. godine ušli u vlast zaboravili su na to. Arben Taravari je dodatno, kada je kasnije ponovo ušao u vladu, zaboravio na tu ideju o federalizaciji države, koju je prethodno promovisao. Prošle godine je bio deo vlasti, pa tada nije bilo takvih ideja“, rekao je Farizi.
Smatra da Taravari ideju o fiskalnoj decentralizaciji i federalizaciji obnjavlja kako bi opstao na političkoj sceni i sačuvao svoju partiju, koja se, kako kaže, raspada.
„Treba imati u vidu da se Taravari nalazi u 'pat situaciji', da se raspada njegova politička partija. Ne treba da zaboravimo ni da je pre njegove izjave ostavku dao njegov prvi čovek u partiji, odnosno generalni sekretar partije. Kako prolaze dani i kako se raspada njegova stranka, tako će početi da daje velike izjave koje se možda neće zaustaviti samo sa fiskalnom decentralizacijom, odnosno federalizacijom“, rekao je Farizi.
Prema njegovim rečima, političke partije pre nego što počnu da daju takve izjave, a posebno Taravari, treba da naprave analize na terenu koliko je moguća fiskalna decentralizacija kada se u opštinama u Severnoj Makedoniji, gde su većina Albanci, „fiskalne politike rade na crno“.
„Tako da, da bi postojala jedna fiskalna decentralizacija do takvog nivoa, mislim da prvo treba da se obračuna sa nelojalnom konkurencijom na terenu, odnosno u tim prostorijama gde vlada njegova politička partija i političke partije sa kojima je u koaliciji“, rekao je Farizi.
Analtičar Petar Arsovski smatra da postoje dva aspekta Taravarijevog predloga - fiskalna decentralizacija, za koju lider Alijanse za Albance i bivši gradonačelnik Gostivara kaže da je noseći stub ovog predlog, i fiskalna konfederacija.
Prema njegovim rečima, taj proces je dobar i dobrodošao je za opštine, jer će tako stvoriti veću odgovornost prema svojim građanima.
„To je kapacitet opština da prikupe sopstvene izvorne prihode, da nametnu novu komunalnu taksu, da prestanu da se finansiraju samo od komunalija, da mogu da raspolažu u potpunosti građevinskim zemljištem, što je korak u tome da opštine postanu nezavisnije od centralnog budžeta, da same odlučuju o svojim prihodima i same da raspoređuju svoje prihode“, rekao je Arsovski.
Proces fiskalne konfederacije koji najavlje Taravari, kako je rekao, razume kao proces dva odvojena budžeta, dva odvojena sistema prikupljanja javnih dažbina, dva odvojena sistema za odlučivanje o raspodeli.
Arsovski je ocenio da je to koncept za koji je potrebna šira debata i koji će biti mnogo komplikovanije sprovesti, jer u ovom trenutku, kako je istakao, država ima samo jedan mehanizam za prikupljanje javnih dažbina, a to je Uprava javnih prihoda.
„Možda je nekakav kontrolni mehanizam za opštine sa većinskim albanskim stanovništvom neki predlog koji može da se razmatra, ali to je sasvim druga zona. To nema veze sa opštinama i na nacionalnom je nivou, način podele dva paralelna toka javnih finansija“, rekao je Arsovski.
0 komentara