IFIMES: Implementacija Briselskog i Vašingtonskog sporazuma – put ka trajnom miru i dugoročnoj stabilnosti

Najnovija dešavanja na severu Kosova podsećaju na dešavanja iz devedesetih godina prošlog veka i prete eskalacijom sukoba. Poslednjih nekoliko godina primetno je odsustvo dijaloga između zvaničnog Beograda i Prištine posredstvom EU. Odgovornost ne snose samo učesnici dijaloga nego i posrednik EU i celokupna međunarodna zajednica, koja se pokazala inertnom i neefikasnom na Kosovu i Zapadnom Balkanu.

Ovo se navodi u analizi Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) iz Ljubljane "Kosovo 2022: Implementacija Briselskog i Vašingtonskog sporazuma – put ka trajnom miru i dugoročnoj stabilnosti“.

Kako se dodaje, potrošene su milijarde evra/dolara, novca poreskih obveznika EU i SAD sa skromnim rezultatima.

"Nastala situacija na Kosovu ima svoju istoriju. Republika Srbija je izdavala registarske tablice i za opštine na području Kosova, koje su važile do 14. septembra 2021.godine. Kosovske vlasti su jednostranim potezom uvele probne tablice za vozila iz Srbije pozivajući se na „reciprocitet“ oko ukidanja registarskih tablica, jer su kosovske vlasti nameravale da ukinu registarske tablice, koje su nosile oznake srpskih opština. Posredstvom EU određen je rok od godinu dana, da se taj problem reši uprkos prvom dogovoru o slobodi kretanja, koji su Beograd i Priština sklopili u Briselu. Eskalacija situacije nastavljena je onemogućavanjem prava kosovskim Srbima da glasaju na parlamentarnim i predsedničkim izborima u Srbiji", navodi se u analizi.

Kada je istekao privremeni sporazum sklopljen posredovanjem EU o registarskim tablicama, navodi se dalje, kosovske vlasti su počele sa najavom kažnjavanja vozača, koji voze vozila sa srpskim tablicama i najavom oduzimanja takvih vozila.

"To je pokrenulo snažan otpor među Srbima, posebno na severu Kosova. Srpski predstavnici povukli su se iz kosovskih institucija i gradonačelnici četiri opštine na severu Kosova podneli su ostavke. Srpski policajci su se povukli iz kosovske policije. Kosovske vlasti su pokušale da organizuju vanredne lokalne izbore u četiri opštine na severu sa većinskim srpskim stanovništvom za upražnjena gradonačelnička mesta, što je dovelo do neodobravanja stanovništva i jačanja još većeg otpora prema tim aktivnostima. Centralna izborna komisija (CIK) Kosova je pokušala uz pomoć specijalnih kosovskih policijskih snaga da organizuje pripreme za vanredne lokalne izbore na severu Kosova ali fizički je bila sprečena da to uradi. CIK je nastavio svoj rad na severu Kosova i to je prouzrokovalo snažan revolt lokalnog srpskog stanovništva i dovelo je do opšte pobune", stoji u izveštaju IFIMES-a.

Vanredni lokalni izbori su usled toga odloženi za 23. april 2023. godine, koje će ponovno bojkotovati srpske stranke ukoliko se ne stvori ambijent za izbore odnosno ne postigne politički dogovor.

"Postavljanje barikada usledilo je kao reakcija na hapšenje trojice Srba, posebno donedavnog pripadnika kosovske policije Dejana Pantića. Postavljeno je 15-tak barikada na različitim lokacijama. Vlasti u Prištini su zapretile, da će kosovska policija nasilno ukloniti barikade, ali su ipak zatražile od snaga Kfora da to učine", kaže se u analizi.

Kumanovski, Briselski i Vašingtonski sporazum 

Nakon intervencije NATO-a na Kosovu 1999. godine došlo je do uspostavljanja mira putem potpisivanja Vojno-tehničkog sporazuma (Kumanovski sporazum), koji je posle povlačenja uključivao povratak dogovorenog broja jugoslovenskog i srpskog vojnog i policijskog osoblja na Kosovo radi obavljanja dužnosti u skladu sa aneksom 2. Tadašnje vlasti u Srbiji nisu iskoristile tu mogućnost. Savet bezbednosti UN-a doneo je rezoluciju 1244 (1999), kojom se teritorija Kosova stavlja pod mandat UN-a.

Briselski sporazum potpisan je 2013. godine i predviđao je normalizaciju odnosa i olakšanje života građanima Kosova. Jedna tačka sporazuma odnosila se na osnivanje Zajednice srpskih opština (ZSO), koja nije implementirana ni uz sve primedbe koje je imao Ustavni sud Kosova u odluci o oceni ustavnosti o formiranju ZSO. Skupština Kosova je ratifikovala Briselski sporazum, a Ustavni sud Kosova odlučio je, da Asocijacija/Zajednica ZSO ipak treba da se formira.

Specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabriel Eskobar izjavio je kako je formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO) iz perspektive SAD-a pravno obavezujuće u okviru sporazuma postignutog pre 10 godina između Srbije, Kosova i EU i rekao: „Za nas je to obaveza, jer smo podržali taj proces i jedna politička strana iz toga ne može da se povuče jednostrano, tako da ćemo tražiti načine da tu ideju ostvarimo“.

Iako je Briselski sporazum potpisan nije došlo do njegove potpune implementacije uglavnom zbog opstrukcija kosovskih vlasti, da implementiraju briselski sporazum, posebno onaj deo koji se odnosi na nestale osobe (arhiva OVK/UČK) te formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO).  

Potpisani sporazumi o „ekonomskoj normalizaciji“ u Vašingtonu septembra 2020. godine ni u kom slučaju ne dovode u pitanje dijalog, koji se odvija između zvaničnog Beograda i Prištine posredstvom EU. 

Pitanje imovine predstavlja jedno od ključnih sporenja između zvaničnog Beograda i Prištine. Sporazum iz Vašingtona predviđa rešavanje korišćenja i upravljanja jezerom Gazivode i u vezi toga je već izrađena studija izvodljivosti. Tome treba dodati na desetine hiljada zahteva građana srpske nacionalnosti za povratak privatne imovine.

Spor postoji i kada je u pitanju i ostala imovina na Kosovu, a najčešće se spominje Rudarsko-metalurški i hemijski kombinat „Trepča“ i imovina u energetskom sektoru, čija se vrednost procenjuje na preko tri milijarde evra.

Analitičari smatraju, da Kumanovski, Briselski i Vašingtonski sporazumi nisu u celosti implementirani, jer su potpisnice sporazuma selektivno preuzimale obaveze u skladu sa svojim jednostranim interesima uz pasivnost i odsutnost međunarodne zajednice u realizaciji potpisanih sporazuma. Zapravo su žrtve i jedni i drugi nesposobnosti EU, da rešava evropske probleme. Implementacija Briselskog i Vašingtonskog sporazuma je put ka uspostavljanju trajnog mira i dugoročne stabilnosti i preventivne eliminacije novih incidenata i situacija kao što je poslednja na severu Kosova. Narativ za transformaciju regiona, nije narativ konflikta. Svi moraju pokazati volju, da se nakon 23 godine od kosovskog rata pronađe rešenje, a rešenje je implementacija do sada potpisanih sporazuma. Glavno pitanje je, da li će se i na koji način transformisati region, ili će živeti u nezavršenim i zamrznutim konfliktima.

Reintegrisati sever Kosova po modelu istočne Slavonije

Kosovske vlasti nisu aktivno i ozbiljno pristupile reintegraciji srpske zajednice u kosovsko društvo i institucije. Redovno proizvođenje konflikata nije put za reintegraciju i ne vodi stvaranju održivog društva za sve građane. 

EU nije izgubila kredibilitet zato što se američka administracija uključila u dijalog između Beograda i Prištine, već zato što su pojedine zemlje članice delegirale svoje specijalne izaslanike, i time praktično dovele autoritet Brisela pod znak pitanja. Bez većeg angažovanja SAD u dijalogu, a naročito u fazi približavanja finalnom sveobuhvatnom pravno-obavezujućem sporazumu, teško je očekivati bilo kakav značajniji napredak i njegovo okončanje.

Analitičari podsećaju, da je povratak Srba u Kosovske institucije bio rezultat šireg dogovora, koji je kosovskim Srbima omogućavao glasanje na svim izborima u Srbiji na teritoriji Kosova. To je sve bilo moguće do dolaska Aljbina Kurtija na vlast. Prekretnicu u odnosu dela međunarodne zajednice prema vlastima u Prištini predstavlja nedavno održana zajednička sednica parlamenata Kosova i Albanije u Tirani, dok na drugoj strani kosovske vlasti redovno optužuju Srbiju za uplitanje na Kosovu. Tim potezom su kosovske vlasti izgubile uverljivost i kredibilitet u optužbama prema Srbiji. Kosovske vlasti bi morale uključiti sve napore da reintegrišu Srbe u kosovsko društvo i institucije na miran i civilizovan način kao što su Srbi reintegrisani u Hrvatskoj na području istočne Slavonije posredstvom UN-a. Sličan primer je i Južni Tirol. Ta iskustva su dragocena, ali vlasti u Prištini očigledno takav pristup ne interesuje.

Može li Kosovo zadesiti sudbina Avganistana i Iraka?

Srbija je okružena državama članicama NATO-a i svesna je svoje pozicije. Poučena istorijskim iskustvom sasvim sigurno ne želi prva da započne bilo kakav novi sukob i da preuzme hipoteku i odgovornost za početak sukoba. Srbija se nalazi na istorijskom maksimumu ekonomskog razvoja u svojoj modernoj istoriji sa rekordnim stranim investicijama u 2022. godini u iznosu od četiri milijarde evra. Deo srpske opozicije i albanskih političkih stranaka preko Srpske liste (SL) redovno pokušavaju, da se obračunaju sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem (SNS). Eventualni novi sukob na Kosovu ne bi bio lokalni, ubrzo bi se raširio. Pitanje je, da li su kosovske političke elite spremne da odlože budućnost Kosova zbog svojih neodgovornih politika. 

Analitičari smatraju, da Srbija ne želi da ponavlja greške iz prošlosti. Sukob mogu pokrenuti i drugi ne samo Srbija i Kosovo odnosno Srbi i Albanci. Rat u Ukrajini pokazao je, da postoje suprotstavljeni policentrični centri moći, kojima odgovara eskalacija konflikata u različitim delovima Evrope. Ukrajinski rat ne treba preslikavati na Balkan, koji još nije zacelio rane iz prethodnih ratova. Jednostrani potezi mogu dovesti do eskalacije. 

Zabrinjavaju informacije, da jedan deo establišmenta u Vašingtonu razmišlja i o mogućnosti američkog povlačenja sa Kosova kao što je urađeno u Avganistanu i Iraku. Taj scenario ne bi bio dobar ni za Kosovo ni za jugoistočnu Evropu, jer je američko prisustvo garant relativnog mira i stabilnosti u tom delu Evrope. Kosovo i njegovi građani imaju pravo na svoju budućnost i političke strukture ne smeju da se kockaju sa njihovom budućnošću. Situaciju na Kosovu najbolje ilustruje činjenica, da Kosovo još uvek ima uspostavljen vizni režim prema zemljama EU, čak i prema Bosni i Hercegovini. To je realna slika Kosova danas. Najvažnije u ovom trenutku je, da su Srbi na postavljenim barikadama uslišili molbu predsednika Srbije Aleksandra Vučića za uklanjanjem barikada, dok su kosovski pravosudni organi oslobodili iz pritvora Dejana Pantića, čije je hapšenje bilo povod za postavljanje barikada. Konačno, za bilo kakav napredak treba prestati sa redovnim produkovanjem kriza na Kosovu. 

Odlaganje sukoba

Formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO) je uslov Srpske liste (SL) za povratak Srba u kosovske institucije, uslov za uklanjanje barikada je povlačenje Specijalnih jedinica kosovske policije sa severa, kao i puštanje trojice uhapšenih Srba. Kosovske vlasti dale su garancije EU i SAD da neće biti hapšenja Srba zbog učešća na protestima i barikadama, što je otvorilo put za uklanjanje barikada. Barikade su uklonjene, ali napetost i nepoverenje su ostali.

Analitičari smatraju, da incidente na Kosovu treba shvatiti krajnje ozbiljno i preduzeti sve potrebne mere da do njih više ne dolazi, jer aktuelna situacija u regionu i Evropi u kontekstu ukrajinske krize predstavlja realan bezbednosni izazov i pretnju. Ovakav način rešavanja produkovanih kriza predstavlja samo odlaganje sukoba, koji postaje sve izvesniji.