Igra žmurke kosovske vlade oko eksproprijacija na severu

Izreka "Drži vodu dok majstori odu", možda najbolje oslikava kako se na Kosovu postupa kada je reč o eksproprijaciji zemljišta u opštinama sa srpskom većinom. Kada je trebalo da se zadobije naklonost poslanika u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope da bi Kosovo postalo član ove organizacije najviši kosovski zvaničnici ubeđivali su izvestioca Doru Bakojani da će poštovati obaveze koje je ona stavila pred Prištinu, a koje su se delom odnosile i na eksproprijaciju. Kada je katanac na vratima u Strazburu ostao zaključan, na ovo se zaboravilo.

"Obavezali smo Kosovo da osigura da se eksproprijacija obavi uz poštovanje zakona", reči su Bakojani od 16. aprila ove godine, kada se na PSSE diskutovalo o tome da li Kosovu treba dati zeleno svetlo za ulazak u Savet Evrope.

Bakojani je naime više puta ponovila da kosovske vlasti treba da ulože veće napore da se obrazlože razlozi za eksproprijaciju i direktno pogođenim stranama i široj javnosti, a upravo je to izostalo 31. maja kada je Vlada Kosova usvojila "konačnu odluku" o eksproprijaciji nepokretnosti vlasnika u Leposavić́u i Zubinom Potoku, u skladu sa, kako je navedeno, pravosnažnim presudama sudova.

Pet dana kasnije građani ove dve opštine i dalje ne znaju na čije se parcele odnosi odluka vlade.   

Advokat Nebojša Vlajić koji zastupa građane Leposavića i Zubinog Potoka čija su se imanja prošle godine našla na udaru odluka Vlade Kosova o eksproprijaciji kaže za Kosovo onlajn da se o novoj odluci vlade, koja se naziva "konačnom", saznalo iz medija, da je on još nije video, kao i da o ovoj odluci nisu obavešteni ni građani na čije se parcele ona odnosi.

"Jutros sam zvao i opštinu Leposavić i Zubin Potok, da vidim da li je iko od ljudi čija je imovina u pitanju dobio ikakvo rešenje, niko nije dobio ništa. Oni bi se svakako odmah javili svojim opštinama i odlučili bi šta da radimo. Zakonski rok je vrlo kratak, radi se o nekoliko dana i to je već moralo da bude dostavljeno, verujem da će uskoro biti", kaže Vlajić. 

Kako dodaje, moguće je da će odluka biti objavljena danas u Službenom glasniku, kada će se znati da li pod nju potpadaju i parcele vlasnika koji su pokrenuli spor pred sudom zbog eksproprijacije i u kojim slučajevima je  Osnovni sud poništio preliminarnu odluku Vlade.

"Moramo da vidimo tabelu da bismo videli brojeve katastarskih parcela i zaključili o kojima se radi. Međutim, znajući da su objekti i baze koje je vlada želela da sagradi već sagrađeni, može da se zaključi da se radi o istim parcelama", navodi Vlajić. 

On ukazuje i da na ovu poslednju odluku vlade postoji mogućnost žalbe.

"Ovo je samo jedno od rešenja koje je vlada u Prištini, po mom mišljenju, pod pritiskom donela da bi taj postupak koji se vodi stavila u neki privid poštovanja prava i objektivnosti, ali mislim da toga nema. Ujedno ovo je i signal svima nama da se svakome može desiti da njegova imovina bude na meti vlade. Ako je vlada želela da radi bilo kakve postupke, ima u svim tim mestima dovoljno opštinskog ili društvenog zemljišta gde su te baze mogle da budu sagrađene, ali nije morala da bude pogođena privatna imovina. Mislim da je to velika greška i da svi to sa strane vide", zaključuje Vlajić.

Vlada Kosova, podsetimo, započela je u januaru prošle godine eksproprijaciju u opštinama Leposavić i Zubin Potok, kada je deo zemljišta u tim opštinama proglasila "nepokretnom imovinom od posebnog javnog interesa koja je neophodna za realizaciju infrastrukturnih projekata od javnog interesa", da bi 10. maja 2023. godine retroaktivno donela odluku o eksproprijaciji zemljišta. U međuvremenu, iz policije Kosova je potvrđeno da se neki od tih „infrastrukturnih projekta od javnog interesa“ zapravo odnose na izgradnju policijskih stanica.

Novom odlukom kosovske vlade o eksproprijaciji u dve opštine na severu, prema oceni Duška Čelića, docenta na Pravnom fakultetu Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici, poslata je istovetna poruka Srbima i međunarodnoj zajednici - da na Kosovu ne postoji vladavina prava ni u jednom segmentu, pa ni u oblasti imovinskih prava. 

S obzirom na to da nema dovoljno podataka o najnovijoj odluci, Čelić navodi da se čini da je reč o konačnim odlukama o eksproprijaciji onih parcela u vezi kojih sud nije odlučivao, ali koje se nalaze u jednoj celini.

"Možemo da zaključimo da se ta tzv. konačna odluka verovatno odnosi na delove kompleksa koji su prethodno bili uzurpirani i sada je želja da se ovom odlukom to stanje na neki način legalizuje. Međutim, pošto su na tim parcelama već izgrađene ili su u gradnji, baze tzv. policije Kosova ovde ne može biti reči ni o kakvoj legalizaciji eksproprijacije, odnosno prethodne uzurpacije, već je ovde reč bukvalno o uzurpaciji. Bilo koja radnja pre nego što se stvari dovedu u prvobitno stanje, kako mi pravnici kažemo - pre nego što se sprovede 'restitutio in integrum', odnosno pre nego što se poruše svi objekti ili delovi objekata koji su tamo izgrađeni, bilo koja druga radnja koja bi usledila, značila bi praktično nastavak uzurpacije", objašnjava Čelić.

On podseća da je jedna od obaveza Kosova, vezano za članstvo u Savetu Evrope, bila da se sve radnje u vezi sa eskroprijacijom srpskih nepokretnosti na severu Kosova dovedu u koliko-toliko zakonito stanje.

"Oni očigledno nisu postupili po tome i ovo je sada jedan dodatan izazov svim onim zemljama koje su oberučke glasale za predlog da se takozvano Kosovo primi u Savet Evrope, iako ono ne ispunjava ni formalni uslov jer Kosovo nije država. Posebna poruka srpskom stanovništvu je da će nakon neuspele sage u vezi prijema tzv. Kosova u Savet Evrope Priština nastaviti da se, uslovno rečeno, sveti Srbima tako što će nastaviti da dodatno sistematski ugrožava njihova ljudska prava, kako ovo pravo na mirno uživanje imovine, tako i drugih prava", kaže Čelić. 

Programski direktor NVO Centar za zastupanje demokratske kulture iz Severne Mitrovice Aleksandar Rapajić kaže da se na konačnu odluku Vlade Kosova o eksproprijaciji nepokretnosti u opštinama Leposavić i Zubin Potok može gledati kao na nastavak pritiska na srpsku zajednicu ali i kao način na koji Aljbin Kurti pokazuje da ne želi da ispuni nijedan uslov međunarodne zajednice. 

“Dalji koraci biće nastavak eksproprijacije i nastavak gradnje baza i gradnje policijskih centara. Imamo najavu da će se graditi policijski centar u severnom delu Mitrovice, a kao što vidimo, baze su i dalje tu. Punktovi koji su bili samo kontrolni polako su se pretvorili u baze, tako da mislim da je poruka srpskoj zajednici veoma jasna a to je da će se pritisak nastaviti i dalje”, kaže Rapajić za Kosovo onlajn.

Što se tiče međunarodne zajednice, naš sagovornik navodi da Kurti prema njoj ima negativan stav i da ovakvim pokazuje neku vrstu gordosti. 

“Jedan od nezvaničnih zahteva EU bio je i rešavanje problema eksproprijacije na severu. Kao što je rečeno da je neuspelim izborima ispunjen uslov za smenu gradonačelnika, tako sa ovom odlukom on kaže da je ispunjen uslov i što se tiče eksproprijacije. On pokazuje da ne želi da ispuni nijedan uslov međunarodne zajednice i pokazuje neku gordost prema njima”, kaže Rapajić. 

Odluka kosovske vlade, kako smatra, nije odgovor na to što se zahtev Kosova da postane član Saveta Evrope nije našao na dnevnom redu Komiteta ministara SE, jer Kurti, kako kaže, i pre ove odluke nije donosio odluke usklađujući se sa međunarodnom zajednicom. 

“To je kontinuitet od već nekoliko godina da ova vlada donosi odluke bez konsultacija sa predstavnicima Kvinte”, kaže Rapajić. 

O tome kako će poslednja odluka vlade uticati na slučajeve u kojima je sudskom presudom poništena prvobitna odluka o eksproprijaciji naš sagovornik kaže da će se to tek videti. 

“Vidimo da policijska stanica u Zubinom Potoku i dalje postoji. Videćemo da li će doći do sklanjanja tih objekata i prekida gradnje na tim mestima povodom kojih se sud izjasnio”, navodi Rapajić.