Ima li Irak razlog za promenu stava o nepriznavanju Kosova?

Da je iračko priznanje Kosova „pitanje vremena“ neki su govorili i pre deset godina, pa Bagdad do danas nije promenio stav o poštovanju teritorijalnog integriteta Srbije. Uprkos lobiranjima političara iz Prištine, analitičari iz Beograda uvereni su da bi Irak priznanjem Kosova sebi pucao u nogu i da bi time utro put otcepljenju Iračkog Kurdistana. Na Kosovu, očekivano, nadaju se da bi Bagdad ipak mogao da „promeni stranu“.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Na nekoliko sastanaka u Iraku, tačnije na marginama Delfi ekonomskog foruma održanog u Sulejmaniji, gradu u Iračkom Kurdistanu, bivši ministar spoljnih poslova Kosova Enver Hodžaj lobirao je pre desetak dana za iračko priznanje Kosova.

Iako je predsednik Iraka Abdul Latif Džamal ​​Rašid bio jedan od govornika na ovom forumu, Hodžaj se sa njim nije sastao.

Hodžaj je saopštio da se susreo sa zamenikom premijera Iračkog Kurdistana sa kojim je razgovarao o potrebi za bližom političkom, ekonomskom i kulturnom saradnjom, kao i sa bivšim iračkim ministrom spoljnih poslova Hošjarom Zebarijem, kojem je rekao da „Irak nema razloga da ne prizna Kosovo“. Sastao se i sa Darom Rašidom Mahmudom, ministrom za ekonomsko planiranje Iračkog Kurdistana.

Iako je na Fejsbuku Rašida Mahmuda predstavio kao ministra za ekonomsko planiranje Iraka, ministar planiranja i zamenik premijera Iraka je Mohamed Ali Tamim.  

Ni prvi, verovatno ni poslednji sastanci kosovskih političara sa političarima iz Iraka, ali razgovori Hodžaja, prema oceni sagovornika Kosovo onlajna ne bi trebalo ozbiljnije da zabrinu Vladu Srbije. Naznaka da bi Irak mogao da pomeni stav i prizna Kosovo, prema njihovoj oceni - nema. 

Uostalom, pre samo mesec dana otpravnica poslova Ambasade Iraka u Beogradu Majda Abul Jasen el Adami, potvrdila je čvrstu podršku Srbiji po pitanju Kosova tokom sastanka sa Dušanom Kozarevim, generalnim sekretarom Ministarstva spoljnih poslova Srbije.

Spoljnopolitički analitičar Mirko Dautović kaže za Kosovo onlajn da iračka vlada zbog unutrašnjeg pitanja Kurdistana ne može da prizna Kosovo jer bi to značilo otvaranje vrata otcepljenju Kurdistana, a povodom lobiranja Envera Hodžaja ocenjuje da se kosovski političar nije sastao ni sa kim iz iračkog rukovodstva ko je iole značajan.

„Hodžaj je bio u Sulejmaniji, gradu koji je na teritoriji kurdistanskog regiona, na Delfi forumu što je kao neki 'Davos' za siromašnije. On tamo nije išao da se sretne bilateralno kao državnik sa državnikom već je bio učesnik na forumu koji je bio pun 'bivših' ljudi. Od bitnijih imena tamo je bio Ahmet Davutoglu, bivši ministar spoljnih poslova Turske ili Masimo Dalema, koji je bio italijanski premijer pre 25 godina, tako da to nije bitan događaj“, navodi naš sagovornik.

Ipak, kako ističe, postoji razlog zašto je Kosovo poslalo svog delegata tamo.

„Kurdistan, slično kao i Kosovo, teži nezavisnosti. Oni su još 1992. izbacili iračke trupe sa svoje teritorije. Sve ovo vreme, do 2020-ih iračka država, bilo pod Sadamom Huseinom bilo ova nova, kada je uspostavljena američka okupacija, nije imala kontrolu nad regionom u Kurdistanu. Kurdistan teži nezavisnosti i potpuno je logično zašto bi zvali predstavnika jedne zemlje koja je kao uspela u procesu otcepljivanja, odnosno, koja je svakako uspešnija od Kurdistana“, kaže Dautović. 

Upitan da li saveznici Prištine lobiraju za iračko priznanje Kosova, Dautović kaže da „Irak nije toliko slab da bi radio protiv sopstvenih interesa“.

„U ovom trenutku Irak nije preterano jaka država, on zavisi umnogome i od Amerike i od Irana. Sarađuje i sa Turskom, mada sa Turskom više sarađuje sam Kurdistan što je paradoks, da Turska koja se bori protiv Kurda na svoj teritoriji zapravo sarađuje sa iračkim Kurdima. Ali oni nemaju takav uticaj na Bagdad. Dakle, Irak nije preterano stabilna zemlja, ali nije dovoljno ni slab da bi radio protiv sopstvenih interesa“, zaključuje naš sagovornik. 

Naučni saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu Aleksandar Mitić kaže da Irak ni na koji način, zvanično pa i nezvanično, nije nagovestio bilo kakvu promenu stava po pitanju poštovanja teritorijalnog integriteta Srbije. 

„On priznaje da je Kosovo i Metohija sastavni deo Republike Srbije i to je nešto što smo slušali poslednjih decenija, godina, meseci i poslednjih nedelja“, kaže Mitić za Kosovo onlajn. 

Ovakav stav Iraka, kako dodaje, potpuno je razumljiv s obzirom na to da je Irak zemlja koja se suočava sa ozbiljnim problemima po pitanju jedinstva zemlje i kojoj je u interesu da poštuje Povelju Ujedinjenih nacija i međunarodno pravo kada je u pitanju teritorijalni integritet država.

Povodom sastanaka koje je u Iraku imao bivši ministar spoljnih poslova Kosova Enver Hodžaj, Mitić kaže da je „legitimno pravo albanskih lobista, bivših ministara, biznismena, da idu po svetu, da pokušavaju na različite načine da lobiraju, korumpiraju i da pokušavaju da izvuku što je više moguće za njihovu stvar“.

On dodaje i da su razgovori koje je imao Hodžaj bili na nivou koji ni na koji način ne omogućava da se stekne uvid o promeni zvaničnog stava Iraka. 

„Sastanak sa bivšim ministrom, odnosno 'bivši sa bivšim' na nekom piću posle nekog foruma kojih ima na stotine u svetu nije nešto što nagoveštava bilo kakvu promenu stava. Jasno je, naravno, da će dobiti podršku od nekoga ko je zvaničnik u Iračkom Kurdistanu, s obzirom na to da kod Kurda u Iraku ne postoje samo tendencije za autonomijom, koju već imaju, već i za nečem višim van okvira Iraka. Ali je isto tako jasno da to apsolutno neće promeniti stav vlasti u Bagdadu. Naprotiv. Može se čak i reći da je ovo bila možda i neka vrsta autogola, ako je cilj bio da se utiče na Bagdad“, kaže Mitić za Kosovo onlajn. 

Irački Kurdistan, prema njegovim rečima, jeste pod velikim pritiskom, pre svega zbog bombardovanja Turske i zbog stalnih napada koje trpe i njegov položaj nije lak.

„Treba imati razumevanje i za to da su Kurdi velika nacija koja još uvek nema svoju državu, za razliku od Albanaca koji žele da stvore drugu etnički čistu državu, pa im možda ni to neće biti dovoljno. Sa te strane ih razumem ali ne verujem da je u ovom trenutku moguće da na bilo koji način neki lider autonomnog regiona Kurda u Iraku utiče na centralne vlasti u Bagdadu“, ističe Mitić.

Da bi uskoro moglo da se desi da Irak prizna Kosovo, mišljenja je, međutim, politički analitičar Bljerim Burjani iz Prištine. 

„To zavisiti i od ostalih država na Istoku. Očekuje se da dve države priznaju Kosovo - Irak i Sirija. Videćemo kako će ići stvari oko ovih država, kakve će imati finalne stavove ili treba još čekati. Turska, koja pomaže Kosovu da ima više priznanja, ima ključnu ulogu u Siriji“, izjavio je Burjani za Kosovo onlajn. 

On istovremeno ocenjuje da Kosovo nikada nije imalo strategiju u spoljnoj politici povodom toga gde treba uložiti napore da bi se dobila nova priznanja. 

„Mislim da targetiranje država nije bilo prema nekom planu, 'išlo se napamet', gde su šanse veće. Priznanja Kosova došla su zahvaljujući SAD, evropskim državama i Velikoj Britaniji. Lobiranja u poslednje vreme, individualaca iz opozicije, kao Bedžeta Pacolija i predsednice Kosova donela su dva priznanja, a sada se aktivirao i Enver Hodžaj, bivši ministar i to je dobro, da bar neko ko nije vlasti radi za državu i građane“, navodi Burjani. 

Ranije se, kaže, radilo na tome da Vatikan prizna Kosovo i on očekuje da će se lobirati ponovo pošto je novi papa iz SAD. 

„Sada će se uključiti spoljna politika i indvidualci prema Vatikanu. Ako Vatikan prizna Kosovo to znači da ćemo imati nove države u Latinskoj Americi koje će priznati Kosovo, biće ih najmanje četiri. Ali, videćemo kako će ići lobiranje i dokle će se stići“, kaže ovaj analitičar.