Ima li rešenja za utamničene knjige Gradske biblioteke u Severnoj Mitrovici?

„Ko ide u biblioteku nije ničiji neprijatelj“. Reči pesnika Nenada Radenkovića možda dopru do onih koji su utamničili 40.000 knjiga Gradske biblioteke „Vuk Karadžić“ u Severnoj Mitrovici. Možda ima načina da se gvozdena vrata otvore?

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Vlasti iz Prištine Srbima na Kosovu zabranili su da koriste dinar, zatvorili centre za socijalni rad u srpskom sistemu, prostorije PIO fonda, sportske hale... Na red je došla i Gradska biblioteka u Severnoj Mitrovici.

Najveći broj njenih korisnika su deca - osnovci i srednjoškolci, pa i studenti koji u njoj pronalaze stručnu literaturu.

Od pre dvadesetak dana na ulaz u biblioteku navučene su rešetke i stavljen katanac. Objekat koji je biblioteka koristila od 2014. godine, preuzela je Kosovska agencija za privatizaciju. 

Iako je direktor ove ustanove Nikola Elezović tada izjavio da mu je rečeno da će ubrzo moći da preuzme knjige, to se do danas nije dogodilo.

Školske biblioteke za koji dan biće na „raspustu“, a knjige Gradske biblioteke nedostupne. Do kada? I ko se o tome sada pita?

Politički analitičar Nedžmedin Spahiju ocenjuje da će problem zatvorene biblioteke „Vuk Karadžić“ biti rešen nakon što u opštini Severna Mitrovica bude izaban novi gradonačelnik na lokalnim izborima koji su zakazani za 12. oktobar.

Kako smatra, neće biti svrhe da se o ovom pitanju diskutuje u dijalogu, budući da je ono u nadležnosti gradonačelnika.

„Novi gradonačelnik će to rešiti odmah nakon što bude izabran. Tada će biti rešeno i pitanje sportske sale i ostalih institucija na severu Kosova. Nadamo se da ovakvih problema više neće biti“, izjavio je Spahiju za Kosovo onlajn.  

Zatvaranje Gradske biblioteke u Severnoj Mitrovici Nenad Radenković, akademski vajar i pesnik, doživljava kao veliki udarac, ali i kao upozorenje. 

„Nedvosmisleno je poslata poruka da nama i našoj deci ovde mesta nema. Žalosno je i necivilizovano to, ovde u srcu Evrope“, rekao je Radenković za Kosovo onlajn. 

Nelogično je i potpuno neprirodno, dodaje, da se ovako iznenadno mnogim čitaocima, pogotovo deci, članovima biblioteke, uskrati uzimanje knjiga. Pribojava se da slična sudbina može da zadesi i druge srpske biblioteke na Kosovu. 

„Nisam očekivao nešto tako. Mislio sam da će to biti negde pri kraju ostvarenja nekog njihovog plana. Ono što je najopasnije po jedan narod je to svakodnevno izmicanje podloge. Apostrof na to dajem ukidanju jezika, identiteta, ukidanju ćirilice, to je ono što nas drži, jer narod je narod sve dok je u jeziku. Kad ostane bez te identitetske podloge, on jednostavno ostaje obezglavljen“, napominje Radenković, inače ovogodišnji dobitnik nagrade iz Fonda Zadužbine Branko Ćopić.  

S obzirom na to da ima priliku da putuje i po južnom delu Kosova, ovaj umetnik, kaže da ga je ganulo kada je video kako albanski mališani treniraju sa svojim trenerima, dok su u isto vreme u Severnoj Mitrovici sportske hale zaključane. 

„Sve drugo nekako mogu da prihvatim, i majorizaciju svake vrste, ali udarac na decu, preko biblioteke, preko sporta, jednostavno ne mogu. Moraće da se nađe neko rešenje jer nije dovoljno biti samo živ. Sve ono što se zove nadgradnjom tiče se kulture srpskog naroda, književnosti, čitalaške publike, kreatora, i likovnih umetnika, i svih mogućih muzičkih talenata... Na ovaj način sve to dolazi pod udar“, upozorava Radenković.

On veruje da je ovo problem koji treba da se rešava u dijalogu Beograda i Prištine, ali i da dok se ne dođe do rešenja na tom nivou da treba naći neko prelazno.

„Onaj ko ide redovno u biblioteku nije ničiji neprijatelj, tako da ne vidim razlog da se ne nađe neko prelazno rešenje da se naši bibliotekari sa svojim rukovodstvom vrate na svoja radna mesta do nekog momenta kada bi dijalog dao konkretne rezultate“, kaže Radenković. 

Inače, zatvaranje Gradske biblioteke u Severnoj Mitrovici  Udruženje književnika Srbije okrakterisalo je kao akt nasilja i kao još jedan u nizu pokušaja zatiranja srpske kulturne baštine. UKS je apelovalo na međunarodne organizacije na Kosovu da počnu nepristrasno da primenjuju svoja ovlašćenja i nadležnosti, kako bi se ubuduće, kako su naveli, „sprečili akti otvorenog institucionalnog terorizma koji privremene kosovske institucije primenjuju nad Srbima i drugim nealbancima u južnoj srpskoj pokrajini“.

Ministarstvo kulture Srbije zatvaranje biblioteke nazvalo je varvarskim aktom.

„Kao i u svim prethodnim istorijskim epizodama koju su režirali oni koji su spaljivali i zabranjivali knjige, činjenica je da niti će Kosovo postati država nasiljem, krađom teritorije i progonom Srba, niti se kulturna baština može stvoriti uzurpacijom tuđe kulture“, saopštilo je ovo Ministarstvo po zatvaranju biblioteke i poručilo da će nastaviti da posvećeno štiti kulturno nasleđe.