Imaju li smisla eventualni novi pritisci na Beograd u vezi sa nastavkom dijaloga?

Eskobar i Lajčak
Izvor: Kosovo Online

Nakon tragičnih događaja u Banjskoj, iz EU i SAD ponovo se čuju pozivi da bi trebalo izvršiti jači pritisak na obe strane, a posebno na Beograd, pominju se čak i sankcije, a sagovornici Kosovo onlajn ukazuju da bi ovakvi potezi Vašingtona i Brisela bili kontraproduktivni, da neće dati rezultate jer je i dalje ključna adresa za deeskalaciju - Priština.

Dosadašnje mere koje su SAD i EU uvele Kosovu zbog odbijanja da preduzme korake za smirivanje situacije na severu nisu imale efekta, ističu naši sagovornici, čime, dodaju, nisu rešena ni pitanja koja sve vreme generišu krizu, a to su formiranje Zajednice srpskih opština, novi izbori na severu i povlačenje kosovskih specijalaca. 

U tom smislu, ističu, uvođenje "u igru" eventualno kažnjavanje Beograda posle dešavanja u Banjskoj takođe ne bi pomerilo stvari napred, jer ne bi bio rešen srž problema - sve teži položaj Srba koji su izloženi konstantnim pritiscima i nasilju Prištine. 

U prilog tome govori i današnji upad pripadnika Kosovske policije u KBC Kosovska Mitrovica, kaže nam politikolog Dimitrije Milić. On navodi da nakon incidenta u Banjskoj kosovski premijer Aljbin Kurtiji nastavlja sa akcijama koje za cilj imaju da potvrde njegovo predstavljanje srpskog stanovništva kao "militantnog", i upozorava da bi dodatni pritisci Prištine mogli da izazovu reakciju lokalnih Srba i ponovnu eskalaciju situacije.

"Situacija od jutros je direktno proizvod situacije koju smo imali u Banjskoj jer je ona na neki način dala potvrdu pozicija Kurtijeve vlade u opisivanju kakva je zapravo srpska zajednica na severu - želja je bila da se definiše kao militantna i zajednica koja ne želi da učestvuje u sistemu koja želi da bude subverzivna u odnosu na sistem. U tom smislu, sada je to dalo legitimizaciju za ovakve situacije", rekao je Milić.

Koliko će Priština ići daleko, navodi, zavisi od toga koliko će zapadni pritisak da ograniči taj vid dejstava Prištine, u smislu kršenja ličnih sloboda i prava u kontekstu, kako tvrde kosovske vlasti borbe protiv terorizma.

Milić kaže da bi reakcija srpske zajednice na nove akcije Kosovske policije može da bude burna, što bi izazvalo novu eskalaciju.

„Kada su ovako velike napetosti to može da dovede do prenagljene reakcije lokalnih Srba još jednom, što stavlja 'ram' koji želi da nametne Aljbin Kurti na srpsko stanovništvo. Najveći rizik je da eskalacija koja se desila u Banjskoj i sada sa novom reakcijom Kurtija dovede do nove eskalacije kroz jedan vid odlučnije reakcije srpske zajednice na severu Kosova“, istakao je Milić.

Povodom najave mogućih dodatni pritisaka na Beograd od strane SAD i EU kako bi se spustile tenzije, Milić smatra da bi prvenstveno pritisci trebalo da budu usmereni na vladu Kurtija i to mnogo više nego do sada, kako došlo do nekih merljivih rezultata. 

"Prvenstveno kada je reč o formiranju Zajednice srpskih opština, to je koren trenutnog problema u kontekstu da, s obzirom na to da se ona nije sprovela, usledila je reakcija Srba, da povlače poteze da izađu iz opština, pre toga iz lokalnih institucija. Sada imate otvoren prostor za eskalaciju koja se dešava zato što nemate institucionalan način da artikulišete svoje interese. Pritisak na Beograd bi u ovom smislu više išao u kontekstu da to bude posredni pritisak na Srbe na severu, jer se smatra da Srbija ima jedan uticaj na srpsku zajednicu, prvenstveno na Srpsku listi", ocenio je Milić.

Ističe da ukoliko bude dolazilo da pritisaka od strane međunarodne zajednice, oni će biti usmereni na obe strane da prihvate „kontroverzne mere“. 

 Kada je reč o eventualnim sankcijama, Milić smatra da za eventualno uvođenje ozbiljnijih mera Srbiji teško da će postojati konsenzus unutar EU. 

Osvrćući se na informacije da su pojedine države EU zatražile da se razmotre sankcije za Srbiju, ukazuje da su to verovatno članice koje već imaju skepticizam u odnosu na politiku Beograda. 

"Uvek bi trebalo gledati u smeru nekih država regiona, u smeru baltičkih država koje imaju neprijateljske odnose s Rusijom, to su zemlje koje imaju skepticizam ujedno i prema Srbiji. Tako da ove individualne sankcije, koje smo imali prvenstveno od strane SAD, nisu urodile plodom da Srbija promeni politiku ograđivanja od tih ličnosti, to se nije desilo. Tako da verujem da taj vid personalnih sankcija pretpostavljam neće biti na delu. Ali, svakako samo razgovor o tome jeste poruka Srbiji. Razlog za ovu konkretna situacija, uključujući i jutrošnje događaje, za takva dejstva skoro pa ratna, jeste to da Kurti želi da nametne percepciju da su Srbi na severu jedna militantna organizacija, i da su sve mere koje Priština sprovodi samo antiterorističke mere", pojašnjava Milić.

Dodaje da je slučaj u Banjskoj dao argumente zapadnim državama da daju tihi pristanaka za takve poteze Prištine. 

"Ko od dešavanja u Banjskoj ima neku korist? Trenutno Srbija nema nikakvu korist od ove poslednje situacije", zaključio je Milić.

On naglašava da je položaj srpske zajednice na Kosovu trenutno veoma težak, bez obzira da li će biti mera za Beograd ili ne. Sa jedne strane, navodi, Srbi na Kosovu nemaju institucionalnu predstavljenost, dok sa druge, zbog toga kako je srpski narod predstavljen nakon incidenta u Banjskoj, može se očekivati smanjena empatija međunarodne zajednice.

"U toj situaciji onda bi se trebalo više uzdati da će se na na visokom nivou, rešiti pitanje severa, nego što Srbi sa Kosova trenutno mogu da utiču na svoju sudbinu. Veoma je loše kada nemate kontrolu nad svojom sudbinom. Ali, dok se ne reši na visokom nivou pitanje severa, bilo da se radi o prisustvu kosovskih snaga, o predsednicima opština ili o ovoj poslednjoj situaciji, u smislu kako će ona u pogledu delovanja Prištine izaći na kraj, jer strategija može biti sa prištinske strane da se dodatno pritiskaju Srbi na severu da bi izazvali još jednu sličnu reakciju poput ove i da na neki način zaokružite imidž srpske zajednice kao militantne i kriminogene koja ne želi da se uključi u kosovski sistem. Tako da ono što bi Srbi trebalo da rade jeste da ne upadaju u takve zamke koliko god to bilo teško", poručio je Milić.

Smatra da postoji mogućnost da međunarodna zajednica uvede i dodatne mere za Prištinu.

Međutim, prema njegovoj oceni, to ne bi dovelo do poboljšanja situacije, s obzirom na to da ni dosadašnje mere nisu uticale da Aljbin Kurti promeni svoju politiku prema srpskoj zajednici.

"Može se desiti da bude još kaznenih mera za Prištinu, ali je Kurti pokazao da sve ove ograničavajuće mere nisu uticale, u smislu da on vodi maksimalističku politiku", naveo je Milić.

Politikolog Ognjen Gogić ocenio je za Kosovo onlajn da se pritisci EU i SAD na Prištinu i Beograd kako bi se deeskalirala situacija na severu Kosova pokazuju kao kontraproduktivni, poručuje da međunarodna zajednica treba da razmisli koliko oni imaju efekta i promeni nešto u svom pristupu. 

Govoreći o mogućim novim pritiscima na Srbiju posle dešavanja u Banjskoj, na šta pozivaju iz pojedinih zemalja EU, Gogić kaže da se postavlja pitanje koji bi bio njihov efekat u ovom trenutku. 

"Postavlja se pitanje čemu bi služili pritisci na Beograd, da bi se otkočio ovaj proces dijaloga i sprovođenje sporazuma, na potezu je Priština. Priština je ta koja treba da preuzme prve korake, a oni se odnose na raspisivanje novih izbora u četiri severne opštine, početak formiranja Zajednice srpskih opština. Dok se to ne desi, Beograd nije na potezu i od Beograda ne može da se očekuje da uradi bilo šta. U tom smislu, pritisci na Beograd u ovom momentu ne bi imali smisla, jer se čekaju reakcije Prištine", navodi.

Kaže da bi se od Beograda moglo kasnije očekivati, kada se ostvare uslovi koji su pred Prištinom, da ne postavlja neke nove kriterijume za povratak Srba u institucije. 

"Onog momenta kada bi se raspisali izbori i ako Priština zaista počne da radi na formiranju ZSO, Beograd bi trebalo da podstakne Srbe da se vrate u institucije pre svega kroz učešće na tim izborima i povratak u opštinske strukture", smatra Gogić. 

U ovom momentu pritisak će, kako kaže, biti na obe strane, ali pre svega na Beograd, da se utvrde okolnosti oružanog incidenta u Banjskoj.

"Tu Beograd može da ponudi određene informacije o tome o kojim se pojedincima koji su bili deo te oružane formacije je reč, odakle oružje. Beograd bi mogao da očekuje pritiske te vrste", ističe. 

Dodaje da se o pritiscima i merama priča mesecima, da se traži deeskalacija, a da je, kako ističe, "situacija na terenu sve gora". 

"Što se više poziva na deesklalaciju, situacija više eskalira, ovo je jedan novi stepenik u kome su izgubljeni i ljudski životi, tako da je ovo ipak jedan momenat za  Brisel, ali i Vašington da revidiraju politiku i pristup dijalogu, jer se vidi da ovo ne daje rezultate, štaviše kontraproduktivno je", kaže.

Dodaje da bi oni koji govore o pritiscima i sprovode ih zapravo trebalo da razmisle da li ti pritisci imaju efekat ili pak, kako kaže, dovode do radikalnijih poteza obe strane, odnosno do eskalacije i incidenata. 

"Ako bismo gledali konkretno šta bi mogle da budu mere, jedina mera koja bi mogla da utiče na obe strane jeste vizna liberalizacija, koja bi trebalo da stupi za Kosovo na snagu od 1. januara. I ako bi se zaista to suspendovalo, to bi dovelo do promene politike u Prištini. Takođe, ako bi se doveo u pitanje bezvizni režim za Srbiju, to bi uticalo da Beograd da bude konstruktivniji" , zaključuje Gogić. 

Direktor Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) Zijad Bećirović smatra da je da je, kada je reč o novim pritiscima i eventualnim merama za Beograd i Prištinu, ključno da međunarodna zajednica preduzme korake kako bi se ispunilo ono što su obaveze kosovskih vlasti, a to su osnivanje Zajednice srpskih opština, novi izbori na severu i povlačenje specijalnih jedinica.

Bećirović za Kosovo onlajn ističe da se pre deset godina Srbija nije pitala ili se vrlo malo pitala kad je reč o Kosovu.

"Sada je Srbija postala subjekt dešavanja, u poslednjih 10 godina i to najviše, svidelo se to nekom ili ne, zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću. I on je uspeo nametnutu paradigmu, ne mogu oni dobiti sve, a mi ništa. Znači, mora doći do neke win-win situacije za obe strane. Tako da tu se jednostavno očekuje da to što je međunarodna zajednica obećala, što je preuzela na sebe obavezu, a to su tri tačke: osnivanje ZSO, održavanje ponovnih izbora u četiri opštine sa srpskom većinom i povlačenje specijalnih jedinica ROSU", kaže Bećirović.

Ističe i da sada ponovo dolazimo u situaciju da bez odobrenja Kfora specijalne jedinice Kosovske policije upadaju na sever i vrše različita hapšenja.

"I to je jasan znak da međunarodna zajednica mora početi da ispunjavati svoje obaveze. EU je uvela tihe sankcije Kosovu i sam kosovski premijer je priznao da je to već nanelo 500 miliona evra štete. Tako da EU može da deluje na takav način. Ali ovo je ipak politički dijalog i važno je da postoji politička volja da se reši, da dođe do normalizacije", ističe Bećirović. 

Ocenjuje da pregovori na način na koji su vođeni pod pokroviteljstvom EU ne mogu dovesti do normalizacije. 

Dodaje da je ključna uloga SAD za koje kaže da imaju "komplet patronat" nad vladom u Prištini".

"EU može kroz mere, dakle ekonomski. Međutim ključna je uloga SAD, znači oni imaju komplet patronat nad Vladom u Prištini. Tako da jednostavno u rukama je Amerikanaca da odmrznu taj konflikt i da ožive dijalog. Ali bojim se da EU nema više kapaciteta, potencijala, da da neku dodatnu vrednost tom dijalogu. Sve ovo što je uradio, vidimo kakav je rezultat. Umesto normalizacije, nenormalizacija odnosa. Mislim da posle jednog takvog rezultata EU nema više šta tražiti. U stvari, obesmišljen je i sam taj dijalog. Moraju se pronalaziti nove forma, novi modeli, kako da dođe do dogovora gde neće jedna strana izgubiti sve, a druga dobiti sve. Nego jednostavno mora da se nađe win-win rešenje i da se potpiše taj sveobuhvatni obavezujući sporazum o normalizaciji", navodi Bećirović.