Milić: Strategija Prištine da se dodatno pritiskaju Srbi može da dovede do nove eskalacije

Politikolog Dimitrije Milić ocenio je danas, komentarišući jutrošnji upad Kosovske policije u Kliničko-bolnički centar Kosovska Mitrovica i u više privatnih objekata na severu, da nakon incidenta u Banjskoj kosovski premijer Aljbin Kurtiji nastavlja sa akcijama koje za cilj imaju da potvrde njegovo predstavljanje srpskog stanovništva kao "militantnog", i upozorio da bi dodatni pritisci Prištine mogli da izazovu reakciju lokalnih Srba i ponovnu eskalaciju situacije.

"Situacija od jutros je direktno proizvod situacije koju smo imali u Banjskoj jer je ona na neki način dala potvrdu pozicija Kurtijeve vlade u opisivanju kakva je zapravo srpska zajednica na severu - želja je bila da se definiše kao militantna i zajednica koja ne želi da učestvuje u sistemu koja želi da bude subverzivna u odnosu na sistem. U tom smislu, sada je to dalo legitimizaciju za ovakve situacije", rekao je Milić.

Koliko će Priština ići daleko, navodi, zavisi od toga koliko će zapadni pritisak da ograniči taj vid dejstava Prištine, u smislu kršenja ličnih sloboda i prava u kontekstu, kako tvrde kosovske vlasti borbe protiv terorizma.

Milić kaže da bi reakcija srpske zajednice na nove akcije Kosovske policije može da bude burna, što bi izazvalo novu eskalaciju.

„Kada su ovako velike napetosti to može da dovede do prenagljene reakcije lokalnih Srba još jednom, što stavlja 'ram' koji želi da nametne Aljbin Kurti na srpsko stanovništvo. Najveći rizik je da eskalacija koja se desila u Banjskoj i sada sa novom reakcijom Kurtija dovede do nove eskalacije kroz jedan vid odlučnije reakcije srpske zajednice na severu Kosova“, istakao je Milić.

Povodom najave mogućih dodatni pritisaka na Beograd od strane SAD i EU kako bi se spustile tenzije, Milić smatra da bi prvenstveno pritisci trebalo da budu usmereni na vladu Kurtija i to mnogo više nego do sada, kako došlo do nekih merljivih rezultata. 

"Prvenstveno kada je reč o formiranju Zajednice srpskih opština, to je koren trenutnog problema u kontekstu da, s obzirom na to da se ona nije sprovela, usledila je reakcija Srba, da povlače poteze da izađu iz opština, pre toga iz lokalnih institucija. Sada imate otvoren prostor za eskalaciju koja se dešava zato što nemate institucionalan način da artikulišete svoje interese. Pritisak na Beograd bi u ovom smislu više išao u kontekstu da to bude posredni pritisak na Srbe na severu, jer se smatra da Srbija ima jedan uticaj na srpsku zajednicu, prvenstveno na Srpsku listi", ocenio je Milić.

Ističe da ukoliko bude dolazilo da pritisaka od strane međunarodne zajednice, oni će biti usmereni na obe strane da prihvate „kontroverzne mere“. 

Kada je reč o sankcijama, Milić smatra da za eventualno uvođenje ozbiljnijih mera Srbiji teško da će postojati konsenzus unutar EU. 

Osvrćući se na informacije da su pojedine države EU zatražile da se razmotre sankcije za Srbiju, ukazuje da su to verovatno članice koje već imaju skepticizam u odnosu na politiku Beograda. 

"Uvek bi trebalo gledati u smeru nekih država regiona, u smeru baltičkih država koje imaju neprijateljske odnose s Rusijom, to su zemlje koje imaju skepticizam ujedno i prema Srbiji. Tako da ove individualne sankcije, koje smo imali prvenstveno od strane SAD, nisu urodile plodom da Srbija promeni politiku ograđivanja od tih ličnosti, to se nije desilo. Tako da verujem da taj vid personalnih sankcija pretpostavljam neće biti na delu. Ali, svakako samo razgovor o tome jeste poruka Srbiji. Razlog za ovu konkretna situacija, uključujući i jutrošnje događaje, za takva dejstva skoro pa ratna, jeste to da Kurti želi da nametne percepciju da su Srbi na severu jedna militantna organizacija, i da su sve mere koje Priština sprovodi samo antiterorističke mere", pojašnjava Milić.

Dodaje da je slučaj u Banjskoj dao argumente zapadnim državama da daju tihi pristanaka za takve poteze Prištine. 

"Ko od dešavanja u Banjskoj ima neku korist? Trenutno Srbija nema nikakvu korist od ove poslednje situacije", zaključio je Milić.

On naglašava da je položaj srpske zajednice na Kosovu trenutno veoma težak, bez obzira da li će biti mera za Beograd ili ne. Sa jedne strane, navodi, Srbi na Kosovu nemaju institucionalnu predstavljenost, dok sa druge, zbog toga kako je srpski narod predstavljen nakon incidenta u Banjskoj, može se očekivati smanjena empatija međunarodne zajednice.

"U toj situaciji onda bi se trebalo više uzdati da će se na na visokom nivou, rešiti pitanje severa, nego što Srbi sa Kosova trenutno mogu da utiču na svoju sudbinu. Veoma je loše kada nemate kontrolu nad svojom sudbinom. Ali, dok se ne reši na visokom nivou pitanje severa, bilo da se radi o prisustvu kosovskih snaga, o predsednicima opština ili o ovoj poslednjoj situaciji, u smislu kako će ona u pogledu delovanja Prištine izaći na kraj, jer strategija može biti sa prištinske strane da se dodatno pritiskaju Srbi na severu da bi izazvali još jednu sličnu reakciju poput ove i da na neki način zaokružite imidž srpske zajednice kao militantne i kriminogene koja ne želi da se uključi u kosovski sistem. Tako da ono što bi Srbi trebalo da rade jeste da ne upadaju u takve zamke koliko god to bilo teško", poručio je Milić.

Smatra da postoji mogućnost da međunarodna zajednica uvede i dodatne mere za Prištinu.

Međutim, prema njegovoj oceni, to ne bi dovelo do poboljšanja situacije, s obzirom na to da ni dosadašnje mere nisu uticale da Aljbin Kurti promeni svoju politiku prema srpskoj zajednici.

"Može se desiti da bude još kaznenih mera za Prištinu, ali je Kurti pokazao da sve ove ograničavajuće mere nisu uticale, u smislu da on vodi maksimalističku politiku", naveo je Milić.