Izbori u Nemačkoj: Nov odnos snaga, stari kurs prema dijalogu Beograda i Prištine?

U Nemačkoj se sutra održavaju vanredni parlamentarni izbori, kao favorit za budućeg kancelara slovi Fridrih Merc iz CDU, a ko bi uz ovu stranku još mogao da bude u novoj vladi zasad se nagađa. Koja god koalicija da se sklopi, sagovornici Kosovo onlajna veruju da će Berlin prema dijalogu Beograda i Prištine zadržati stari kurs. Protivniku kosovske nezavisnosti, Alternativi za Nemačku, ankete predviđaju drugo mesto - dovoljno da se njihov glas glasnije čuje, premalo za kopernikanski obrt u stavu Berlina prema statusu Kosova.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Hrišćansko-demokratska unija (CDU) prema istraživanjima javnog mnjenja ima između 29 i 31 odsto podrške, Alternativa za Nemačku (AfD) oko 20 odsto, a Socijaldemokratska partija odlazećeg kancelara Olafa Šolca je na 15 odsto.

Za Šolcovog mandata nastao je francusko-nemački plan za normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine, koji je kasnije prerastao u evropski i za očekivati je da će i buduća nemačka vlada insistirati na primeni sporazuma iz dijaloga iz 2023. godine dogovorenih na njegovim osnovama.

Uporedo sa nadgornjavanjem Beograda i Prištine pri tumačenju ovih sporazuma, iste godine su poslanici AfD u Bundestagu podneli zahtev da zvanični Berlin povuče priznanje Kosova.

Međutim, to što bi na sutrašnjim izborima AfD mogla da duplira podršku birača u odnosu na izbore iz 2021. godine, ne znači i da će biti deo buduće vlade. Naime, Fridrih Merc je svom biračkom telu obećao da se ni na koji način neće udruživati sa tom desničarskom strankom.

Prema oceni bivšeg ambasadora SRJ u Nemačkoj Zorana Jeremića, Alternativa za Nemačku će posle izbora biti ono što je Nemačkoj nedostajalo - jaka i glasna opozicija koja će meriti svaki korak vlade.

To znači i da će svaki korak koji vlada bude povlačila u pogledu Kosova, ako to ne bude odgovaralo opoziciji, kako smatra, nailaziti na vrlo jasan i snažan odgovor.

Kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine, nova nemačka vlada, ocenjuje Jeremić, trudiće se da ostane u okvirima Evropske unije ali sa uvek izraženom željom da se glas Nemačke malo više čuje kroz uticaj na vlasti u Prištini i na dogovor. 

„Ako bude interesa oni će vršiti i pritisak na Prištinu u pravcu izvršavanja onoga što je dogovoreno jer je sada osnova dijaloga ipak postao francusko-nemački plan, kakav god da je i koliko se nama sviđao ili ne. I Nemačka će već po vokaciji insistirati na njegovim odredbama, ali tu će biti naglašeno i insistiranje na Zajednici srpskih opština, jer i oni shvataju da je nastao jedan vakuum koji je doveo do zastoja u izvršavanju ili vođenju dijaloga, u kome su sve strane čekale da vide šta će da radi Amerika, a sada su karte podeljene“, navodi Jeremić za Kosovo onlajn. 

Nemačka će i sa novom vladom ostati tradicionalno zainteresovana za celu Jugoistočnu Evropu, pa i za odnose između Beograda i Prištine, mišljenja je istraživač Instituta za evropske studije Petar Ćurčić, koji kaže da se na sutrašnjim saveznim izborima očekuje pobeda Hrišćansko-demokratske unije, koja će najverovatnije formirati vladu ili sa socijaldemokratama ili Zelenima.  

„Čini mi se da će to biti nastavak one politike koju smo imali i ranije za vreme kancelarke Merkel i za vreme kancelara Šolca, dakle Nemačka će nastojati, i kao neko ko je decenijama podržavao interese Prištine, da zadrži svoju ulogu jednog od posrednika u dijalogu Beograda i Prištine“, naveo je Ćurčić za Kosovo onlajn.

Razlike, kako kaže, možda bude u metodama kako će se doći do određenih političkih ciljeva jer se „igra veoma usložnila“ sa specifičinom politikom koju sada vode SAD, koje teže da se sukobe sa Kinom, dok s druge strane konflikt u Ukrajini ulazi u potpuno novu fazu, i diplomatsku i vojnu, i ekonomsku. 

„U toj velikoj jednačini sve će to morati da se uzme u obzir kako bi i sama Nemačka mogla da uskladi interese u ovom regionu, u kom, ne treba zaboraviti, imaju i strateške ekonomske interese. Njima svakako nije želja da ovaj region bude konfliktan i problematičan zato što se nalazi u neposrednom susedstvu Evropske unije. Tako da mislim da će osnovni cilj Nemačke biti i ostati da region Zapadnog Balkana zadrži u što stabilnijem položaju u odnosu na ostatak sveta koji je veoma kompleksan“, kaže Ćurčić. 

On ističe da čak i neki eventualni scenario u kom bi AfD participirala u budućoj vlasti, a za šta bi, kaže, bio deo američkih političara republikanske orijentacije - potpredsednik Džej Di Vens, kao i Ilon Mask, ne bi suštinski promenilo pitanje položaja Nemačke prema Kosovu.

„AfD je alternativni tok političke misli u Nemačkoj zato što će na ovim izborima verovatnije stranke centra, da li levog, da li desnog, demohrišćani, socijaldemokrate, zeleni i liberali osvojiti između 70 i 75 odsto biračkog tela. Te stranke su vrlo proevropske i zalažu se za ustaljene obrasce nemačke politike koji podrazumevaju rešenje kosovskog pitanja kakvo je Nemačka podržala sa jednostranom secesijom Kosova 2008. godine. Alternativa ima svoje tokove, ali imali smo već primer Austrije, kada je Slobodarska partija bila na vlasti nekoliko godina, za vreme kancelara Sebastijana Kurca, pa Austrija nije promenila svoju spoljnu politiku prema Kosovu“, navodi Ćurčić.

Kako dodaje, u nemačkoj političkoj javnosti postoji još jedna opcija koja je dosledno od 1999. godine podržavala interese Srbije, a to je levica kojoj se na ovim izborima predviđa da će napraviti mini iznenađenje time što će imati  bolji izborni rezultat u odnosu na prethodne izbore.

Nova vlada Nemačke i prema oceni univerzitetskog profesora u Prištini i nekadašnjeg diplomate Bljerima Canaja neće promeniti dosadašnji stav prema dijalogu Beograda i Prištine, jer je to, kako kaže, „državna strategija“.  

On navodi da Alternativa za Nemačku ima dobre šanse da bude deo buduće nemačke vlade, ali da su šanse da Nemačka povuče priznanje Kosova „minus 100.000“, čak i u slučaju da AfD dođe na vast. Kao ozbiljna država, kako dodaje, Nemačka ne pravi politiku „danas za sutra“.

„Da li će CDU da pravi koaliciju sa AfD ili neće, to mora da se vidi. I Nemačka će biti u pat poziciji kao što je Kosovo sada“, ocenjuje Canaj.  

Govoreći o temama koje su se pokazale kao najvažnije za birače uoči sutrašnjih izbora, Jeremić ističe pitanje ekonomskog razvoja iako su političke partije insistirale na migracijama kao dobroj karti na kojoj može da se dobije još po neki politički poen. 

„To jeste izuzetno važno i za birače, ali je njima ipak najvažnija ekonomska situacija. Kada je bio susret četiri kandidata za kancelara, 90 odsto tema su bile ekonomske. Oko migracija manje, više, svi imaju stavove u kojima se tek malo razlikuju, a pitanje ekonomskog razvoja je izuzetno značajno jer Nemačka ulazi u situaciju u kojoj njena ekonomija ne može da odgovori naraslim potrebama proizašlim iz politike koja je vođena“, kaže Jeremić.