Jednostrani potezi Prištine na štetu Srba, zašto Zapad ne utiče da se prekine takva praksa?

Mimo dogovora postignutih sa Evropskom unijom i uprkos stalnim pozivima Vašingtona da se ne preduzimaju jednostrani potezi i nekoordinisane akcije, kosovski premijer Aljbin Kurti ne prestaje sa poduhvatima koje Srbi doživljavaju kao pretnju. Sagovornici Kosovo onlajna smatraju da je praksa protekle dve decenije pokazala da se političkoj eliti u Prištini svaki oblik samovolje i nasilja isplati, jer se nije suočavala sa kaznama, ali i da procene aktuelnog premijera mogu da se ispostave kao loše, jer je strpljenje Amerike na izmaku.

U samo poslednja četiri meseca, odnosno od održavanja lokalnih izbora na severu, Kurti se oglušio o svaki poziv Zapada da ne preduzima jednostrane poteze.

Naime, novi gradonačelnici u opštinama na severu u kojima većinski žive Srbi u zgrade opština su ušli uz asistenciju kosovske policije, ne poštuje se zahtev SAD i EU da gradonačelnici rade sa alternativnih lokacija, odlučeno je da se glavni most na Ibru otvori za saobraćaj, da se zabrani uvoz srpske robe, da se ukine licenca za MTS, "Civilna zaštita" i "Severna brigada" proglašene su terorističkim organizacijama. Takođe, odugovlači se sa organizacijom novih lokalnih izbora iako je zahtev i Brisela i Vašingtona da se održe što pre, a poslednja u nizu odluka usmerenih protiv Srba je nalog da se četiri srpske institucije isele iz opštinske zgrade u Severnoj Mitrovici.

Pravnik Milan Antonijević kaže za Kosovo onlajn da je ovde reč o pritisku na srpsku zajedncu kako bi se Srbi zbog lošeg kvaliteta života iselili sa Kosova.

"To je jedini efekat koji se postiže ovakvim jednostranim merama, a koje su se intenzivirale posle aprila i nadam se da će to biti prekinuto prilično oštrim merama i Vašingtona i Evropske unije. Verujem da Amerika i naši evropski partneri traže rešenje. Ne znam da li postoji neko neshvatanje Prištine oko sankcija koje su im uvedene, jer one jesu ozbiljne i samo mogu da se pogoršaju ako Priština nastavi sa jednostranim potezima. Takođe mislim da može da dođe i do gubitka podrške za neke druge ambicije Prištine, recimo za njihovo članstvo u Savetu Evrope i po pitanju nekih drugih težnji. Priština očigledno taktizira i procenjuje da sa ovom američkom administracijom može tako da se ponaša, ali mislim da im je ta kocka i procena veoma loša. I da strpljenja u Vašingtonu zaista više nema", kaže Antonijević.

On smatra da će se Priština suočiti sa posledicama u daljem toku pregovora ukoliko izgubi partnere u potpunosti i njihovo poverenje, za koje kaže da je "dobro načeto".

"Beograd na drugoj strani ostajanjem za pregovaračkim stolom i prilično konstruktivnim odnosom i neodgovaranjem na te provokacije gradi odnos sa međunarodnom zajednicom. Priština nije naučila iz grešaka Srbije koja je posle 1995. godine i Dejtona na neki način bila miljenik Zapada ali je onda u tri, četiri godine taj odnos urušila", navodi Antonijević.     

Analitičar Aleksandar Gudžić kaže za Kosovo onlajn da je praksa sve ove 24 godine pokazala da se kosovskim Albancima nasilje isplati.

"Bilo da je to nasilje verbalno ili fizičko, pravno, bilo da su to otmice, ubistva, protivpravna hapšenja... Svaki oblik nasilja se isplati njihovim političkim elitama jer prolazi nekažnjeno", kaže Gudžić.

Kako primećuje, sankcije koje su EU uvele Kosovu su novina, u pristupu Zapada prema Prištini, izuzimajući hapšenje Hašima Tačija.

"Ali, znamo kako se sve završilo sa Ramušem Haradinajem u sudu u Hagu. To je bila poruka Srbima da ne polažu mnogo nade u pravdu međunarodne zajednice. Zato ne treba imati velikih očekivanja od sankcija koje su uvedene kosovskim institucijama. Kurtiju je nasilje potrebno kako bi se održao na političkoj sceni jer on predstavlja taj najradikalniji deo kosovskog društva. Iako je Zapad i ranije pokazivao nezadovoljstvo njegovom politikom, on je sa njom nastavljao i tu se ništa neće promeniti. Štaviše, verovatno će početkom septembra krenuti u nove akcije. Možemo očekivati nove sulude poteze Aljbina Kurtija", ocenjuje Gudžić.