Misini: Kosovo daleko od integracionih procesa, Crna Gora i Albanija na pragu članstva

Profesor ekonomije iz Prištine Škumbin Misini ocenio je da su Crna Gora i Albanija najbliže članstvu u Evropskoj uniji, pre svega zahvaljujući sprovedenim reformama, iako nisu ekonomski najjače u regionu. Ukazao je da se Kosovo, Srbija i BiH suočavaju sa zastojem u pregovaračkom procesu i da je Kosovo daleko od integracionih procesa jer još nije došlo do otvaranja pregovaračkih poglavlja.

„Kosovo je daleko od integracionih procesa jer poglavlja koja bi trebalo da otvori još nisu urađena, posebno pitanje dijaloga, nedostatak koordinacije sa EU i zemljama Kvinte. To je kaznilo Kosovo sa neotvaranjem poglavlja u integracionim procesima“, rekao je Misini za Kosovo onlajn.

On je naveo da su Albanija i Crna Gora napravile značajan iskorak.

„Crna Gora i Albanija su na pragu članstva u EU, posebno Crna Gora, zbog izvanrednih reformi koje je sprovela ka EU. Ekonomski, ni Crna Gora ni Albanija nisu jake, ali su preduzele radikalne reforme ka evropskim ekonomskim integracijama koje prave razliku u odnosu na druge zemlje Zapadnog Balkana kao što su Kosovo, Srbija ili BiH. Ove tri zemlje se suočavaju sa drugim problemima“, rekao je Misini.

Prema njegovim rečima, Crna Gora i Albanija mogle bi da zatvore pregovaračka poglavlja do 2030. godine. Ukazao je da, ipak, dinamika njihovog pristupanja zavisi i od aktuelnih geopolitičkih okolnosti, kao i unutrašnjih i spoljašnjih izazova.

„Crna Gora ih je skoro sva otvorila. Ove dve zemlje, posebno Crna Gora, biće prve zemlje Zapadnog Balkana koje će se pridružiti EU. Ali, to zavisi i od današnjih geopolitičkih okolnosti i unutrašnjih i spoljašnjih problema“, rekao je profesor ekonomije iz Prištine.

Kosovo, Srbija i BiH, kako dodaje, zaglavljeni su u poglavljima i to je izazvalo probleme u procesima integracije, uzimajući u obzir gubitak finansijskih sredstava. Njihovi ključni problemi, po njegovoj oceni, povezani su sa slabostima u reformi pravosuđa.

„Ove tri zemlje su u velikoj meri oštećene Planom ekonomskog rasta, što je direktno uticalo na njihovo ekonomsko i socijalno blagostanje. To je posledica autokratija u ovim zemljama, u reformi pravosuđa, gde u sve tri zemlje postoji državna intervencija u pravosudnim sistemima, a EU se protivi ovim akcijama“, smatra Misini.

Kada je reč o Kosovu, naveo je da se njegov ekonomski rast u velikoj meri oslanja na potrošnju.

„Prvi glavni faktor ekonomskog rasta Kosova je povećana potrošnja, a u većini slučajeva ključni faktor koji na to utiče je dijaspora, čiji finansijski resursi dolaze na Kosovo“, ocenio je.

Govoreći o životnom standardu u regionu, naveo je da Crna Gora beleži najviši nivo ekonomskog blagostanja i BDP-a u poslednjih nekoliko godina, te da se približila Srbiji, pa čak i prestigla u određenim segmentima nakon povećanja plata, dok Albanija pokazuje stabilan i progresivan rast.

„Ako uporedimo zemlje Zapadnog Balkana, Crna Gora ima najbolji životni standard i ekonomsko blagostanje i BDP u poslednjih pet godina. Prošle godine je skoro pretekla Srbiju nakon povećanja plata kao rezultata protesta. To je direktno uticalo da je Crna Gora pretekne. Dok u pogledu socijalnog i ekonomskog blagostanja i životnog standarda, uzimajući u obzir javni dug, inflaciju, nezaposlenost i slično, Albanija ima dobru stabilnost i progresivan rast. To je zahvaljujući turizmu, jer je prošle godine imala pet milijardi evra koristi. Makroekonomski rezultati Albanije su bolji od ostalih zemalja Zapadnog Balkana. Ako ih računamo u globalnim razmerama, Crna Gora i Srbija su bliske po životnom standardu“, rekao je Misini.