Kakav je bio učinak Sorensena tokom 2025. godine?

„Imamo dobar početak“, bila je jedna od prvih izjava Petera Sorensena, specijalnog predstavnika EU za dijalog Beograda i Prištine, kada je posetio Prištinu u martu prošle godine. Od početka se nije puno odmaklo. Kosovo je tokom 2025. bilo u izbornoj kampanji u kontinuitetu, a u rukama Sorensena malo mehanizama kojim je mogao da privoli obe strane da sprovode postignute sporazume, ocena je sagovornika Kosovo onlajna. Izostali su pritisci Amerike i EU, i ako ne bude promene pristupa, u 2026. gledaćemo reprizu.

Piše: Dušica Radeka Đorđević 

Danskom pravniku i diplomati, koji je 1. februara prošle godine seo u „vruću stolicu“ Miroslava Lajčaka, nije pošlo za rukom da tokom devet meseci dijalog pomeri sa mrtve tačke.

Prema rečima njegove političke savetnice Andreje Slomšek, Sorensen se od početka mandata do kraja novembra sa predstavnicima Beograda i Prištine sastao 66 puta  što je, po njenoj oceni, ostavilo linije komunikacije otvorenim, sprečilo veće tenzije i osiguralo da budu fokusirani na obaveze u vezi sa dijalogom.

Sastajao se Sorensen i sa komandantom Kfora, zamenicom generalnog sekretara Natoa, nemačkim i francuskim zvaničnicima, ministrima spoljnih poslova Španije i Finske.., ali najviše zvaničnike Beograda i Prištine ipak nije okupio za zajedničkim stolom.

Trojne sastanke na nivou glavnih pregovarača upriličio je tek dva puta, 10. juna i 11. septembra.

Viši naučni saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu Aleksandar Mitić ocenjuje za Kosovo onlajn da je Sorensen dobio mandat u trenutku koji nije bio jednostavan za njega, kao i da prethodna godina nije bila za ozbiljniji politički dijalog Beograda i Prištine.

Mitić navodi da Sorensen nije diplomata visokog profila i da je očigledno želeo da radi „ispod radara“, a da su takve bile i okolnosti. 

„Činjenica je da u Prištini nije bilo u potpunosti funkcionalne vlasti i da je izborna kampanja praktično bila permanentna. S druge strane politika diskriminacije Srba nastavljala se tokom čitave godine i u neku ruku je delimično odblokirana u poslednjem kvartalu 2025. lokalnim izborima i odlukom u Briselu da se najavi ukidanje restriktivnih mera. Dakle, nije bila godina za ozbiljniji politički dijalog. Čini se da su u neku ruku postojali kontakti sa Beogradom i da su oni bili korektni, ali osim tehničkih nije bilo posebnih političkih pomaka“, kaže Mitić. 

Dobro je, smatra on, što se nisu stvarale veštačke dinamike tamo gde ih nema i gde ih ne može biti. 

„Bojim se da se sada u ovim drugačijim okolnostima, kada imamo drugačiju situaciju u Prištini, ne dođe u situaciju u kojoj će se praviti neka vrsta veštačke dinamike i pokušaja pritisaka na Beograd koji se već nalazi pod pritiskom oko mnogih drugih pitanja, a koji će verovatno biti u izbornoj godini“, navodi on. 

Sorensen, prema mišljenju našeg sagovornika, ima vrlo malo mehanizama u rukama pomoću kojih može da privoli obe strane da sprovode već postignute sporazume.

„Činjenica je da njegova uloga nije tog profila koju je imao Lajčak u prethodnom periodu i čini se da on nema instrumente pritiska koje su možda postojali u prethodnom periodu. Njegova šefica Kaja Kalas je u ogromnoj meri okrenuta rešavaju drugih pitanja, pre svega sukoba u Ukrajini i ili nema interesovanja ili nema dovoljno vremena da se bavi ovim pitanjem“, kaže Mitić. 

„Nije se desilo ništa važno“

Politički analitičar iz Prištine Artan Muhadžiri mišljenja je da specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine nema moć da stvori uslove za nastavak dijaloga jer je on samo posrednik, a da pritisak na kosovske i srpske lidere mogu da izvrše glavne zainteresovane strane koje se nalaze u Vašingtonu, Briselu, Parizu i Londonu.

„Međunarodna zajednica je to već radila ranije na različite načine i može to ponovo da učini ako želi da poboljša i ubrza dijalog i postigne važne praktične rezultate“, ukazuje Muhadžiri za Kosovo onlajn.

Kako konstatuje, 2025. godina bila je izgubljena godina za dijalog i u tom procesu se nije desilo ništa važno.

„EU nemoćna“

Direktor Instituta za evropske studije u Beogradu Slobodan Zečević ocenjuje da se u procesu normalizacije odnosa Beograda i Prištine došlo do tačke kada je formiranje Zajednice srpskih opština ključ svega i da tokom prošle godine po tom pitanju specijalni izaslanik EU Peter Sorensen nije mogao ništa da uradi jer je na Kosovu vladala politička kriza.

„Taj ključni element, da se formira i da zaživi ZSO, koji je trebalo da doprinese napretku u dijalogu ne može da se ostvari jer Kurti to neće i jer su oni stalno u parlamentarnoj krizi. Tu Sorensen nije mogao ništa da uradi. Na drugoj strani, od Beograda se traži da priznaje njihove dokumente“, naveo je Zečević za Kosovo onlajn.

EU je, prema njegovoj oceni, po pitanju dijaloga nemoćna.

„Neće da idu sa daljim sankcijama protiv institucija Kosova, čekaju rasplet političke krize, a kako toga nema, onda nema ni napretka u formiranju Zajednice srpskih opština i to je ključ svega. Sorensen je mogao da uradi dve stvari, ili da traži jače sankcije za Kosovo ili da traži formiranje ZSO, ali je očigledno postojala tolerancija zbog političke krize na Kosovu“, smatra on. 

Šta dalje?

Muhadžiri navodi da ne vidi način kako da se bilo šta promeni u ovoj godini, jer je dijalog, napominje, uvek bio rezultat velikih pritisaka iz Sjedinjenih Američkih Država i iz EU.

Sada ti pritisci nedostaju i prema Kosovu i prema Srbiji, tako da nema spremnosti ni kosovskih ni srpskih lidera da nastave dijalog, smatra on.

„Ne vidim čak ni kako će se razvijati sa strategijom štapa i šargarepe. Ako se postojeći pristup nastavi, ništa važno se neće desiti ni 2026. godine“, ističe Muhadžiri. 

Mišljenja je da mora doći do velike promene i velikih podsticaja i za Kosovo i za Srbiju kako bi mnogo dobili ili izgubili, u zavisnosti od toga da li će biti konstruktivni ili destruktivni u dijalogu. 

O tome treba li tokom 2026. očekivati pritiske iz Brisela povodom dijaloga na novu vladu u Prištini, Zečević kaže da sve zavisi i od toga kakav je stav Evropske unije prema Srbiji, jer se realizacija Briselskog sporazuma tumači kao da se Srbiji „nešto čini“.

„Pri tome ne shvataju da smo mi u stvari učinili mnogo bolnije kompromise nego Albanci kada je reč o Briselskom sporazumu. Mislim da bi trebalo da se izvrši pritisak na novu vlast u Prištini, jer proces normalizacije jedino može da se deblokira ako krene formiranje ZSO u skladu sa briselskim dogovorom“, naglašava.

Mitić navodi da ostaje da se vidi kako će izgledati 2026. godina, pogotovo u slučaju da dođe do sporazuma oko sukoba u Ukrajini i prebacivanja fokusa nešto više na naš region. 

„Pokazalo se da Brisel ima određene metode pritiska, da su one slabašne, ali da mogu delimično u saradnji sa Vašingtonom da naprave neki pritisak. Možda je na Prištinu mnogo veći uticaj ostavila odluka Vašingtona da suspenduje takozvani strateški dijalog, nego ono što EU i Sorensen imaju u svom rukavu“, ocenjuje. 

Na Beograd, kako smatra, teško da može da se ostvari uticaj veći od onog koji već postoji i koji je sadržan u ocenama Evropske komisije u vezi sa otvaranjem klastera 3 i generalno u vezi sa napretkom u evropskim integracijama.

„Kako će izgledati situacija nakon formiranja novih vlasti u Prištini ostaje da se vidi, da li ćemo se vratiti na period od pre 2025. godine i nastavku politike jednostranih poteza Aljbina Kurtija i eskalacije ili će se produžiti ovaj period neke relativne deeskalacije“, navodi Mitić.

Možda će više uspeha u usmeravanju dijaloga ka opipljivim rezultatima danski diplomata imati u naredne dve godine, za koliko bi trebalo da mu bude produžen mandat, kako barem prenose diplomatski izvori. 

Uostalom i sam je nedavno zaključio da normalizacija odnosa „između Kosova i Srbije nije jednokratni rezultat postignut nakon sastanka, već kontinuirani proces koji se odvija svakog dana kako bi se poboljšali životi ljudi“.