Kako će povratak Trampa u Belu kuću uticati na dijalog Beograda i Prištine?

Dijalog Beograda i Prištine kojem je već duže vreme potrebna reanimacija mogao bi da dobije šansu za preživljavanje posle pobede Donalda Trampa na američkim izborima. Kao i tokom prvog mandata Trampa, kada je potpisan Vašingtonski sporazum, i ovog puta, prema ocenama analitičara, uticaj SAD na dijalog mogao bi da se ogleda u favorizovanju ekonomske normalizacija odnosa. Ne isključuje se i da će nova američka administracija uspostaviti odvojeni kolosek u dijalogu u odnosu na onaj čiji je skretničar Brisel.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Da li će Trampovi najbliži saradnici koji će biti zaduženi za Zapadni Balkan naginjati ka Prištini ili Beogradu, ili neće biti protežiranja, gleda se različito. Prema jednima, Prištini se više neće gledati kroz prste zbog povlačenja jednostranih poteza, dok drugi ocenjuju da će pod pritiskom biti obe strane.

"Situacija je nešto povoljnija za nas, ali tektonskih promena neće biti", rekao je juče predsednik Srbije Aleksandar Vučić, upitan o očekivanjima povodom Trampove pobede.

Srpska lista je saopštila da očekuju da će položaj i problemi srpskog naroda na Kosovu dodatno biti u fokusu, uvereni, kako su naveli, da administracija predsednika Trampa neće dozvoliti “nastavak sistemskog progona srpskog naroda sa vekovnih ognjišta na Kosovu i Metohiji”.

Zajedničkom radu sa Trampom zarad “napretka i mira”, barem kako je napisao na društvenoj mreži “X”, poradovao se i kosovski premijer Aljbin Kurti, iako je proletos izjavio da zbog mogućeg povratka Trampa “postoji određeni stres i anksioznost širom kontinenta, i da na Kosovu nije drugačije”.

Ne treba zaboraviti ni na izjave Kurtija da on ne prihvata Vašingtonski sporazum, smatrajući ga protivustavnim, a koji je 2020. u ime kosovske strane, sedeći pored Trampa u Beloj kući, potpisao tadašnji premijer Avdulah Hoti.     

“Ovo više vidim kao pokušaj brzog dogovora koji bi sačuvao  međunarodni imidž i unutrašnju politiku bivšeg predsednika nego da se zapravo pomogne Kosovu i Srbiji da napreduju“, rekao je sa pozicije premijera Kurti 2021. godine, govoreći o Vašingtonskom sporazumu.  

Naveo je tada i da je predsednik SAD Džozef Bajden “među najprogresivnijim liderima na svetu”.

Docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Milan Krstić kaže za Kosovo onlajn da ishod američkih izbora na kojima je pobedio Donald Tramp ne pogoduje Aljbinu Kurtiju, imajući u vidu da je on jasno bio svrstan uz demokratsku kandidatkinju.

“On verovatno, strahuje od ponavljanja scenarija iz 2020. kada je, nakon američkog pritiska tadašnje Trampove administracije, zapravo bio smenjen i umesto njega je došao Avdulah Hoti. Ali je vrlo upitno da li će se to i sada desiti. Očigledno je da ljudi iz Trampovog okruženja koji važe za moguće nosioce visokih funkcija u perspektivi, kao što je Ričard Grenel, favorizuju neke druge političke opcije među kosovskim Albancima, prevashodno Hašima Tačija koji je u zatvoru zbog optužbe za ratne zločine”, navodi Krstić.

Prema njegovoj oceni, postoji mogućnost da Amerika u nekom dužem vremenskom periodu ponovo uspostavi jedan odvojeni kolosek u dijalogu Beograda i Prištine, ne napuštajući formalno pregovore koji se vode uz posredovanje Evropske unije, ali dodajući sopstveni medijatorski pristup nalik onome koji je postojao 2019. i 2020. godine.

Taj poseban medijatorski pristup, kako objašnjava, verovatno bi opet bio usmeren na ekonomiju i na ono što se nazivalo ekonomskom normalizacijom.

“Na tako trasiranom dijalogu verovatno bi bilo više prostora za neka razmišljanja ili rešenja ‘van šablona’, a što sa sobom nosi kako određene šanse tako i određene rizike”, ističe Krstić.

Izvršni direktor Pupin inicijative Vuk Velebit očekuje da će pritisak na prištinsku administraciju iz Amerike, nakon zvaničnog stupanja na dužnost novoizabranog američkog predsednika Donalda Trampa, u kontekstu dijaloga sa Beogradom, biti daleko veći i da se neće tolerisati jednostrani potezi kao što je to bio slučaj do sada.

“Imajući u vidu da su Tramp i ljudi koji su u njegovom najbližem okruženju bili vrlo angažovani oko dijaloga za vreme prvog Trampovog mandata, očekujem da se ta angažovanost nastavi u drugom mandatu, uz jednu ‘fusnotu’ da treba da imamo u vidu da su okolnosti promenjene i globalno i u Evropi. U situaciji u kojoj imamo rat u Ukrajini i krizu na Bliskom istoku može biti pitanje da li će Balkan biti među prioritetnim stvarima kojima će se Tramp baviti”, naveo je Velebit za Kosovo onlajn.

Ipak, kako dodaje, činjenica da će Ričard Grenel, koji je u prvom mandatu Trampa bio njegov specijalni izaslanik za dijalog Beograda i Prištine, imati važnu ulogu u novoj američkoj administraciji, a pominje se ili kao državni sekretar ili kao savetnik za nacionalnu bezbednost, Velebit smatra da će on sa te pozicije moći da se bavi dijalogom.

“Grenel je rado viđen gost u Beogradu i verujem da će imati veći senzibilitet prema pitanju srpske zajednice na Kosovu, ali ono što je još važnije je da će Amerika preći sa saopštenja na neke konkretnije akcije i sankcionisanje štetne i rekao bih, antiameričke i antizapadne politike Aljbina Kurtija. Dakle, očekujem da će pritisak na prištinsku administraciju biti daleko veći i da se neće tolerisati jednostrani potezi kao što je to bio slučaj do sada”, ističe naš sagovornik.

Ekonomija će, kaže Velebit, i sada, kao i tokom prvog mandata Trampa i Grenelovog angažmana u dijalogu biti u prvom planu.

“Videli smo napise i u američkim, ali i u domaćim medijima o nekim projektima koji će se raditi u Beogradu, ali i o nekim projektima na albanskoj obali. Dakle, očekujem da će i u slučaju dijaloga Beograda i Prištine ekonomija biti u prvom planu. Ostaje da vidimo na koji način će se dijalog Beograda i Prištine odvijati u narednom periodu u korist Beograda. Mislim da Srbija ima priliku da se pozicionira kao kredibilan i važan partner Amerike u regionu i da dolazak Trampa kao budućeg predsednika može da učvrsti odnose Srbije i Amerike i da se povrati savezništvo koje je postojalo između Srbije i Amerike kroz najveći period naših diplomatskih odnosa”, zaključuje Velebit.

O tome ko će se naći pod pritiskom Vašingtona u nastavku dijaloga politički analitičar Nedžmedin Spahiu ima drugačije mišljenje.  

„Obe strane će biti pritisnute da ostvare dogovor. S tim što je Priština već dala svoju i pismenu obavezu da će, ukoliko Beograd uradi svoj deo, i Priština uraditi svoj”, izjavio je Spahiu za Kosovo onlajn.

Na pitanje da li će nova američka administracija insistirati na formiranju Zajednice srpskih opština, Spahiu kaže da se to može očekivati jer je Zajednica deo dogovora.

“Zajednica opština sa srpskim većinom je deo dogovora. Dogovor u Briselu na osnovu nemačko-francuskog plana je viša autonomija za Srbe preko Zajednice opština sa srpskom većinom u zamenu za prećutno priznanje preko uspostavljanja stalnih diplomatskih misija u Prištini i Beogradu”, naveo je Spahiu.