Kako Zapad koristi kosovskog premijera na dva koloseka

Ako je i bilo sumnje da je dijalog Beograda i Prištine na aparatima za disanje, neuspela runda razgovora od pre tri dana jasno je dala do znanja u kakvom je stanju. Debakl u Briselu nije ostao bez odjeka, EU apeluje na implementaciju dogovorenog, SAD sa nezadovoljstvom najavljuju konsultacije oko narednih koraka, a Nemačka zahteva da se Ohridski sporazum primeni a ZSO formira, piše Blic.

I sve je ovo očekivano, ali je problem što nije ništa novo. Iste scenarije viđali smo nebrojeno puta ranije, ali EU ni njeni partneri nisu uspeli da izdejstvuju da kosovski premijer Aljbin Kurti prestane sa jednostranim potezima.

Zato se nameće logično pitanje: da li je zaista realno da Zapad, odnosno Brisel i Vašington, zaista ne mogu da utiču na Kurtija? Ili je sve ovo predstava, sa nekim skrivenim ciljem?

"Razume se da je to samo privid nemoći Zapada. Meni se čini da EU i SAD deluju na dva koloseka. Na jednom kritikuju Kurtija i prete mu smenom, a na drugom ga koriste da od Srbije izvuku što više koncesija. To nije nepoznata tehnika u diplomatiji, dugo se primenjuje u međunarodnoj politici. Retko se u ovakvim pregovorima i važnim geostrateški pitanjima kontroliše samo jedna strana, moćne zemlje se trude da kontrolišu i poziciju i "opoziciju" i tako izdejstvuju svoj plan",  ističe za Blic Živadin Jovanović, nekadašnji diplomata.

Stefan Surlić, docent Fakulteta političkih nauka, ocenjuje da je kredibilitet Evropske unije u ovim pregovorima upitan.

"Možemo da dođemo u situaciju da će EU i formalno saopštiti: `Mi nismo ništa uspeli, nema više poente za sastancima, Amerikanci, da li vi želite da uzmete neku mnogu formalniju ulogu nego do sada`", ocenio je Surlić.

Potezi koje je EU povlačila unazad nisu urodile plodom. Poslednje je bilo uvođenje sankcija, ali je i pored toga Kurti "podigao ulog" i pre tri dana u Brisel došao i tražio priznanje nezavisnosti da se uopšte pokrene dijalog.

"Zamka mlina jednostranih očekivanja"

Zato Jovanović kaže da Srbija treba ozbiljno da promisli o sledećim koracima.

"Srbija je bila konstruktivna, prihvatila je ponudu koja je bila na stolu, i sada može da kaže da se ne oseća obaveznom da ispuni ono što je dogovoreno i što je prihvatila u Briselu. Inače ulazi u mlin daljih jednostranih očekivanja, da samo ona pristaje a da se Kurti ponaša neodgovorno",  kaže Jovanović.

Surlić kaže da je evidentno ko treba da snosi posledice zbog podmetanja klipova u točkove dijaloga.

"I EU i Amerika su svesni da je Beograd napravio veliki ustupak, jer se predsednik saglasio sa takvim planom, sa takvom dinamikom puta. I sada kada vi imate i pored tog nekog paralelizma odbijanje Kurtija, onda je jasno da je Priština apsolutno krivac i da treba ona da snosi sankcije", rekao je Surlić.

"Jasno je ko treba da snosi sankcije"

Govoreći o neuspehu dijaloga, Timoti Les, saradnik Centra za geopolitiku Univerziteta Kembridž, ocenio je da je teško šta je rešenje za pokretanje dijaloga, jer "postojeće sankcije ne funkcionišu i diplomate zapravo ne znaju kako da izvrše dalji pritisak na Kosovo".

"U teoriji, postoje stvari koje bi mogli da urade, kao što je zamrzavanje predloženog ukidanja viza. Međutim, nema saglasnosti o takvim merama u mestima kao što je Nemačka, gde Kosovo ima aktivnu podršku, a politički lideri nisu dovoljno zainteresovani za pitanje Kosova da bi se primenili na problem", kazao je Les.

Rezultat su, dodaje on, otvoreni izrazi frustracija i očaj diplomata koji rade na ovom pitanju, koji shvataju da im nedostaje poluga koja im je potrebna da dovedu dve strane do neke vrste sporazuma.

"Umesto da preti novim merama, Eskobar se jednostavno pozvao na postojeće sankcije, dok je Borelj samo blago upozorio da Srbija i Kosovo ne mogu da napreduju sa članstvom u EU",  ocenio je Les.