Kampanja za lokalne izbore na Kosovu: Hoće li dominirati komunalne ili političke teme?

Ako je suditi po prvim „signalima“ i ove lokalne izbore na Kosovu neće obeležiti komunalni problemi, već jasne političke teme. Za sagovornike Kosovo onlajna oktobarski izbori daće odgovore na više važnih pitanja. Za srpsku zajednicu ključno je da li će uspeti da osvoji vlast u sredinama gde predstavlja većinu, posebno u četiri opštine na severu Kosova. Istovremeno, za Pokret Samoopredeljenja to će biti pokušaj da popravi rejting, ali i katastrofalni rezulat na lokalu iz 2021. godine.

Piše: Đorđe Barović

„Jedino bih želela da bude malo bolje, da se živi bolje. Građanima nedostaje mir, mir i spokojnost da imaju slobodu kretanja“, poručila je jedna od stanovnica Severne Mitrovice u razgovoru sa reporterima Kosovo onlajna.

Ova poruka može se čuti širom severa Kosova. Svi očekuju da će 12. oktobar doneti promene.

O boljem životu „sanjaju“ već tri godine. Tačnije od 23. aprila 2023. godine kada su u četiri opštine na severu vlast preuzeli albanski gradonačelnici na osnovu rezultata tada održanih lokalnih izbora.

Predsednik Centralne izborne komisije (CIK) Krešnik Radonjići saopštio je da je na tim izborima glasalo 1.567 birača, od ukupno 45.000 građana sa pravom glasa.

Gradonačelnici su izabrani sa postotkom glasova većinske zajednice koji se meri „statističkom greškom“.

Direktor Kancelarije za KiM Vlade Srbije Petar Petković naveo je da je na te izbore izašlo ukupno 0,029 odsto Srba.

To su delimično konstatovali i predstavnici Kvinte.

“Lokalni izbori za predsednike četiri opštine na severu Kosova i za dve skupštine opštine, održani su 23. aprila, u skladu sa ustavnim i zakonskim zahtevima Kosova. Međutim, nakon bojkota značajnog dela srpske zajednice, rezultati nisu dugoročno političko rešenje za ove opštine“, precizirano je u saopštenju Kvinte koje je objavio i Stejt department.

Ipak, dalje od tog saopštenja se nije otišlo, a rezultati rada novih opštinskih uprava bili su mahom usmereni na uklanjanje svih srpskih obeležja: od zastava, ćiriličnih natpisa do institucija.

Analitičari zbog toga veruju da ni kampanju za oktobarske izbore neće obeležiti komunalne, već jasne političke teme.

„Trostruka retorika“

Naučni saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu Aleksandar Mitić smatra da će kampanju za lokalne izbore na Kosovu obeležiti „fokus na srpsku zajednicu“, ali i „trostruka retorika“ albanskih stranaka u kojoj će komunalna pitanja biti aktuelna samo u sredinama gde su apsolutna većina.

„Očekujem praktično trostruku retoriku: jednu usmerenu ka čistim albanskim sredinama i fokusu na komunalne poslove, jednu agresivnu - tamo gde postoji srpska zajednica, gde ima šanse da napravi neki upliv u politički i društveni život i naravno jednu veštačku priču usmerenu prema srpskom narodu“, poručuje Mitić u razgovoru za Kosovo onlajn.

Uveren  je da će „lokalne teme“  biti u fokusu samo u onim delovima Kosova gde je „rešeno nacionalno pitanje“.

„Tamo gde Albanci smatraju da imaju rešeno nacionalno pitanje i tamo gde su zadovoljni na koji način je srpska zajednica eliminisana iz političkog i društvenog života tu će fokus biti uglavnom na ove teme koje se i tiču lokalnih izbora, kao svugde u svetu. Ali, kao što znamo, situacija na Kosovu i Metohiji je apsolutno nenormalna za srpsku zajednicu i samim tim, gde god se nalazi srpski narod, gde god se nalazi mogućnost da srpski narod na neki način uzme neku značajniju ulogu u društvno-političkom životu tu očekujem da albanska retorika mnogo više bude fokusirana na nacionalne teme“, smatra Mitić.

Dodaje da će „drugi nivo“ te kampanje predstavljati „pomirljivi tonovi“ usmereni ka srpskoj zajednici kako bi ih „privukli veštačkom multietničkom retorikom“.

„Naravno da to u ogromnom meri ne uspeva kod srpskog naroda, ali sasvim je sigurno da je to usmereno pre svega ka tome da zapadne institucije, ambasade, mediji to zapisuju kao neku 'zvaničnu' retoriku“, precizira Mitić.

„Zdrava kampanja“

I predsednik NVO „Komunikacija za razvoj društva“ (CSD) iz Gračanice Ivan Nikolić sumnja da će ove lokalne izbore obeležiti „momenat zdrave predizborne kampanje“.

„Ne vidim da će ova predizborna kampanja biti znatno drugačija od ostalih, naročito kada je u pitanju srpska zajednica“, ističe Nikolić za Kosovo onlajn.

Navodi da će unutar srpske zajednice, Srpska lista kao jedna od najačih partija delovati na sličan način kao i u prethodnim kampanjama, a da će joj naglasak biti na ugrožavanju prava i sloboda Srba na Kosovu kroz „čudne poteze“ Centralne izborne komisije.

„Ubeđen sam da će pravac njenog delovanja biti vrlo sličan, s tim što sada očekujem i naglašavanje još jednog ugrožavanja i prava i sloboda srpskog naroda kroz niz 'čudnih poteza' Centralne izborne komisije: i po pitanju upisa novih birača i po pitanju brisanja starih. Činjenica je da to može ozbiljno uticati na izborni rezultat, na podelu odborničkih mesta, pa čak i na odabir gradonačelnika u manjinskim sredinama, odnosno opštinama“, smatra Nikolić.

Ističe da je u Gračanici specifičan slučaj zbog toga što je došlo do ujedinjenja albanskih stranaka kako bi osvojile što više odborničkih mesta.

Ovaj analitičar je uveren da će i oktobarske izbore obeležiti nedostatak „zdrave predizborne kampanje“.

„Nedostaje mi taj momenat zdrave predizborne kampanje gde će se partije predstaviti svojim programom, idejama za konkretno rešavanje problema na terenu. To će se možda u nekom obliku desiti kroz medije, ali je činjenica da će na terenu postojati verovatno neka druga taktika i ubeđivanja i možda skretanja pažnje na manjkavosti 'ovih drugih', u ovom slučaju konkurenata u političkom procesu. Biće svakako interesantno pratiti predizbornu kampanju“, ističe Nikolić.

Upitan šta bi građani želeli da čuju ili da im se obeća tokom ove kampanje, upozorava da je srpska zajednica, posebno opštine sa većinski srpskim stanovništvom, „ozbiljno opterećene nizom problema koji su svake godine sve veći i veći“.

„Mislim da građani žele da čuju rešenje konkretnih problema: kako poboljšati ekonomsku situaciju, kako rešiti sve ove probleme sa silnim zatvaranjima srpskih institucija, kako uključiti međunarodnu zajednicu malo više u sve tokove, jer su na neki način imali oslonac na njih, očekivali da može da izvrši ozbiljniji pritisak na kosovsku stranu, na albanske političare“, navodi Nikolić.

Dodaje da je ključno pitanje za Srbe na Kosovu „kako dalje“.

„Građani žele da čuju na koji način će se odvijati stvari u budućnosti, da li su ugroženi zdravstvo i obrazovanje, koje su ideje za smanjenje migracija mladih... Građani imaju niz istih pitanja do onih najličnijih: zaposlenjenja i rešavanja infrastrukturalnih problema. Ali mislim da nekako ti odgovori izmiču. Previše su uopšteni, ustaljena je retorika, a mislim da i građani možda nisu najzadovoljniji“, smatra Nikolić.

„Lakmus papir“

Politički analitičar iz Prištine Škeljzen Maljići je uveren da oktobarski izbori mogu biti i svojevrstan „lakmus papir“ - test za vanredne parlamentarne izbore i istovremeno prilika da Pokret Samoopredeljenje pokuša da popravi „katastrofalan rezultat“ iz 2021. godine.

„Lokalni izbori su uvek specifični. Glava tema su lokalni problemi. Svaki grad, svaka sredina ima svoje probleme i ne preslikava se glasanje sa republičkog na lokalni nivo. To smo videli 2021. kada je na opštim izborima Kurti zajedno sa koalicijom dobio više od 50 odsto glasova, a na lokalnim izborima je prošao katastrofalno. Sada pokušava da nekako da popravi tu situaciju, ali biće veoma teško“, kaže Maljići u razgovoru za Kosovo onlajn.

Objašnjava da u najvažnijim kosovskim opštinama na lokalnim izborima nikada nema pobednika u prvom krugu.

„U drugom krugu građani se okupljaju oko 'druge stranke', a ne oko 'prve'. Retko se dešava da ona pobedi“, kaže Maljići.

Lokalni izbori će istovremeno, tvrdi, biti test i za potencijalne vanredne parlamentarne izbore na Kosovu.

Ne isključuje da će upravo tu dođi i do koalicija najvećih albanskih stranaka.

„To će onda biti test i za možda opšte izbore, tu su moguće koalicije. Mora da se 'probije' ova blokada koja postoji. Svi imaju neke 'crvene linije“ koje ne smeju da se pređu. DSK neće sa PDK, niko neće sa Samoopredeljenjem... Kurti će morati ili da ublaži stavove ili će ove druge partije, naročito DSK da malo 'spusti loptu' i barem da se na lokalnom nivou rešavaju praktični problemi, ne ovi veliki, i da prave koalicije“, smatra Maljići.

„Dva ugla" kampanje

Strateški direktor u Centru za evropske politike Miloš Pavković je uveren da predizbornu kampanju za lokalne izbore neće obeležiti komunalne, već političke teme.

U razgovoru za Kosovo onlajn ističe da će za Srbe to biti pokušaj povratka institucija na severu, a za albanske stranke „jačanje suvereniteta“ u ovom delu Kosova.

„Iz ugla srpske zajednice verujem da će kampanja naglasiti povratak Srba u institucije, odnosno povratak institucija od strane nelegitimno izabranih gradonačelnika na izborima 2023. Dok, s druge strane, albanske stranke u fokus će staviti jačanje suvereniteta i državnosti Kosova i očuvanja tih severnih opština pod potpunom kontrolom“, naglašava Pavković.

Otuda je uveren i da će „lokalne teme“ biti potpuno skrajnute sa „dnevnog reda“ predizborne kampanje.

„Ovde će biti velike političke teme: jedinstvo srpske zajednice, očuvanje jedinstva, očuvanje Srba na prostoru Kosova. To su teme koje dominiraju u svim kampanjama na Kosovu, ali sada posebno, u ovom kontekstu gde se Srbi osećaju ugroženo, takva kampanja će biti izuzetno naglašena. To je moje očekivanje“, ističe Pavković.

Dodaje da će fokus albanskih političkih stranaka u mešovitim sredinama ili u sredinama gde su manjina, biti na pokušaju da osvoje vlast, ali da je teško očekivati da će u većinski srpskim sredinama to moći da urade.

Pokret Samoopredeljenje je na prošlim lokalnim izborima ostvario daleko lošiji rezultat nego na parlamentarnim.

Pavković kaže da „nema jasnog odgovora“ da li bi to moglo da se promeni na predstojećim, ali očekuje da će ova stranka ponovo zaigrati „na kartu nacionalizma“.

„Očekujem od Samoopredeljenja je da će ponovo igrati na kartu nacionalizma, suvereniteta i akcija na severu Kosova, odnosno gašenja srpskih institucija ili neke druge vrste institucionalnog pritiska na srpsku zajednicu ne bi li time 'raspalili' nacionalističke težnje i time sebi izgradili podršku“, navodi Pavković.

Precizira da se pokazalo da Pokret Samoopredeljenje „ekonomskim i lokalnim temama gubi podršku i opštine“.

„Jedina tema koja njima ide za rukom jeste nacionalizam. Nadam se da im ovog puta ta 'karta' neće doneti glasove“, zaključuje Pavković.