Prepakivanje biračkih spiskova: Po zakonima ili sa primesom politike?

Još prošle zime kada su predstavljeni rezultati popisa ukazivalo se da oni ne odražavaju pravi broj ni Srba ni Albanaca na Kosovu. Podozrenje prema brojkama postoji i sada kada je Centralna izborna komisija saopštila koliko u kojim opštinama ima birača. U većinski srpskim opštinama na severu njihov broj je smanjen, dok je u Gračanici porastao, ukazala je Srpska lista. CIK se poziva na aktiviranje adresnog sistema, a sagovornici Kosovo onlajna sumnjaju da iza svega postoje politički motivi i težnja da se albanskim političkim akterima omogući što bolja pozicija.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Potpredsednik Srpske liste Igor Simić juče je ukazao na drastičan pad broja birača na predstojećim lokalnim izborima, u poređenju sa parlamentarnim održanim u februaru.

U opštini Leposavić broj glasača je, kako je naveo, smanjen za 1.508, u Severnoj Mitrovici za 1.264. Istovremeno, u srpskim opštinama južno od Ibra, beleži se povećanje birača, pa je tako u Gračanici njihov broj povećan za 10 odsto, odnosno za 2.444 glasača.

„Biološki je nemoguće da toliko ljudi odjednom stekne biračko pravo punoletstvom“, rekao je Simić i ukazao da je Centralna izborna komisija donela nelegalne i nelegitimne odluke na štetu srpskog naroda i Srpske liste, koju Srbi većinski biraju.

Nakon što su predstavnici Srpske liste podneli i žalbu Izbornom panelu za žalbe i predstavke, CIK je pokušao da objasni kako je došlo do kolebanja broja birača. 

Umanjenje broja birača za 6.770 u poređenju sa parlamentarnim izborima, kako su naveli, izraženo je u 30 opština, dok je u osam broj birača veći kao posledica aktiviranja adresnog sistema od strane Agencije za civilnu registraciju.

Promene u biračkom spisku uoči lokalnih izbora, koje se objašnjavaju „aktiviranjem adresnog sistema“ prema oceni direktora strategije u Centru za evropske politike Miloša Pavkovića pokušaj su izbornog inženjeringa i indirektnog mešanja u organizaciju, a samim tim i na rezultate izbora.

„Očigledno je težnja da se omogući što bolja pozicija albanskim političkim akterima, a što lošija pozicija srpskim političkim predstavnicima, pre svega Srpskoj listi. Ovo je definitivno nastavak institucionalnog pritiska na Srbe ne bi li im se što više umanjila prava, ne bi li se obeshrabrili da učestvuju u političkim procesima i kako bi im se onemogućila šansa da budu relevantni politički akteri“, rekao je Pavković za Kosovo onlajn.

Programski direktor NVO Centar za zastupanje demokratske kulture iz Severne Mitrovice Aleksandar Rapajić ukazuje da do porasta broja građana koji su upisani kao birači, posebno iz albanske zajednice, ne dolazi samo u Gračanici, već da se to dešava i u Severnoj Mitrovici. Još za prethodne izbore je, kaže, upisano više od hiljadu novih ljudi u biračke spiskove.

„Sa izgradnjom kuća na severu i jednim delom povratkom, a jednim delom naseljavanjem Albanaca iz drugih opština, povećava se broj Albanaca u gradu“, ističe Rapajić za Kosovo onlajn.

Situaciju u Gračanici on posmatra kao posledicu popisa, kada se veliki broj ljudi, iako nije imao prebivalište na teritoriji te opštine, prijavio da na njoj živi.

„Onda su po automatizmu ti ljudi pozivani da promene svoje adrese. Ljudi koji nikada nisu glasali u Gračanici sada su prebačeni da tamo glasaju jer su tokom popisa popisani na teritoriji te opštine“, navodi Rapajić.

Istoričar Aleksandar Gudžić kaže da se CIK rukovodio političkim motivima kada je odlučio da stanovnici naselja Marigona i drugih na teritoriji Gračanice gde žive Albanci svoje biračko pravo mogu da ostvare u ovoj opštini iako su u ranijim izbornim procesima to pravo ostvarivali na teritorijima drugih opština.

Po njegovoj oceni, ovakva odluka CIK-a uticaće na rezultate izbora u Gračanici, na kojima će albanske stranke ostvariti bolji rezultat nego u prethodnom izbornom ciklusu i samim tim imati veću moć odlučivanja.

„Odluka CIK-a je čudna, da vlasnicima vikendica, ljudima koji žive u Marigoni, ali i u drugim naseljima gde žive Albanci, nije ostavila mogućnost izbora već je samovoljno odlučeno da će oni glasati u opštini Gračanica. Po mom mišljenju to je planski urađeno kako bi se promenila demografska struktura i kako bi se ojačao albanski element“, izjavio je Gudžić za Kosovo onlajn.

Kako dodaje, trebalo je ostaviti mogućnost stanovnicima tih naselja da oni odluče gde će ostvariti svoje biračko pravo.

„Da slikovito objasnim, ja mogu da imam deset kuća ali na jednom mestu imam prebivalište i na tom mestu mogu da ostvarim svoje Ustavom zagarantovano pravo da biram i budem biran“, kaže Gudžić.

On, međutim, ukazuje da problem u Gračanici nije od juče, već da traje unazad 15 godina.

„U početnoj fazi su albanski privrednici i građevinske firme ilegalno gradile objekte na teritoriji opštine Gračanica, da bi u sledećoj fazi te objekte činovnici Opštine legalizovali i sada smo u ovoj situaciji u kojoj se nalazimo. Nije trebalo biti pretarano pametan i zaključiti šta u budućnosti može da se desi ukoliko dozvolimo izgradnju albanskih kuća i naseljavanje Albanaca. U ovom izbornom procesu ne, ali u nekom sledećem na lokalnim izborima postoji realna opasnost da Albanci preuzmu Opštinu Gračanica“, mišljenja je on.

Sličan proces u prošlosti se, kako dodaje, odvijao i u Štrpcu, zbog čega misli da se i u opštini Štrpce u budućnosti može očekivati sličan problem. Srpske političke partije, a pre svega Srpska lista koja uživa najveću podršku Srba na Kosovu i Metohiji, kaže, ovakvim procesima u budućnosti mora da stane na put.

Politički analitičar Bljerim Burjani kaže za Kosovo onlajn da se birački spisak na Kosovu menja svake izborne godine i da Centralna izborna komisija usvaja odluku o novom spisku koji po zakonu treba da bude ažuran i kredibilan. 

Spisak se, navodi on, menja u zavisnosti od demografskih faktora. 

„Svaka opština ima svoje demografske faktore i nema drugih standarda koji utiču na spisak. Ako se nešto događa mimo toga to znači da je protiv zakona. Adrese takođe utiču na birački spisak, ako ih građani menjaju“, navodi Burjani.

Ako imaju informacije o duplim standardima, kako ističe, stranke mogu da upute žalbu Izbornom panelu za žalbe i predstavke.

Broj birača u biračkom spisku za Srpsku listu nije jedina sporna stvar, već ukazuju da se kršenjem zakona i izbornih pravila umanjuje broj predsedavajućih u biračkim odborima koje delegira ova stranka. Kao jedan od primera su naveli Štrpce gde će ova partija imati predsedavajuće na samo dva od 17 biračkih mesta, dok na šest biračkih mesta, neće imati ni predsedavajućeg ni člana odbora, iako je na parlamentarnim izborima u toj opštini osvojila 60,6 odsto glasova. Istovremeno, Samoopredeljenje će u toj opštini imati sedam predsedavajućih, iako je u februaru osvojilo 12,8 odsto, odnosno pet puta manje glasova od Srpske liste.

Pavković kaže da su odluke CIK po pitanju biračkih odbora takođe neka vrsta institucionalnog pritiska.

Očigledno je, ocenjuje, ideja da se Srpskoj listi umanji broj biračkih odbora gde će predsedavati i da joj se na taj način indirektno oteža pozicija, a poboljša pozicija albanskih političkih stranaka.

„I to je ono što se uklapa u čitav taj koncept generalno, gde se Srpska lista gleda kao neprijateljska struktura, da nije dobrodošla. Videli smo i da nije izabran poslanik iz redova Srpske liste za potpredsednika Skupštine. Dakle, ovde postoji izrazito neprijateljski stav prema Srpskoj listi i Samoopredeljenje ga naglašava u svakog prilici, od CIK-a do Skupštine Kosova, svuda se Srpska lista gleda sa nepoverenjem i teži se tome da se njoj oduzmu ili umanje sve mogućnosti koje zakonski stoje na raspolaganju“, zaključuje Pavković.

Pritisci na srpsku zajednicu, uveren je Rapajić, nastaviće se do dana održavanja lokalnih izbora 9. oktobra, pa i na sam dan izbora.

„Od kada su raspisani lokalni izbori vidimo da postoji ogroman pritisak posebno na srpsku zajednicu. Bilo je pokušaja da se ne prihvate liste i da se što manje ljudi stavi u biračke odbore. Postoji neka određena doza pritiska na srpsku zajednicu kako bi se pokušalo da se umanji broj ljudi koji će izaći na izbore. Očekujem da će biti i sprečavanja da dođu ljudi iz centralne Srbije da glasaju, da će biti problema baš tog dana, da mnogi ljudi neće biti na spisku zbog toga što nije bio organizovan popis, tako da možemo očekivati svašta“, ukazuje Rapajić.