Kancelarija za Zapadni Balkan u Tirani: Zašto je Evropski parlament odabrao Albaniju?

Njujork, Džibuti, Adis Abeba... na toj mapi je sada i Tirana. Evropski parlament je saopštio da će u Albaniji uspostaviti kancelariju za Zapadni Balkan. Za sagovornike Kosovo onlajna, od Brisela do Tirane bez sumnje jasan signal da EU razmišlja o ovom delu Evrope. Istovremeno, naglašavaju, to je ne samo dokaz napretka ove zemlje u procesu pridruživanja, već i povoljnijih cena u odnosu na druge glavne gradove regiona.

Piše: Đorđe Barović

„U kontekstu pojačanih geopolitičkih tenzija i obnovljenog zamaha proširenja EU, nova kancelarija evropskog parlamenta u Tirani služiće kao ključna kontaktna tačka između parlamenta EU i nacionalnih parlamenata, civilnog društva i lokalnih partnera na Zapadnom Balkanu“, navodi se u saopštenju Evropskog parlamenta.

Iz Evropskog parlamenta navode da trenutno imaju tri operativne kancelarije za vezu u Njujorku, za odnose sa Ujedinjenim nacijama, u Džakarti, za odnose sa Asocijacijom nacija Jugoistočne Azije, i u Adis Abebi, za odnose sa Afričkom unijom.

„Otvaranje dve dodatne kancelarije u Albaniji i Moldaviji usledio je nakon ranije odluke Biroa parlamenta da otvori kancelarije u Kijevu, u Ukrajini i u Panami, kako bi se bavili odnosima sa Latinskom Amerikom i Karibima“, objašnjeno je na internet stranici EP.

Jačanje saradnje

U razgovoru sa dopisnicom Kosovo onlajna iz Brisela, izvestilac Evropskog parlamenta za Albaniju Andreas Šider ocenio je da je ogroman uspeh što su „ubedili Evropski parlament da je kancelarija za vezu veoma važna za buduće bliske odnose između zemalja zapadnog Balkana i Evropske unije“.

„Kancelarija je odgovorna za ceo region Zapadnog Balkana i sve njegove različite zemlje. Ideja je jačanje odnosa i informacija. Takođe će biti važno ne samo raditi sa parlamentima i vladinim zvaničnicima, već i funkcionisati kao centralna tačka za uključivanje ljudi“, kaže Šider.

Izbor Tirane je usledio nakon tehničkih procena, otkriva Šider.

„Odluka o konkretnom gradu i mestu usledila je nakon tehničke procene, dostupnosti, mesta, cene i priključaka. Ali, naravno, status odgovarajuće zemlje kandidata za članstvo u EU je takođe imao pozitivan impuls”, precizira Šider.

Iz Evropskog parlamenta saopštili su za Kosovo onlajn da je otvaranje kancelarije u Tirani deo strateškog plana o proširenju EU i da će biti „ključna kontakt tačka“ sa Zapadnim Balkanom.

„Kancelarija u Tirani imaće zadatak da postane ključna kontakt tačka između Evropskog parlamenta i nacionalnih parlamenata, kao i da uspostavi mreže sa civilnim društvom i lokalnim partnerima na Zapadnom Balkanu kako bi se podigla svest o radu Evropskog parlamenta”, objasnili su za naš portal.

Što se tiče odabira Albanije, za otvaranje kancelarije, iz Evropskog parlamenta objašnjavaju da je ova država ostvarila značajan napredak tokom pristupnih pregovora, ali će njen pristup evropskoj porodici ipak zavisiti od daljeg napretka.

Na pitanje da li je Albanija ovim apostrofirana kao najbliža članstvu u EU objašnjeno je da je ostvarila „značajan napredak tokom pristupnih pregovora“.

„Međutim, njen put zavisi od daljeg napretka. Postoje i druge zemlje na Zapadnom Balkanu, kao što je Crna Gora, koje imaju puno pravo da se nadaju okončanju pristupnih pregovora pre kraja ovog parlamentarnog mandata“, objašnjeno je za KO.

„Znak“ iz Evrope

Politički analitičar i urednik na RTV Albanija 1 Gert Selenica kaže u razgovoru za Kosovo onlajn da je otvaranje kancelarije Evropskog parlamenta dobra vest ne samo za Albaniju, već za ceo Zapadni Balkan jer EU na taj način šalje poruku da je svoju pažnju usmerila na ovaj region.

„Otvaranje sedišta Evropskog Parlamenta u Tirani je dobra vest, posebno za Albaniju, ali i za Balkan u celini. Naravno, to se odnosi i na procese u koje je region uključen. Imamo nekoliko zemalja u regionu koje se spremaju, odnosno blizu su zatvaranja poglavlja u procesu otvaranja pregovora za članstvo u EU“, ističe Selenica.

Od manjeg značaja je razlog zbog čega je odabrana Tirana, a ne Beograd ili Priština, jer je, naglašava, važniji „znak“ koji je poslat.

„To je znak Evropske unije da želi da bude prisutna na Balkanu, da njihova pažnja bude veća u regionu“, ističe Selenica.

Uveren je da je i Zapadni Balkan u fazi u kojoj „shvata“ značaj evropskih integracija.

„Balkan je u veoma interesantnoj fazi razvoja. Čini se očiglednim da je Balkan prevazišao staru politiku, politiku sukoba, politiku oružja ili jake nacionalističke izjave. Sada smo u trenutku kada je ceo region očigledno shvatio da mora postojati regionalno jedinstvo, ali u okviru Evropske Unije. Dakle, dobra je vest za ceo region da se otvara sedište u Tirani“, precizira ovaj analitičar.

Otvaranje kancelarije Evropskog parlamenta vidi posebno značajnim za Albaniju koja je, ocenjuje, u „delikatnom trenutku“.

„Ovo je od velikog značaja za Albaniju, jer je Tirana u delikatnom trenutku dok se rekordnom brzinom zatvara poslednja poglavlja koja su preostala do otvaranja pregovora sa EU u roku od 2027. godine. Ovo je naglasila komesarka za proširenje Marta Kos tokom posete Tirani, na sastancima sa šefovima država, ali ovog puta i sa predstavnicima opozicije. Dakle, daju nam sve znake, govore nam da su se stekli svi uslovi da nas uzmu za ruku i prate u ovom veoma važnom procesu”, uveren je Selenica.

Otvaranje kancelarije EP na Zapadnom Balkanu dovodi u vezu i sa globalnom situacijom.

„To su oružani sukobi, ali i razne regionalne politike koje stvaraju delikatnu situaciju. Vidim to i kao pokušaj Evropske unije da prekine neke veze koje neke zemlje imaju sa zemljama koje nisu naklonjene politici EU. Ovde mislim na Srbiju koja održava tradicionalnu vezu sa Rusijom, a pre nekoliko dana, predsednik Vučić je imao još jedan telefonski razgovor sa predsednikom Putinom. Dakle, fizičko prisustvo EU se povećava kako bi pokazalo da je svoju pažnju usmerila na region. Čini se da je Evropska Unija spremna, a vidimo da različite države na Balkanu nemaju pitanja vezana za rat, već za moderna politička dešavanja“, navodi Selenica.

Kao ključan problem regiona vidi korupciju kao „gangrenu“.

U Srbiji apostrofira studentske prosteste, ali dodaje da je i Albanija suočena sa sličnim problemima.

„Albanija je takođe u posebnom trenutku jer su možda po prvi put na meti pravosuđa visoke političke ličnosti. Otvaranje kancelarije je znak da je Zapadni Balkan veoma važan za EU”, smatra Selenica.

Parlamentarna dimenzija

Direktorka Instituta za evropsku politiku iz Skoplja Simonida Kacarska ocenila je da je parlamentarna dimenzija veoma značajna za pristup novih članica u EU, a da je Albanija u samo nekoliko godina uspešno promenila svoj imidž zbog čega je i primamljiva „destinacija“ za mnoge evropske institucije.

„Parlamentarna dimenzija pristupanja EU je veoma značajna iako se često zanemaruje. Evropski parlament je taj koji na kraju procesa pristupanja mora da pristane na pristupni sporazum svake zemlje i ima glavnu ulogu u kontekstu izgradnje odnosa sa parlamentima u zemljama pristupnicama. Postoje posebne grupe i pored izvestilaca o kojima često govorimo postoje posebne grupe i zajedničke komisije...“, ističe Kacarska u razgovoru za Kosovo onlajn.

Očekuje da će kancelarija Evropskog parlamenta u Tirani podržati saradnju parlamentaraca Zapadnog Balkana.

Na taj način, uverena je, biće ojačana saradnja regiona sa ovom institucijom.

„U prošlosti su se, naime, poslanici Evropskog parlamenta i njihovi odbori uglavnom oslanjali na podršku delegacija, pored naših institucija, odnosno delegacija EU, ali sada će imati svoj direktan odnos i možemo očekivati jačanje saradnje“, naglašava Kacarska.

Evropski parlament odabrao je Tiranu, smatra, zaslugom albanskog premijera Edija Rame.

„Premijer Edi Rama je u proteklih nekoliko godina veoma uspešno vodio odnose sa Evropskom unijom i uspeo da postigne otvaranje važnih kancelarija i institucija u Albaniji. U Albaniji se nalazi Kancelarija za mlade koja je nastala nakon Berlinskog procesa, koledž Evrope, Kancelarija za Zapadni Balkan koja radi od prošle godine“, kaže Kacarska.

Kancelarija Evropskog parlamenta ipak ne znači i da će Albanija imati prvenstvo u pristupanju Evropskoj uniji.

„Naravno, ne mislim da je formalno Albanija najbliža članstvu, to je nesumnjivo Crna Gora. Međutim, s druge strane, Albanija je veća zemlja koja je za nekoliko godina veoma uspešno uspela da promeni svoj imidž od problematičnog aktera do zemlje koja bi mogla da bude domaćin tako različitih inicijativa. Ne zaboravimo, samit evropske političke zajednice biće održan na proleće u Albaniji kao veliki signal. Takođe, prošle godine su predsedavali samitom Berlinskog procesa, tako da ova kancelarija nije izuzetak od njihovog uspešnog portfolija u ovom kontekstu“, ističe ova analitičarka.

Ipak, ne veruje i da će otvaranje ove kancelarije direktno uticati na bolju saradnju i pomirenje na Zapadnom Balkanu.

„Verovatno bi to moglo u nekoj široj perspektivi, međutim primarni cilj je jačanje odnosa samog Evropskog parlamenta kao institucije sa ovim zemljama iz regiona. Ali, nesumnjivo će sprovoditi aktivnosti koje će biti regionalne, tako da možemo reći da je to svakako dugoročan cilj“, zaključuje Kacarska.

„Momentum“ proširenja

S druge strane, istraživač u beogradskom Centru za evropske politike Đorđe Dimitrov ocenjuje da otvaranje kancelarije Evropskog parlamenta u Albaniji treba posmatrati kao pokušaj ove evropske institucije da, koristeći „momentum proširenja“ ojača svoje prisustvo na Zapadnom Balkanu, kroz tešnju saradnju sa lokalnim skupštinama, ali i civilnim društvom.

„Evropski parlament je verovatno odlučio da iskoristi ovaj momentum proširenja i da kroz svoju kancelariju u Tirani koja će koordinirati sa celim Zapadnim Balkanom učvrsti svoje prisustvo u regionu i prosto ojača saradnju ne samo sa nacionalnim parlamentima šest država Zapadnog Balkana već i sa civilnim društvom i drugim zainteresovanim stranama. To će najverovatnije ličiti na kancelarije za vezu koje Evropski parlament ima u državama članicama“, kaže Dimitrov za Kosovo onlajn.

Objašnjava da će se kancelarija u Tirani sastojati od „deskova“, a svaki će biti zadužen za određenu državu, njen civilni sektor, ali i specifične probleme.

„Prosto će pokušati da budu efikasniji zato što će  sada biti bliže Zapadnom Balkanu na način da region više neće morati da odlazi u Brisel. Ta blizina će im verovatno dati dosta i na uštedi vremena i na uštedi energije i naravno resursa“, ističe Dimitrov.

Navodi da je Albanija izabrana ne samo zbog najstabilnije situacije kada je reč o radu parlamenta, već i zbog povoljnijih cena u odnosu na druge glavne gradove.

„Albanija je od država Zapadnog Balkana, to jest Tirana jedna od bolje povezanih u Evropi. To je zahvaljujući dobrim potezima albanskih vlasti koje su obnovile svoj aerodrom koji je sa najvećim rastom na Zapadnom Balkanu. I to je verovatno igralo veliku ulogu, ta konektivnost sa Briselom i ostatkom Evrope i sa povoljnijim cenama u odnosu na recimo Beograd. Beograd ima napetu atmosferu i sigurno nije bio u razmatranju za otvaranje te kancelarije“, smatra Dimitrov.

Poruka Zapadnom Balkanu

Politički analitičar iz Prištine Škeljzen Maljići smatra da otvaranje kancelarije Evropskoj parlamenta u Tirani govori da Albanija postaje sve važniji faktor, ali i da EU na ovaj način šalje poruku Zapadnom Balkanu da računa na njih kao buduće članice.

„Poslednjih deset godina Albanija postaje sve važniji faktor i diplomate vole sada da idu tamo. Nekada je to bilo Sarajevo, ali geografski je ono sada ostalo izolovano. Naravno, postoji i plan da Evropa pokaže volju prema regionu da ipak nastavlja sa procesom učlanjenja. Ovako je to bilo odloženo na određeno vreme“,naglašava Maljići za Kosovo onlajn.

Albanija i Crna Gora prema tom planu prve bi trebalo da pristupe EU, ali smatra da se to može dogoditi najranije za tri godine.

„Ali, radi se na tome. Edi Rama i Albanija su igrali tu ulogu i pokušavaju na razne načine da privole ove druge zemlje i oko Otvorenog Balkana i onda su se ponovo vratili na Berlinski proces da je neophodno da šest država kojima je od 2003. faktički zacrtano da budu deo EU. Crna Gora i Albanija su najbliže tome i onda se i drugima daje ta mogućnost. Samo što su toliko velike turbulencije, i ekonomske i političke, da sve to na neki način ’visi’“, ističe Maljići.

Albanija je izabrana kao nova adresa kancelarije Evropskog parlamenta zbog uticaja zvanične Tirane, posebno u poslednjih deset godina.

Maljići podseća da je albanski premijer Edi Rama održavao dobre odnose i sa Srbijom i sa Kosovom.

Saradnju sa Aljbinom Kurtijem ipak opisuje kao „manje srdačnu“.

„Ti susreti nisu više srdačni kao ranije zbog te, malo više lične konkurencije između Kurtija i Rame. Ponekad se Rama postavlja kao stariji brat, ali i Kurti je isto malo nepredvidljiv. Na svoju ruku bi neke stvari hteo da diktira i velikim silama, kako da se ponašaju, da im daje lekcije. Mislim da će morati da se primiri“, uveren je Maljići.

S druge strane, podseća albanski premijer od kada je na vlasti gradi strateške odnose za zemljama iz okruženja, od Grčke, Turske do Italije, ali i pokušava da oživi ekonomsku saradnju regije.

„Prvo preko Otvorenog Balkana, a sada Berlinskog procesa. To su veoma slični projekti. U tom smislu  on garantuje više tu otvorenost i tu ideju da zapravo i mi sami, ovih šest zemalja, treba da uradimo da iznutra popravimo pravnu državu. Albanija je u tome prednjačila jer postoji specijalna antikorupcijska struktura koja hapsi i bivšeg predsednika, gradonačelnika Tirane, mnogo ministre... Sve zbog korupcije“; zaključuje Maljići.

„Osvešćivanje“ EU

Saradnik Novog trećeg puta Petar Donić smatra da je otvaranje kancelarije Evropskog parlamenta u Albaniji deo evropske strategiju „osvešćivanja“ i zauzimanja veće uloge u svetu.

„To se uklapa u trenutnu evropsku strategiju osvešćivanja i zauzimanja veće uloge u svetu i svetskim aktivnosti. Zašto Albanija? Možemo tumačiti da je to kontinuinacija tradicionalne politike Evrope, ali još uvek je rano da vidimo da li je to tačno jer čeka se na odgovor Amerike. Amerika i Evropa će u tandemu doneti neke odluke što se tiče Kosova i što se tiče dalje politike na Zapadnom Balkanu“, kaže Donić za Kosovo onlajn.

Objašnjava da ove kancelarije imaju ulogu da ubrzaju, pospeše dogovore, ali i pripreme različite vrste poseta evropskih zvaničnika i da koordiniraju civilni sektor.

„Bila je pre toga ideja da bude u Crnoj Gori, od toga se odustalo. Postoji jedna u Njujorku koja koordiniše aktivnosti u Severnoj Americi i postoji jedna u Džibutiju koja koordiniše aktivnosti u tom regionu. Priča se o jednoj u Panami“, precizira Donić.

Uveren je i da će rad ove kancelarije biti i na fonu izjava generalnog sekretara Natoa Marka Rutea o potrebi stabilizacije i normalizacije odnosa između Beograda i Prištine.

„To bi trebalo da bude jedna od agendi te kancelarije: da promoviše i koordiniše proevropsku agendu i evropske vrednosti i evropski interes, odnosno ukrupnjavanje Zapadnog Balkana ka Evropi. Tako da će sigurno imati pozitivan faktor u smislu stabilizacije odnosa između Beograda i Prištine, ali i dalje konsolidacije regiona Zapadnog Balkana i težnjama ka evropskom putu“, naglašava Donić.