Ko će od novih funkcionera EU biti ključan za odnose Beograda i Prištine?

Novi administrativni mozaik Evropske unije blizu je svog konačnog izgleda. Evropski parlament bi poslednje nedelje novembra mogao da izglasa sastav Evropske komisije na čijem čelu će i narednih pet godina biti Ursula fon der Lajen, a osim ove Nemice dobro poznate Beogradu i Prištini, politiku Brisela prema dijalogu, s manje ili više uticaja krojiće i Estonka Kaja Kalas i Slovenka Marta Kos, ukoliko im kandidature za resore unutar EK budu potvrđene.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

U Evropskom parlamentu danas se završavaju saslušanja  kandidata za komesare, a ovaj deo procedure Kos je, kao kandidat za komesara za proširenje EU, obavila 7. novembra, kada je delimično i otvorila karte. U dijalogu Beograda i Prištine, poručila je, potreban je napredak.

"Ako stvari ne funkcionišu moraju se pronaći novi načini", navela je Kos, izražavajući spremnost da sarađuje sa Kalas kada je reč o dijalogu.

Na saradnju je spremna i Kalas. Kao kandidat za visoku predstavnicu EU za spoljne poslove, ona je danas na svom saslušanju izjavila da će raditi ruku pod ruku sa komesarkom za proširenje na postizanju rezultata kada je reč o proširenju EU, koje je opisala kao "geostrateško investiranje koje je u interesu EU". Govoreći o dijalogu Beograda i Prištine, navela je da su svi njeni prethodnici u taj proces uložili mnogo vremena, kako bi se donela stabilnost regionu.

Kako je i za Prištinu i za Beograd dijalog, odnosno normalizacija odnosa, suštinski uslov za napredak na njihovom evropskom putu, uticaj dvojca Kalas-Kos na ove procese biće uzajaman.

Direktor Instituta za evropske studije u Beogradu Slobodan Zečević ocenjuje da će za dalji tok procesa normalizacije odnosa Beograda i Prištine biti važne i Kaja Kalas i Marta Kos, ali napominje da će ton čitavom sastavu EK zapravo davati njena predsednica Ursula Fon der Lajen.

"Što se tiče odnosa prema Srbiji i Kosovu Kaja Kalas i Marta Kos moraju da deluju koordinirano u odnosu prema predsednici EK Ursuli Fon der Lajen. Predsednica Evropske komisije ima veća ovlašćenja i veći uticaj na politiku komisije, može da smeni ili da se suprotstavi izboru pojedinih komisara, što znači da postoji određena hijerarhijska disciplina unutar komisije koje nije bilo ranije", istakao je Zečević za Kosovo onlajn. 

On navodi da ne potcenuje značaj Kalas i Kos i istovremeno ukazuje da je predsednica Evropske komisije ta koja ima veliki uticaj, a i da su Sjedinjene Američke Države kao neka vrsta starijeg brata EU takođe ključne za razvoj situacije na Kosovu. 

"Kaja Kalas dolazi iz zemlje koja ima odbojan stav prema Rusiji, a nas često povezuju sa Rusijom, videćemo kakav će biti njen odnos prema nama. I Estonija i Slovenija su priznale nezavisnost Kosova i tu je situacija jasna. Ali odnos SAD prema nama i našem problemu Kosova može mnogo da utiče na njih, bez obzira na ovu činjenicu. U krajnjoj liniji bitne su i jedna i druga. U EU, međutim, ceo ton daje predsednica Komisije, a tu su i SAD koje vode zapadnu politiku i prema nama i prema tzv. Kosovu. Od odnosa čitavog zapadnog saveza u stvari zavisi i odnos EK prema nama i odnos ove dve političarke prema problemu Kosova", zaključuje Zečević. 

Jedna od dilema je i da li će pozicija specijalnog predstavnika EU za dijalog, koju trenutno obavlja Miroslav Lajčak, biti ukinuta ili će Lajčak dobiti naslednika.

Ukoliko bi se format dijaloga vratio na onaj kada su u njega kao posrednice direktno bile uključene visoke predstavnice EU za spoljnu politiku Ketrin Ešton i Federika Mogerini, docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Milan Krstić kaže da bi to predstavljalo poruku da je ovaj proces veoma značajan za Evropsku uniju.

"Postoji i mogućnost nastavka prakse imenovanja posrednika koji će se dijalogom baviti na terenu i to politički ne menja mnogo suštinu", kaže Krstić.

Komesar za proširenje, navodi on za Kosovo onlajn, svakako utiče na politiku Evropske unije prema državama kandidatima za članstvo u EU, pa u tom kontekstu ima i određenu ulogu na oblikovanje politike Brisela prema regionu, a samim tim i na dijalog Beograda i Prištine.

"Ali Evropska unija ima zasebno posredništvo, dakle zaseban posrednički tim koji se direktno bavi dijalogom Beograda i Prištine, tako da su to odvojeni procesi iako to naravno ne treba posmatrati kao striktno odvojeno barijerama jer se sve preliva sa jednog na drugo. I opšta politika Evropske unije prema regionu, politika proširenja utiče na napredak u dijalogu, a i napredak u dijalogu je jedan od uslova za napredak na putu ka članstvu u Evropskoj uniji", ističe Krstić. 

Analitičar iz Prištine Artan Muhadžiri mišljenja je da konkretna imena u budućoj briselskoj administraciji neće imati značaj za dijalog, jer kako kaže, Evropska unija ima veoma strogu strukturu i što se tiče dijaloga Beograda i Prištine svi okviri i ciljevi su već postavljeni.

"Zaista nije bitno ko će biti komesar ili osoba odgovorna za dijalog jer će se slediti pravci koji su i pre postojali", kaže Muhadžiri za Kosovo onlajn. 

Kako ocenjuje, nema te ličnosti koja može da skrene ili da napravi drugi put u dijalogu u odnosu na onaj koji je već uspostavljen. 

"Sve će biti u pravcu poštovanja sporazuma iz Brisela i Ohrida", dodaje on.

Prema njegovoj oceni, kandidat za komesara za proširenje Marta Kos je "veoma interesantna političarka", a pošto dolazi iz Slovenije on smatra i da Kos može biti upućenija u kontekst dijaloga. 

"Ona, međutim, ne može da radi kako ona hoće. Moraće da se kreće unutar pravila i propisa i svih zahteva koji su do sada izneti. Dakle, zaista ne mislim da će imena u budućoj briselskoj administraciji imati bilo kakav značaj", navodi Muhadžiri.