Koje poruke iz Vašingtona bi Grenel mogao da donese ukoliko uskoro poseti Prištinu?

Iz posete Venecueli, jedanaestog dana mandata Donalda Trampa, njegov izaslanik za specijalne misije vratio se sa šest oslobođenih Amerikanaca koji su bili pritvoreni u toj zemlji. Sa čim bi Ričard Grenel mogao da se vrati u Vašington, ili u ovom slučaju - šta bi ostavio iza sebe, ako u narednim danima poseti Kosovo, intezivno se nagađa. Brojni analitičari moguću posetu povezuju sa pregovorima o formiranju nove kosovske vlade, dok drugi veruju da bi se poruke Grenela ticale čitavog regiona.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Zvanične najave Grenelove posete Kosovu nema, a da postoje naznake da će uskoro doći izjavio je stručnjak za bezbednost Drizan Šalja, po kome će se Trampov izaslanik nesumnjivo sastati sa zvaničnicima u Prištini, kao i sa liderima opozicionih partija. 

Cilj posete, kako je naveo Šalja, je da pokaže strategiju Bele kuće u pogledu daljeg unapređenja situacije na Kosovu i Zapadnom Balkanu prema opštem kišobranu SAD.

Moguću posetu Grenela analitičar Dardan Isljami posmatra u kontekstu izbora na Kosovu održanih 9. februara i ocenjuje da sa njegovim dolaskom može da bude formirana nova vlada.

„Vidim da Grenel dolazi sledeće nedelje i znam da mi sada ne odlučujemo, mi smo glasali, sada ima drugih koji odlučuju umesto nas, ne pitaju nas“, rekao je Isljami početkom ove nedelje.

Ko bi se na Kosovu obradovao poseti bivšeg američkog izaslanika za dijalog Beograda i Prištine u vreme prvog Trampovog mandata, a ko ne, nije teško naslutiti posle nedavne „polemike“ koja se povela između njega i kosovskog premijera Aljbina Kurtija o trenutnom stanju odnosa između Vašingtona i Prištine.   

Naime, dva dana uoči kosovskih izbora Grenel je na društvenoj mreži „X“ poručio da je kosovski premijer Aljbin Kurti u zabludi kada kaže da odnosi Kosova i Amerike nikada nisu bili bolji.  

„Odnosi nikada nisu bili niži. Aljbina Kurtija osudili su prva Trampova administracija, Bajdenova administracija, Nato,  EU, ambasada SAD, Entoni Blinken...“, napisao je Grenel.

Ove opaske Kurti je prokomentarisao rekavši da su kritike Grenela na njegov račun kontinuirane od 2020. godine.

„Njegovo suprotstavljanje meni kao političaru i premijeru nije počelo u kampanji, bilo je kontinuirano tokom ovih pet godina. Međutim, mi smatramo SAD našim neprikosnovenim saveznikom, prijateljem i posebnim partnerom“, rekao je Kurti u intervjuu datom na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji.

Tokom eventualne skorašnje posete Prištini, prema oceni direktora Instituta za evropske studije u Beogradu Slobodana Zečevića, Grenel bi mogao da saopšti stavove Vašingtona po pitanju organizacije vlasti na Kosovu i po pitanju odnosa sa Srbima.

„Dolazak Ričarda Grenela značiće poruku nove američke administracije albanskim vlastima - kakav stav imaju prema krizi na Kosovu i prema vlasti na Kosovu. U tome vidim smisao posete Ričarda Grenela. Promenila se administracija i situacija. Grenel poznaje ovaj region, bio je tu kada je pravljen Vašingtinski sporazum, prema tome, mislim da će on saopštiti i stavove SAD i po pitanju organizacije vlasti na Kosovu, i po pitanju odnosa sa Srbima“, rekao je Zečević za Kosovo onlajn.

Kako napominje, sada je ključno kako Amerikanci gledaju na Aljbina Kurtija. 

„Da li ga vide u kombinacijama za dalju vladavinu na Kosovu i sa kojim programom? Imam utisak da je ova američka administracija prilično kritički nastrojena prema Kurtijevom bilansu i njegovom ponašanju poslednjih godina kada je reč o srpsko-albanskim odnosima. Prema tome, to će biti zanimljivo - da li Amerikanci i dalje vide Kurtija kao nekog ko bi trebalo da ima politički uticaj na Kosovu“, naveo je Zečević.

Bivši predsednik Skupštine opštine Severna Mitrovica Nemanja Biševac kaže za Kosovo onlajn da bi poseta Kosovu Ričarda Grenela sama po sebi bila dovoljna poruka da je rešavanje problema na Kosovu u vrhu prioriteta Trampove administracije. 

Biševac očekuje da tokom posete Grenel obavi razgovore sa svim političkim akterima, uključujući Srpsku listu.

„Od stupanja Trampa na dužnost, za malo više od mesec dana, mnoge stvari u svetu su se promenile. Došlo je do rešavanja nekih pitanja za koje međunarodna zajednica, predvođena Amerikom, u prethodnih pet godina nije imala rešenja. Tako da očekujem da će brzo doći do poboljšanja situacije pre svega na severu Kosova i Metohije, a da ćemo onda doći i do nekog rešenja za mir i prosperitet ovog područja za duži period“, navodi naš sagovornik.

Kako napominje, ako se uzme u obzir da je Grenel u prethodnom mandatu predsednika Trampa bio izaslanik za pregovore Beograda i Prištine, i imajući u vidu njegove izjave i nastupe u medijima povodom situacije na Kosovu pre izbora 9. februara, on veruje da će poseta Grenela imati i veoma bitan uticaj na formiranje nove vlade u Prištini. 

Drugačijeg je mišljenja univerzitetski profesor Nedžmedin Spahiu, koji ne veruje da će se Amerika mešati u formiranje nove vlade na Kosovu.

„Da je američka administracija želela da se uključi u formiranje vlade verujem da bi to već uradila pre desetak ili više dana i da ne bi čekala da to bude u poslednji tren. Tako da će vlada biti formirana prema onome kakvi su rezultati izbora“, kaže Spahiu za Kosovo onlajn.

On navodi da se opoziciona DPK nada da će Ričard Grenel doći na Kosovo i „uplašiti“ predstavnike manjinskih zajednica kako one ne bi ušle u koaliciju sa Aljbinom Kurtijem, a koji onda ne bi mogao da formira vladu.
Spahiu kaže da je teško naslutiti kakvu bi poruku Vašington poslao ukoliko uskoro dođe do posete Grenela, imajući u vidu da je od stupanja Donalda Trampa na vlast prošlo tek nešto više od mesec dana. 

Kako kaže, poruka koju je Tramp poslao predsednici Kosova Vjosi Osmani povodom 17. godišnjice proglašenja nezavisnosti bila je jaka poruka podrške.

„On je za Kosovo rekao da je to odlučna i istrajna nacija, što ni sami kosovski lideri ne kažu za Kosovo. I Grenel je slično poručio, s tim što je on imao neke 'bodljive' reči za Aljbina Kurtija iako ga nije spomenuo. Hvalio je Hašima Tačija što direktno znači napad na Kurtija, ali je to ipak bila podrška za Kosovo kao državu, kao entitet. Gledajući iz te perspektive, odnosno uzimajući u obzir ove dve izjave, možemo zaključiti da se ipak ništa bitno neće promeniti“, ocenjuje Spahiu.