Koje šanse Kosovu otvara Sporazum o slobodnoj trgovini sa Eftom, kakva iskustva ima region?

Sporazum o slobodnoj trgovini koji je Kosovo nedavno potpisalo sa članicama Evropskog udruženja slobodne trgovine (Efta), Severna Makedonija ima od 2000. godine, Srbija i Albanija od 2009. i od tada se pokazalo da ove tri zemlje najveću saradnju ostvaruju sa geografski najbližom Švajcarskom, a što se predviđa i u slučaju Kosova. Kako zbog toga što je robna razmena Kosova i Švajcarske u stalnom porastu, tako i zbog brojne kosovske dijaspore u ovoj zemlji.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Sporazum potpisan u švajcarskom Davosu, na marginama Svetskog ekonomskog foruma, 22. januara, prema očekivanjima u Prištini biće prilika za kosovske kompanije da povećaju izvoz na tržište od oko 15 miliona ljudi, a nade se polažu i u priliv stranih investicija.

Eftu čine Island, Lihtenštajn, Norveška i Švajcarska, i prema podacima sa sajta ove organizacije, tokom 2023. godine ukupan obim trgovine između Kosova i članica Efte iznosio je 175 miliona evra, od čega je 76 miliona evra predstavljao uvoz roba sa Kosova, a 99 miliona evra izvoz iz država Efte.

Kosovo je tokom 2023. na Efta tržište najviše izvozilo nameštaj (dušeke, lampe, svetleće znakove...), plastične proizvode, proizvode od gvožđa, čelika, drveta.., aluminijum i proizvode od aluminijuma, dok je iz članica Efte Kosovo uvozilo vozila, farmaceutske proizvode i duvan.

Predsednik Kosovske poslovne alijanse Agim Šahini izjavio je za Kosovo onlajn da će kako trgovci, tako i proizvođači i potrošači imati korist od toga što je Kosovo potpisalo Sporazum o slobodnoj trgovini sa članicama Efte jer je cilj sporazuma da kretanje robe i kapitala međusobno bude bez carine, kao i u okviru Cefte.

On, međutim ukazuje da svaki ugovor koji Kosovo potpiše sa međunarodnim institucijama treba zaista da bude i podržan, a ne samo potpisan, i podseća da je Cefta prošle godine bila u kritičnom stanju zbog Kosova. 

„Proizvođači sa Kosova sada imaju pravo da izvoze svoju robu na tržište Efta, kao u Cefti i to znači veliku prednost. Isto tako možemo da uvozimo robu iz ove četiri zemlje bez carine. Švajcarska je zemlja sa kojom već dosta sarađujemo i u kojoj je naša dijaspora velika i od ovog sporazuma će najverovatnije najveću korist imati naša dijaspora i privrednici sa Kosova“, naveo je Šahini.

Prema oceni ekonomskog analitičara iz Skoplja Abila Bauša, od potpisivanja Sporazuma o slobodnoj trgovini Kosova sa Eftom korist će imati one kosovske kompanije koje su izvozno orijentisane jer će izvozne barijere biti relaksirane, dok će uvoz iz članica Efte značiti dobijanje kvalitetnih proizvoda, ali i podsticaj da se na Kosovu proizvode kvalitetni proizvodi koji će biti konkurentni na sopstvenom tržištu.

Bauš navodi da bi svaka zemlja želela da bude deo tog tržišta, a da će Kosovo verovatno najviše sarađivati sa Švajcarskom.

Srbija, kako kaže, ima dobru saradnju sa Švajcarskom, koja se ogleda u plasiranju industrijskih, poljoprivrednih i drugih proizvoda koji su standardizovani za to tržište, dok s druge strane uvozi visokokvalitetne proizvode. 

Sporazum sa Eftom je, ocenjuje, dobro iskoristila i Albanija u sektoru građevinarstva i turizma tako što je privukla turiste iz ovih zemalja i počela da gradi visokokvalitetne hotele u zemlji.

„Srbija i Albanija su sve ovo znale dobro da iskoriste, dok smo mi, nažalost, kao Makedonija, malo ostali iza ovih zapadnobalkanskih zemalja. Ostaje da i Makedonija iskoristi prednosti ovih sporazuma“, naveo je Bauš za Kosovo onlajn.

U slučaju Severne Makedonije, kaže, postoji problem sa iskorišćavanjem konkurentskih mogućnosti.

„Ako, na primer, Srbija ume da pravi i prodaje poljoprivredne proizvode kao na švajcarskom tržištu, to se ovde ne radi ili naša poljoprivreda nije dovoljno modernizovana da bismo bili konkurentni na ovim tržištima“, ocenio je Bauš.

Pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju Privredne komore Srbije Bojan Stanić kaže da je za Srbiju značajna ekonomska veza sa članicama Efte i da se ona razvija zahvaljujući Sporazumu o slobodnoj trgovini, kao i sve većem kapacitetu Srbije kao izvozno orijentisane privrede. Iz članica Efte, pre svega iz Švajcarske i delimično iz Norveške, kako navodi, u Srbiju stižu značajne investicije. U prošloj godini je, kako dodaje, stranih direktnih investicija iz članica Efte bilo blizu 200 miliona evra.

„Srbija, od članica Efte, najviše sarađuje sa Švajcarskom koja je tu ubedljivo najsnažnija privreda. Sa druge strane, nije u pitanju samo roba koja se bescarinski razmenjuje između Efte i Srbije, već u pogledu prometa značajno rastu usluge. Za Srbiju je posebno značajno što imamo vrlo visok suficit u razmeni u uslugama, pre svega zahvaljujući informacionim tehnologijama. Recimo, u 2023. godini je bilo oko pola milijarde plusa u razmeni sa uslugama sa Eftom, a tokom 11 meseci 2024. taj plus je bio oko 300 miliona. Što se tiče robe, tu imamo deficit, ali je naš izvoz na područje Efta sporazuma značajno porastao“, ističe Stanić za Kosovo online.

On ukazuje da je Efta značajna i zbog toga, što ona sa Evropskom unijom čini tzv. Evropski ekonomski prostor, odnosno, jedinstveno tržište.

„Ukoliko članstvo u Evropskoj uniji u dogledno vreme nije realno, kao alternativa se može pojaviti pristupanje Evropskom ekonomskom prostoru, a kroz članstvo u Evropskom ekonomskom prostoru dolazite u jedinstveno tržište koje čini blizu 500 miliona ljudi“, kaže Stanić.

Kada se posmatraju Efta i EU prosečno, dodaje i da su stope rasta u Efti blago više nego u Evropskoj uniji, što pokazuje i veću otpornost na krizu koja pogađa Evropu. Tržište Efte, kako navodi Stanić, čini populacija po veličini slična Zapadnom Balkanu, ali sa daleko većom kupovnom moći i sa vrlo razvijenom privredom, industrijom i konkurentnom proizvodnjom.

Srbija na tržište Efta sporazuma plasira duvanske proizvode, određene metalne konstrukcije, kukuruz, smrznutno voće.., dok se uvozi luksuzna roba, farmaceutski proizvodi, oprema informacione tehnologije...

Bardhi Sejdaraši, ekonomski stručnjak i autor emisije “Trg Dolara“ na Ej-Bi-Si njuz iz Tirane kaže da sporazumi o slobodnoj trgovini, poput ovog sa Eftom, koji ima i Albanija od 2009, pripremaju privredu svake zemlje da bude otvorena i da poštuje standarde slobodne trgovine i da ima priliku da poveća domaću proizvodnju u cilju izvoza.

On kaže da je sporazum sa Eftom doprineo da albanski preduzetnici slobodnije trguju sa članicama ove organizacije.

„Činjenica je da nakon potpisivanja ovih sporazuma postoji dobar tempo rasta pokazatelja trgovinske razmene između ovih zemalja, mada još uvek nije na nivou na kome bi trebalo da bude“, ističe Sejdaraši.